Вишеструке су биле Вукове везе са сјеверном Далмацијом. Она му је, прије свега, пружала немало лексичке, етнографске и фолклорне грађе. Међу хиљаду кореспондената његове замашне преписке, двадесетак их је одавде. Број поштовалаца његове књиге пење се на више од стотинак књигољубаца. Вук је, најзад, био присутан у оновременој задарској књижевној јавности.
Вук помиње Далмацију још у раним годинама свога рада. Многи љубитељи књиге из сјеверне Далмације били су претплатници на најзначајнија Вукова дјела. У првом Рјечнику његовом (1818) међу претплатницима је двадесетак личности из овог подручја – из Бенковца, Буковице, Книна, Котара; из манастира Драговића, Крке, Крупе. Углавном су то припадници православног клера. Понајвише их је из Задра.
На другоме мјесту записао је – У Шибенику и Книну жене носе одозго хаљину с тијесним рукавима, која је доље као џубе непостављено, и зову је камижола.
Занимала га је и овдашња црквена организација. Три манастира (Крупа, Крка, Драговић) – истиче Вук – имају дванаест парохија, на која се шаљу калуђери за парохе. Такви пароси, које даље од манастира сједе у манастирскијем кућама по парохијама и дају манастиру на годину по 26 ф. ср. и по 12 двизица (женско јагње од године), а њему манастир не даје ништа. За времена млетачкога ови су се пароси послије три године мијењали, а сад се не мијењају. И остале све парохије имају своје братске (општинске) куће за парохе. Калуђер који је на парохији, даје манастиру порез, по нешто жита и двизица. Сви пароси у прољеће читају људима по торовима молитве и свете водицу, и за то им сваки даде по једну двизицу.
Три године потом Вук је опет у овим предјелима, на пролазу ка Црној Гори. У његовим хартијама остала је карта Далмације, вјероватно с овог путовања. Међу више подвучених мјеста на њој запажамо Книн, Задар и Скрадин.
У Далмацији је Вук прибрао доста разнолике и занимљиве грађе. Тешко је разлучити кад је и како она сабрана – непосредно или преко пријатеља. Још је теже утврдити шта је све из овог краја, међу педесетак хиљада ријечи његовог Рјечника, поготово гдје то он изричито не каже.
Сем података о ширим подручјима, Буковици, Равним Котарима и Косову, на примјер, Вук је у Рјечнику (1852) дао и више овдашњих топонима – Бабин Дуб, Бенковац, Брибир, Жегар, Задар, Обровац, Перушић; ријеке Зрмању, Крку, Каришницу, Косовицу и Ораовачу; планине Динару и Требачник; водопад Губавицу близу Книна; извор Сопот; манастире Драговић, Крку и Крупу. Уз побројана мјеста, сем стандардних података, истицани су, по правилу, остаци некадашњих утврда. А Дебељак и Подграђе непосредно су описани као зидине.
Потпуније, без сумње и занимљивије, овај крај је заступљен социолошко-етнографским појмовима. Уз неке појмове (нпр., главарина, Влах, задруга, прпоруше) Вук је дао покоју анегдоту или кратак запис о обичајима, остављајући нам мала, али драгоцјена свједочанства о животу у сјеверној Далмацији.
Извори
- Бенковачки крај кроз вјекове, зборник радова, Народни лист, Новинско-издавачка дјелатност, Задар, 1987.