Насловна

Демографска историја Книна обухвата демографске промјене, миграције, пописе становништва, број становника током историје, вјерска, етничка, језичка опредељења становништва, економско-социјалну структуру становништва и друге демографске одлике на подручју града Книна, као и у крајевима око њега.

Друга аустријска управа

Демографски развој од 1825. до 1857.

У административном погледу, подручије Далмације је за вријеме друге аустријске управе било подјељено на четири округа и на 25-28 котара међу којима је и Книн. Кнински котар су 1857. године чинила насеља данашњих општина Книна и Промине, као и три села Кијево, Цетина и Цивљане. Подручје ондашњег книнског котара је имало 22737 становника. С обзиром на то да су се административне границе стално мјењале, службени подаци који постоје не могу се разматрати као цјелина, али ипак могу послужити за одређивање демографских процеса.

У градовима далматинског залеђа (Книн, Сињ, Дрниш и Обровац) је у неведеном периоду дошло до незнатног зачетка стварања домаћег грађанско-предузетничког слоја, везаног првенствено за ситно предузетништво и трговину. Развоју споменутих насеља, првенствено Книна и Дрниша, погодовао је географски и саобраћајни положај на раскрсницама колских путева између далматинских приобланих градова и далматинског, односно босанско-херцеговачког залеђа. Вјековна традиција извоза дрвне грађе, стоке и пољопривредних производа из залеђа, и увоз соли и мануфактурних производа из далматинских приобалних градова, условили су да се у градовима – раскрсницама тих путева створи слој становника-предузетника, чије је главно занимање било учествовање у трговини између та два подручја. Због тога, иако је већина становништва и даље остала усмјерена на пољопривреду као основну дјелатност, током прве половине 19. вјека, ипак долази до пораста оног дјела становништва које се бави предузетништвом и трговином. Ова околност ће довести и до спорог, али трајно присутног процеса унутрашњих миграција, односно усељавања сеоског становништва, у првом реду книнског и дрнишког котара у град. Дио тих досељеника наставља се и даље бавити својим пређашњим пољопривредним радовима, док се мањи дио запошљава у ситним предузетничким и трговачким дјелатностима.

Упоредно расте и војничка посада у книнској тврђави у коју се привремено или трајно насељавају војници из различитих дјелова Аустријске царевине: Ломбардије, Венеције, Чешке, Галиције, Моравске, Аустрије, Угарске и Хрватске. Све то ће узроковати, споре и поступне, али илак видљиве промјене у различитим аспектима демографког развоја града [1].

На територији книнског котара, 1857. године живјело је око 25 посто католика и 75 посто православаца, док је у самом граду живјело 785 римокатолика и 254 православца. Користећи се подацима службених и црквених шематизама за Кнински котар можемо навести следећу табелу:

Поред пописа и црквених докумената, још један важан извор података је катастарски попис из 1840. године. У њему се спомињу следећа презимена породица које су заведене као власници земаља и кућа [1][2]: Анић, Аралица, Артико (Artico), Бакмаз, Башковић, Берклиоза (Berckliozza), Биланџија, Билић, Болоња (Bologna), Брале, Булат, Чавка, Четовић, Чулић, Доњели (Dogneli), Доган, Деманио (Demanio), Димић, Драчар, Фонтана (Fontana), Фумис (Fumis), Гамбирожа, Гељо, Грабић, Грабо, Хреља, Игнац, Иванишевић, Ивановић, Јурић, Кнежевић, Котарец, Крвавица, Лаин (Lain), Ловрић, Љубичић, Малица (могуће Маленица), Марић, Маричић, Мастело (Mastello), Матковић, Медаковић, Миочевић, Млинар, Милинарић, Монти (Monti), Мушица, Накић, Нардини (Nardini), Новаковић, Одак, Павић, Петковић, Петровић, Пипловић, Поци (Pozzi), Рачић, Радуловић, Рамљак, Папини, Рашковић, Синобад, Сперо, Светина, Шајтовић, Шарић, Шимић, Шкарица, Шоић, Шударевић, Толић, Томашеговић, Томић, Томасовић, Видовић, Вујатовић, Замберини (Zamberini) и Зорић.

Демографски развој у другој половини 19. вијека

Законом од маја 1868. године, направљена је нова административна подјела у Аустро-угарској, па тако и у Далмацији.  Одредбама истог закона уређени су и нови политичко-административни котари, укупно дванаест, а међу њима и кнински. У подручје новог управног котара Книн спадале су управне општине Книн и Дрниш, с укупно 80 насељених мјеста. На подручју општине Книн, према службено објављеним пописима становништва 1857. и 1880. године број становника се смањио за 310 особа. Притом, број становника римокатоличке вјероисповјести се повећао за свега 1,62%, а број православних житеља смањио за 406 особа или 2,38%.

До краја вијека, тј. између 1880. и 1900. године, долази до знатног повећања броја становника на подручју општине Книн и то за 4662 особе или око 25%. Овај феномен се може објаснити тиме што је у периоду од 1874. до 1888. рађена пруга на дионицама Сплит-Сиверић, Сиверић-Шибеник и Сиверић-Книн, при чему је коришћена искључиво људска радна снага. У овом периоду долази до смањења католичког становништва и то са 5775 (1880. године) на свега 2700 [3].

Краљевине СХС и Југославија (1918-1941/1945)

ФНРЈ и СФРЈ  (1945-1992)

Попис становништва 1953. године у ФНРЈ, подаци за Срез Книн [4].

Попис становништва 1961. године у ФНРЈ, подаци за Општину Книн [5].

Попис становништва 1971. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [6].

Попис становништва 1981. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [7].

Попис становништва 1991. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [8].

Број и национални састав становништва за општину Книн су дати у приложеној табели испод. Види се да је општина Книн 1991. године имала 42954 становника. Срба је било 37888 (88,2% од укупног броја становника), Хрвата (9%) и Југословена  (1,2%). На територији те општине је 1971. године било 46679 становника, односно према попису из 1981. године 43731 становник. Из наведених табела уочава се да је у општини 1991. године било мање становника него 1981. године. Међутим, број и удео Срба је знатно порастао, док је удео Хрвата остао углавном уједначен. Повећање броја Срба 1991. године, углавном је последица тога што се много Југословена 1981. године вратило свом српском националном идентитету [9].

Демографске промјене и посљедице рата у Хрватској

Након 1991. године, догодио се грађански рат и прогон великог броја Срба, како из Книнске Крајине, тако и из цијеле Републике Хрватске (нарочито 1995. године). Према резултатима пописа становништва, у Хрватској је 2001. године живјело 201.631 особа које су се изјасниле да припадају српској етничкој групи. У односу на попис становништва из 1991. године, број Срба у Хрватској је значајно смањен: апсолутно за 380.032 становника и релативно за 65,3%, док је њихов удјел у укупном становништву Хрватске смањен са 12,2% на 4,5%. Већина избјеглица из Книнске Крајине добјегла је у Србију, а затим у Републику Српску, док се мањи број вратио у свој родни крај [9]. Осим знатног смањења броја становника, промијенила се и њихова структура. Народност и састав становништва је битно измијењен у односу на предратни период, што је и посљедица досељавања хрватског становништва из сусједне Босне и Херцеговине [10].

Према старом административно-територијалном систему који је био на снази у току 1991, бившу општину Книн су чинила 42 насеља. Међутим, промјеном закона о жупанијама, градовима и општинама из 1997, бивша општина Книн је сада подељена на Град Книн (13 насеља) и пет мањих општина: Цивљане, Ервеник, Кијево, Кистање и Орлић [нп.2].

Напомене

[нп. 1] Напомена 1.

1. нп.1 Након 1844. долази до пада броја становника книнског котара, што можемо протумачити једино промјеном његових граница. Ако се упореде ови подаци са подацима из других котара, промјена је настала у корист котара Врлике и мањим дјелом Дрниша. Вјероватно издвајањем села Кијева, Цивљана и Цетине, односно Штикова и Биочића из книнског котара.
2. нп.2 Попис становништва 2001. године је вршен по новој територијалној подјели Републике Хрватске према стању на дан 31. марта 2001. године. Наиме у вријеме Пописа 1991. године у Републици Хрватској постојале су 102 општине, док жупаније још нису биле формиране. У вријеме Пописа 2001. у Републици Хрватској постојало је 20 жупанија, Град Загреб с посебним положајем, 122 града и 423 опћине.

Референце

1. 1.^ Ловорка Чоралић, Дамир Карбић, Кнински зборник: Прилог проучавању демографског развитка Книн од 1825. до 1857 (стр. 13-25); уред. Стјепан Антољак, Матица Хрватска, Загреб (1993), ISBN 953-150-000-2
2. 2.^ Наташа Бајић-Жарко, Книн у Катастарској измјери с почетка 19. стољећа; Сплит, Повјесни архив (1996), ISSN 0351-4307
3. 3.^ Агнеза Сзабо, Кнински зборник: Пучанство управног котара Книн у другој половици 19. стољећа (стр. 36-47); уред. Стјепан Антољак, Матица Хрватска, Загреб (1993), ISBN 953-150-000-2
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1953. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
7. 7.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
8. 8.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
9. 9.^ Др Јован Илић, уред. Данко Перић, Книнска Крајина 1: Книнска крајина, основе географске и демографске особености, Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд, 2002.
10. 10.^ Мартин и Никола Гламужина, Жељка Шиљковић, Demographic development of the town of Knin in 1991/2001 intercensal period; (на ен) Свеучилиште у Задру, Одјел за географију 2005.