| Кијачаста црвоточина | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Plantae | Биљке |
| Раздио | Lycopodiophyta | Пречице |
| Класа | Lycopodiopsida | – |
| Надред | – | – |
| Ред | Lycopodiales | – |
| Породица | Lycopodiaceae | – |
| Род | Lycopodium | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Lycopodium clavatum (Карл Лине) | ||
Кијачаста црвоточина (Lycopodium clavatum) је врста биљке из породице (Lycopodiaceae). Налази своју примјену у медицини.
Опис врсте
Развија до 100 cm дуго, пузаво стабло с уздигнутим и разграњеним бочним огранцима. Листови до 4 mm дуги, густо спирално распоређени, на врху продужени у дугу бијелу влас; горњи цијеловитог руба, доњи назубљени. Стробилуси по 2-3 (ријетко 1 или 4-5), на заједничком, до 18 cm дугом, огранку који је обрастао жућкастим, љускастим листићима. Спорофил жућкасти, на рубу назубљени, јајасти, 2-3 mm дуги. Споре мрежасто ребрасте, примјењују се у медицини [2].
Станиште
Претежно је налазимо на свијетлим мјестима у ацидофилним листопадним, четинарским и мјешовитим шумама, рубовима шума, уз шумске путеве, на вриштинама, цретовима и планинским травњацима. Пење се у висину, на нашим планинама, до око 1600 m [2].
Распрострањеност
Ова врста је распрострањена у великом дијелу Европе (изузевши медитеранско и степско подручје), а разне њене одлике заступљене су у Азији, Америци, на планинама тропске Африке и на Хавајским острвима. У Европи је присутна у следећим државама [3]: Аустрији и Лихенштајну, Белгији и Луксембургу, Бугарској, Великој Британији, Данској, Ирској, Италији, Мађарској, Немачкој, Норвешкој, Португалу, Пољској, Румунији, у земљама бившег Совјетског Савеза, Финској, Француској, Холандији, Чешкој и Словачкој, Швајцарској, Шведској, Шпанији, на Исланду, као и на простору бивше Југославије (на планинама Словеније, Хрватске и Босне).
У нашим ацидофилним шумама смрче и јеле, те у боровим шумама налазе се још четири врсте из овог рода, од којих ћемо споменути Једнољетну црвоточину (Lycopodium annotinum), која се разликује од ове врсте по томе што су јој врхови листића само ушиљени, а нису продужени у бијелу дугу влас и што су јој стробилуси појединачни и сједећи [2].
Референце
- 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Кијачаста црвоточина (Lycopodium clavatum)
- 2.^ Чедомир Шилић, Шумске зељасте биљке, стр. 16; Београд (1977) Вук Караџић
- 3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Lycopodium clavatum, приступљено 27. јула 2011.
Спољашње везе
- Енциклопедија народне медицине: Пречица - Lycopodium clavatum