У месту Доња Суваја, у општини Грачац у Хрватској, током 2024. године данима су трајали протести огорчених мештана због започете изградње мини хидроелектране на реци Уни. Иако су у почетку били препуштени сами себи, мештанима су се убрзо придружили становници ширег подручја, укључујући и грађане из Босне и Херцеговине, који су јасно поручили да ће, по сваку цену, стати у одбрану овог јединственог природног богатства.
Врело Уне и његов кањон, дуг око 150 метара, још 1968. године проглашени су хидролошким спомеником природе. Заштићено подручје обухвата 263 хектара, чиме се осигурава континуирана заштита и очување овог изузетног природног феномена. Данас је ово подручје препознато и као део еколошке мреже Natura 2000, што додатно наглашава његов значај. Већ након само четири километра тока од извора, река Уна улази у Босну и Херцеговину, где је значајан део њеног тока стављен под заштиту као део Националног парка „Уна“, што представља важан корак у правцу очувања и развоја еколошког туризма.
У знак подршке борби за очување Уне, 2. августа 2024. године на самом извору у Доњој Суваји, познати музичар Дарко Рундек је, заједно са својим пријатељима, одржао бесплатан концерт. Овај музички догађај окупио је бројне љубитеље природе и активисте, и додатно скренуо пажњу јавности на угроженост овог јединственог хидролошког бисера.
На годишњицу протеста, у августу 2025. године, Дарко Рундек се поново вратио на Врело Уне, где је одржао хуманитарни концерт у част свих који су бранили реку. Том приликом је премијерно извео песму посвећену Уни, која је инспирисана управо храброшћу мештана и лепотом ове планинске реке.
РИЈЕКА
Живот је ријека,
ко зна шта те у њему чека.
Ријека —
потецимо с њом
са пастрвом и са кленом,
заједно,
далеко од мора нам је дом.Са пастрвом и са кленом,
заједно,
далеко од мора нам је дом.Између двију обала,
под небом и под крошњама,
под сводовима мостова,
од извора у стијенама,
са притокама — венама,
у нама.
У нама.Ријека је живот,
ко зна шта те у њему чека.
Живот —
потецимо с њим,
од извора па до ушћа,
поносно
своју кап судбине носимо.Од извора па до ушћа,
поносно
своју кап судбине носимо.И кроз моћне бујице,
и кроз тужне спрудове,
руши се низ слапове,
свија у меандрима,
суши се и надима —
у свима.
Ооо, у свима.Јер ријека
поји птице, даброве,
протиче кроз градове,
многим бићима је дом.
Љети хладимо се њом,
бистром али дубоком —
у сновима.
Ооо, у сновима.Велика њезина је моћ
кад маса водена кроз ноћ,
незаустављив, узме смјер,
пробали и понесе све.
Понесе све.
Галерија
