Доњи Бабин Поток

Детаљи: Категорија: Лика; Објављено: 02 Фебруар 2011; Погодака: 4339

Доњи Бабин Поток је насељено мјесто у Лици. Административно припада општини Плитвичка Језера у оквиру Личко-сењске жупаније. До грађанског рата у Хрватској било је у саставу некадашње општине Оточац.

Географија

Положај и облик насеља

Бабин Поток је смјештен у источном дијелу Мале Капеле, гдје је највиши врх тога дијела капеле, Селички врх висине 1280 метара. Од Врховина, село је удаљено пет до девет километара, са обје стране цесте, која се благо диже из Врховина са надморске висине 736 метара до пријевоја Чудин кланац високог око 800 м и након тога брзо обрушава у изворишни дио Плитвичких језера. Село је груписано у Доњи Бабин Поток и Горњи Бабин Поток, у благој котлини смјештеној у правцу југозапад-југоисток, која се сужава према југоистоку и превоју Чудин кланац.

Воде

Подручје села је безводно, осим изворишта Врелине, са неколико слабијих извора који љети пресуше, Бодижавца у непосредној близини цесте, све у Горњем Бабином Потоку, те Борић бунара у Доњем Бабином Потоку. Ови извори са неколико мањих формирају једини водоток Бабин Поток, који љети пресушује и губи се у Врховинском пољу То обиљежје условило је име селу, потока који је слабашан, спор, застаје и често „почива“ као баба.

Клима

Овакав положај села, одређује му и климатске карактеристике (пријелаз од умјерено континенталне у планинску климу), омогућују овдје добар узгој само појединих ратарских култура (јечам, зоб, ливадно сијено и кромпир), а пространи пашњаци пружају врло повољне услове за развој сточарства (говеда и овце). Одвајкада су се људи бавили и „киријањем“- транспортом дрвене грађе према Оточцу и Сењу, и размјеном роба за оне неопходне производе које нису имали.

Живи свијет

Сјеверни обронци падина изнад села обрасли су претежно црногорицом, док су јужни углавном обрасли бјелогорицом.

Историја

У прошлости подручје села је било ненасељено и први поуздани подаци о насељавању датирани су крајем осамнаестог вјека, када се претежно раније досељени становници из Гацке долине, полако насељавају најприје у Заложници, Врховинама и на крају подруцју Бабиног Потока, када су у потрази за испашом најприје сезонски, а тада и у сталним насељима почели насељавати овај крај.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.
0^{[нп. 1]}	0	0	519	614	633	644	610	471	472

Према попису из 1991, насеље Доњи Бабин Поток је имало 248 становника, међу којима је било 238 Срба, 3 Хрвата и 5 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Година	Укупно	Срби	Хрвати	Југословени	Остали
1961.	-	-	-	-	-
1971.	348	345	3	0	0
1981.	279	246	2	31	0
1991.	248	238	3	5	2

Број становника према попису спроведеном 2001. године је: Доњи Бабин Поток 101 и Горњи Бабин Поток 72 становника, од тога у категорији становинка старости од 60-79 година је више од половине становништва.

Економија

На подручју села нема данас готово никакве привредне активности за разлику од неких ранијих раздобља када је постојала пилана, основана 1922. године, пресељена у Врховине педесетих година прошлог вјека. Од некад и до три-четири гостионице и по три трговине данас ради само једна гостионица и једна трговина.

1949. године оснивањем Националног парка Плитвичка језера, подруцје Горњег Бабиног Потока ушло је у територију новооснованог парка, што је увелико опредијелило и каснији развој села и донијело многа ограницења и промјене у дотадашњем животу. Некада међу највећим катастарским опшринама Лике, село са сада претежно старачким становништвом, све је мање пољопривредно.

Саобраћај

Први забиљежени пут на овом подручју и према народној предаји био је онај у доба Римског царства који је ишао од преко Плитвица ка Босни. Постоје подаци о римској цести Сењ - М. Капела - Црна Власт - Плитвице – Сисак, која је вјероватно пролазила овим подручијем. Постоје и подаци да је у доба Наполеона овуда је пролазио камени пут, који је повезивао унутрашњост са морем. Од 1840 - 1851. гради се цеста преко Мирић Штропине и Плитвичког Љесковца, која преко Бабина Потока веже Оточац са Бихаћем. Касније изградњом одвојка Личке пруге 1913-1918, добијају на значају села Врховине и Рудопоље, а Горњи Бабин Поток остаје транзитно мјесто Коренице и Крбавске долине према Врховинама и прузи.

У данашње вријеме село је повезано асфалтном цестом са Врховинама и Плитвичким Љесковцем, а преко поља Брезовац и са Кореницом.

Црква

Црква у Бабином Потоку је саградена 1721. године и посвећена Светом Ђурђу, као пастирском свецу. Дозвола, која је дуго чекана, гласила је за дрвену, а не за зидану цркву. Тако је саграђена црква дужине 14 м ширине 8 м, са сводом 4 м висине и звоником 14 м. Прошло је скоро 50 година док је набављено звоно из Венеције, а много више док је набављен златни путир, израђен на Кордуну, од домађег мајстора. До тад су умјесто звона користили стару топовску цијев, објешену у шуми. У пространом поткровљу су калуђери имали стан и књиге.Ту су и учили, и друге подучавали у писању и читању.

Култура, образовање

Прва школа у селу основана је око 1880. године, да би због малог броја ученика била затворена шездесетих година прошлог вјека.

Напомене

нп.1 Насеља под именом Доњи Бабин Поток и Горњи Бабин Поток исказују се од 1890. До 1880. исказивано је бивше насеље под именом Бабин Поток, за које су подаци садржани у насељу Горњи Бабин Поток.

Референце

1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Насловна