Какањ je насељено мјесто у Буковици код Кистања, 5 километара југозападно. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Некада је село, као и Крњеуве, припадало општини Скрадин, а од 1955. године па све до територијалне реорганизације Хрватске, припадало је општини Книн у којој је било посљедње село на југоистоку, према Братишковцима и општини Шибеник.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 0[нп. 1] | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 200 | 219 | 253 | 265 |
Према попису из 1991, Какањ је бројао 58 кућа (45 домаћинстава, без викендица) са 192 становника, од чега 191 Србин и 1 остали, а без Хрвата и Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 261 | - | - | - | - |
| 1971. | 234 | 226 | - | 5 | 3 |
| 1981. | 213 | 160 | 1 | 51 | 1 |
| 1991. | 192 | 191 | - | - | 1 |
Презимена из Какња
У селу су изворна и једина три презимена, са три различите крсне славе:
- Гајицa - Православци, славе Св. Георгија
- Огњеновић - Православци, славе Св. Јована
- Шарић - Православци, славе Св. Николу
Економија
У селу је радила једна трговачка радња, а мјештани су у највећем броју живили од радничких плата, а нешто и од пољопривредних прихода. У Задру је било познато, "какањско насеље" са око 15-так приватних кућа, људи из овог села.
Црква
Парохијско средиште села је Црква Светог Николе у Братишковцима, освећена 1592. године и у чијем је саставу и гробље, заједничко за многа села у залеђу Скрадина [6].
Напомене
- нп.1 Исказује се као насеље од 1931. године, а за 1921. годину подаци су процијењени.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096