Славко ЗагорацСлавко Загорац (Гламоч, 30. априла 1909 - Сарајево, 14. фебруара 1988) је један од најбољих фудбалера свих времена на просторима некадашње Босне и Херцеговине, и један од најбољих југословенских бекова између два свjетска рата - до 1941. Био је атлетски грађен, изузетно снажан и чврст, као бек играо је неустрашиво и оштро. Добро се постављао и покривао противника, дејствовао је хитро и одлично играо главом [1].

Стичући образовање, Загорац се нашао у Бањалуци, гдје је као нижешколац почео играти фудбал 1924. године за екипу СК Балкан. Из овог тима прешао је у тамо већ афирмисани СК Крајишник. За вријеме похађања Учитељске школе у Сарајеву, пријавио се и играо од 1926. године за сарајевску ЈСК Славију (1927-1941), у којој је стасао, постао репрезентативац и развио се у бека високе класе. Све до 1941. године био је члан прве поставе овог тима. Одигравши преко 500 званичних утакмица, у посебном сјећању је остао његов врло снажан ударац.

Славко Загорац је био један од најбољих бекова у Југославији, те је 1930. био уврштен у репрезентацију Јогославије за првенство свијета у Монтевидеу, али му породица (посебно мајка) није дала да иде на тако далек пут, те није наступио [2]. За репрезентацију Југославије је одиграо седам утакмица (1932-1938), дебитујући као десни бек 24. априла 1932. у пријатељском сусрету против Шпаније (1:2) у Овиједу, а од националног тима опростио се 6. септембра 1938. против Румуније (1:1) у Београду, за Куп пријатељских земаља. Тада је играо у ужој одбрани са голманом Глазером и Јозом Матошићем на лијевом беку [1]. 

Послије Другог свјетског рата, тренирао је и играо је за Јединство Уб, а већ 1946. и 1947. тренирао је бањалучки Борац. Из Борца је прешао у Сарајево и тренирао сарајевске клубове Жељезничар (годину дана) и Сарајево, гдје је одгајио много младих фудбалера [2].

Живео је у Сарајеву, где је и умро 1988. у 79. години.

Референце

  1. 1.^ Сајт фудбалске репрезентације Србије: Славко Загорац.
  2. 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 1213); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6