- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Раздио скривеносјеменица
- Погодака: 1382
Дрен (Cornus mas) је врста листопадног дрвета из породице Дренова (Cornaceae), која расте у јужној Европи и југозападној Азији. Често је у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Високо је од 2 до 5 m. Плод је коштуница, звана дрењина или дрењак, овалног облика и црвене боје (као мала шљива).
- Детаљи
- Аутор: Слободан Зрнић
- Категорија: Раздио скривеносјеменица
- Погодака: 1378
Кошћела | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Plantae | Биљке |
Раздио | Magnoliophyta | Цвијетнице |
Класа | Magnoliopsida | Дикотиле |
Ред | Rosales | Руже |
Породица | Cannabaceae | Конопље |
Род | Celtis | – |
Биномијална номенклатура | ||
Celtis australis (Карл Лине) |
Кошћела, коштела, или копривић (Celtis australis) је врста листопадног дрвета из породице (Cannabaceae), које расте у области Медитерана. Често је у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Високо је до 25 m. Лишће јој је тамнозелене боје, а у јесен постаје жуто. Плодови су мали и округли, након сазријевања смеђи или тамно љубичасти. Слатки су и јестиви.
Таксономија
Кошћела припада класи дикотиледоних биљака (Magnoliopsida) и реду ружа (Rosales). Раније је сврставана у породицу бријестова (Ulmaceae), али се данас класификује у породицу конопљи (Cannabaceae). Осим ње, род Celtis окупља још 60-70 врста.
Опис
Стабло кошћеле може бити високо 20—25 m. Кора је сива и глатка. Старењем, на њој настају кврге и бразде. За неке кошћеле се сматра да су старе и до хиљаду година. Њихово стабло је веома широко и труло изнутра.
Листови имају једноставан, издужен облик, са шпицастим крајем. Ивице су оштро назубљене, па подсећају на лишће коприве (по томе је и настао назив копривић). Тамно-зелене су боје и дугачки 5—15 cm.
Цвјетови су жути. Јављају се у априлу и хермафродитни су, односно имају и мушке и женске органе. Опрашивање врше пчеле. Плодови су округле бобице, пречника до 1 cm. У средини имају велику шпицу. Расту појединачно. Прво су зелени, па након зазријевања постају жути, смеђи и на крају (у октобру) љубичасти.
Распрострањеност и станиште
Ареал кошћеле се простире од југа Европе и сјевера Африке, преко југозападне Азије (Блиског Истока), до Индије. Типична је средоземна биљка. У Европи је присутна у Албанији, Балеарским острвима, Бугарској, Грчкој, Италији, Португалу, Румунији, Француској, Швајцарској, Шпанији, на Корзици, на Сардинији, на Сицилији и Малти, као на простору бивше Југославије [3].
Расте у условима медитеранске и субмедитеранске климе. У Далмацији и околним областима, врло је често дрво око сеоских кућа. Одговара јој земљиште слабије плодности, а често расте из пукотина стијена (кречњака).
Значај
Плодови кошћеле су јестиви, али се у данашње доба ријетко користе у исхрани. Њихов значај је раније био много већи, јер људи тада нису знали за разноврсно и квалитетно воће, које се данас гаји. Лишће и плодови се такође могу употребљавати у медицинске сврхе. Лишће се бере и суши почетком љета, а плодови се беру прије потпуног сазријевања. Највише се користе код менструалних проблема.
Референце
- 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Јужњачки копривић (Celtis australis)
- 3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Celtis australis, приступљено 27. јула 2011.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Раздио скривеносјеменица
- Погодака: 1279
Љековита шпарога | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Plantae | Биљке |
Раздио | Magnoliophyta | Цвијетнице |
Класа | Liliopsida | – |
Надред | – | – |
Ред | Asparagales | – |
Породица | Asparagaceae | Љиљани |
Род | Asparagus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Asparagus officinalis (Карл Лине) | ||
Ареал врсте | ||
|
Шпарога или шпаргла (Asparagus officinalis) је врста вишегодишње биљке из породице Љиљана (Asparagaceae). Изданци се формирају у прољеће из дрвенастог, јако развијеног поданка (подземне стабљике). Јаки бијели изданци, изласком на дневну свјетлост, бијелу боју мјењају у зелену. Покривени су меснатим љускама, а кад достигну висину од 20 до 25 cm режу се и користе као поврће [2].
Потребно је до три године како би поданак започело производити јестиве изданке, након тога их производи наредних 20 година. Постоји преко 300 врста шпарога, иако само 20 јестивих.
Распрострањеност
Врста је у Европи присутна у сљедећим државама [3]: Албанији, Аустрији и Лихенштајну, Белгији и Луксембургу, Бугарској, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирској, Италији, Мађарској, Немачкој, Португалу, Пољској, Румунији, Турској, Француској, Холандији, Чешкој и Словачкој, Швајцарској, Шпанији, на Корзици, на западу простора бивше Југославије, на Сицилији и Малти, као и у Белорусији, Украјини и Транскавказији.
Култивисана је и прејнета у Балтичким државама, Финској, Норвешкој, на сјеверу и сјеверозападу Русије, на Сардинији и у Шведској; а међу осталим земљама на Медитерану, присутна је у Алжиру, Мароку, Тунису, Турској [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Љековита шпарога (Asparagus officinalis)
- 2.^ Енциклопедија народне медицине: Шпаргла - Asparagus officinalis
- 3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Asparagus officinalis, приступљено 27. јула 2011.
- 4.^ Botanic Garden and Botanical Museum Berlin-Dahlem, The Euro+Med Plantbase : Asparagus officinalis, приступљено 27. јула 2011.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Раздио скривеносјеменица
- Погодака: 1950
Висибаба | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Plantae | Биљке |
Раздио | Magnoliophyta | Цвијетнице |
Класа | Liliopsida | – |
Надред | – | – |
Ред | Asparagales | – |
Породица | Amaryllidaceae | Суноврати |
Род | Galanthus | Висибабе |
Биномијална номенклатура | ||
Galanthus nivalis (Карл Лине) | ||
Ареал врсте | ||
|
Висибаба (Galanthus nivalis) је врста биљке из породице Суноврата (Amaryllidaceae). Висибаба је најранија прољетница. Често цвјета још док снијег није окопнио. С обзиром да је у народу веома омиљена биљка, често је култивисана у баштама и вртовима, па је с тога питање њене аутохтоности у неким земљама Европе проблематично.
Вишегодишња је биљка, која у природи обично расте самоникло. Налази се у листопадним, мјешовитим и четинарским шумама, од поплавних низијских шума па до субалпског региона. У Алпима се пење и до 2200 мнв. Расте на свјежим, растреситим, хранљивим, благо до умјерено киселим, хумозним и иловастим земљиштима.
Назив је вјеројатно добила због цвијета погнутог попут старе бабе, а стручни назив потјече од грчких ријечи gala и anthos, тј. млијеко и цвијет. Дакле име указује на млијечнобијелу боју цвијетова, као и Nivalis, што значи снијег, указују на сњежнобијелу боју цвијетова.
Опис врсте
Луковица је око 1,6 cm висока и до 1,5 cm широка. Листови су у вријеме цвјетања 8-9 cm дугачки и 0,4 - 0,7 cm широки, у основи се додирују. Рјеће се сусрећу примјерци са два цвјетна стабла који се развијају из једне луковице. Цвјетови слабо миришу. Плодница до око 10 cm дуга, троградна, у сваком претинцу садржи више сјемених заметака. Плод је тоболац, у стадијуму зрења жутозелен, меснат, отвара се с три шава. Садржи неколико, 3-4 mm дугих, свијетлих сјеменки, које разносе мрави [2].
Распрострањеност
Ова врста је распрострањена од Пиринеја (Шпанија), преко Француске, Швајцарске, Италије (са Сицилијом и Малтом), Јужне Аустрије, Мађарске, Балканског полуострва (простор бивше Југославије, Бугарска, Албанија и Грчка), Карпата (Румунија, Украјина и Бијелорусија), Немачке и Пољске, Југозападне Русије, Крима, Кавказа до Турске и Мале Азије. Врста је такође присутна, као гајена врста и у сљедећим државама [3,4]: Белгији и Луксембургу, Холандији и Великој Британији, Норвешкој, Шведској.
Референце
- 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Висибаба (Galanthus nivalis)
- 2.^ Чедомир Шилић, Шумске зељасте биљке, стр. 178; Београд (1977) Вук Караџић
- 3.^ Botanic Garden and Botanical Museum Berlin-Dahlem, The Euro+Med Plantbase : Galanthus nivalis, приступљено 27. јула 2011.
- 4.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Galanthus nivalis, приступљено 27. јула 2011.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Раздио скривеносјеменица
- Погодака: 1326
Туцаљ | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Plantae | Биљке |
Раздео | Magnoliophyta | Скривеносјеменице |
Класа | Magnoliopsida | Дикотиледоне |
Ред | Caryophyllales | – |
Породица | Portulacaceae | – |
Род | Portulaca | Туцаљ |
Биномијална номенклатура | ||
Portulaca oleracea (Карл Лине) [2] |
Туцаљ, Тушт или Портулак (Portulaca oleracea) је једногодишња зељаста биљка из породице Portulacaceae [1].
Опис
Тушт је ниска, по земљи прилегнута, од подножја разграната биљка. Стабљика је округла, месната и сочна, свјетлозелена или црвенкаста и дуга 5-30 cm. Листови су дебели, меснати и сочни, дуги 1-2 cm, дугуљасто китњасти и налазе се тик испод цвијета [2]. Обрнуто јајасог су облика, лопатичасти, сјајни и глатки, свјетлозелене боје.
Цветови су ситни, правилног звјездастог облика и растворени само у сунчаним преподневним часовима. Развијају се од јула до октобра. Цвијетни вијенац је жуте боје.
Референце
- 1.^ Википедија на спрском језику: Тушт.
- 2.^ Радован Домац, Мала флора Хрватске и сусједних подручја; Школска књига (1979) Загреб