Насловна
Илија Билбија
- Детаљи
- Категорија: Знамените личности
- Погодака: 85
Илија Билбија (1838 – 1908) био је истакнути српски православни свештеник и прота Граховске парохије, активан у кључним моментима српске борбе за слободу у Херцеговини током друге половине 19. века. Рођен је 1838. године, а преминуо у Босанском Грахову 6. јуна 1908. године.
Јелена Немањић Шубић
- Детаљи
- Категорија: Знамените личности
- Погодака: 4223
Јелена Немањић Шубић (Србија, 14. вијек - Далмација, 14. вијек), кнегиња, суоснивач Манастира Крке.
Јелена Немањић, ћерка српског краља Стефана Уроша III Дечанског и сестра цара Душана, удала се за хрватског племића Младена III Шубића из породице Шубић Брибирских.
Након смрти супруга Младена III Шубића 1348. године, Јелена Немањић Шубић, као удовица и сестра српског цара Душана, преузела је управу над далматинским градовима Скрадином и Клисом у име њиховог малолетног сина Младена IV. У наредним годинама суочила се са бројним изазовима и претендентима на управу над овим стратешки важним местима – укључујући удовицу Павла III Шубића, Катарину Дандоло, затим Јелену, мајку бана Твртка, коју је подржавао угарски краљ Лудвиг, као и саму Венецију.
Угарци
- Детаљи
- Категорија: Херцеговачка племена у средњем веку
- Погодака: 617
Угарци су били средњовековно племе у Херцеговини са матицом у области Љубиња, а као заједница се у 16. и 17. веку јављају у Буковици у Далмацији, у области познатој као Згарци. Њихова насеља Угарци, Ждријеловићи, Влашка и Домашево, смештена између Љубомира и Билећких Рудина, представљала су језгро њихове племенске и сточарске организације. Из тог изворишта, током 15. и 16. века, бројне породице су се иселиле ка западној Босни, Лици и северној Далмацији. Угарци се помињу у више историјских извора, од дубровачких докумената, преко османских дефтера, до млетачких архива. Из ове заједнице потичу родови као што су Мудрокапићи, Влатковићи, Цетињанини, Сушићи (Шуше), Хераковић (Ераковићи), Синобадовићи (Синобади) и други, док се припадници ових родова у различитим изворима јављају као катунари, примућури, харамбаше и кнезови. Њихово присуство је документовано у Босанском Грахову, Покрвенику, Модрином селу, Биовичином селу, као и у Попини и Зрмањи. Историјски и генеалошки подаци указују на јасну повезаност ове заједнице са херцеговачким пореклом, што је нарочито значајно за разумевање насељавања и развоја породица у Далмацији, Лици и Западној Босни.