
Kако сам наводи, Владимир је пливањем почео да се бави на препоруку лекара у другом разреду основне школе због проблема са кичмом. Пошто су остали много боље напредовали у пливању, рекли су му: "Ако хоћеш да останеш у базену, пређи на ватерполо!" Тако је почела једна од најуспешнијих ватерполо каријера.
Почео у ријечком Приморју, да би је касније наставио у Црвеној звезди са којом је освојио 2 титуле националног првака и које су и данас једине 2 титуле првака државе "црвено-белих", Барселони, Роми, Партизану, Про Реку, да би се вратио у Партизан 2008 са којим је постао првак Европе 2011 године.
У репрезентацији је дебитовао голом у Котору против репрезентације Француске 18:3 када је постигао и свој први гол. Тада је имао 17 година, три месеца и 22 дана. Од 1995. године је стални члан репрезентације, а капитен је од 2003. године.
У бројним анкетама био је биран за најбољег ватерполисту света са образложењем да може подједнако добро да игра на свим позицијама у тиму. Претеча all-round играча, члан свих могућих идеалних постава.
Био је најбољи играч Европског првенства у Будимпешти 2001. године, најбољи спортиста у анкети Спорта за 2003. годину, најбољи мушки спортиста у избору ОК СЦГ 2005.
Репрезентативни трофеји
У репрезентацију је ушао још 1990. као играч ријечког Приморја и с њом освојио: на олимпијским играма сребро (Атина 2004) и бронзу (Сиднеј 2000), на светским првенствима злато (Монтреал 2005), сребро (Фукуока 2001) и две бронзе (Перт 1998. и Барселона 2003), на европским првенствима три злата (Будимпешта 2001, Крањ 2003. и Београд 2006) и једно сребро (Севиља 1997) и два пута тријумфовао у Светској лиги (Београд 2005. и Атина 2006).
Клупски трофеји
С клубовима је, такође, имао богату жетву. Три пута је био европски првак (Про Реко 2003. и 2007 и Партизан 2011.) , 2 пута освајач Купа ЛЕН (Барселона 1997. и Партизан 1998) и једном победио у Суперкупу Европе (Про Реко 2004). Играјући у разним земљама сакупио је 14 титула државног првака (Црвена звезда 1992. и 1993, Барселона 1995, 1996. и 1997, Рома 1999, Про Реко 2002, 2006. и 2007. Нептун с Малте 2007, Партизан 2008, 2009, 2010 и 2011 године), а два пута је освојио и национални куп (Про Реко 2006. и 2007).
Повукао се из репрезентације након Олимпијских игара у Пекингу 2008., за репрезентацију је одиграо 341 утакмицу и постигао 391 гол. Репрезентација Србије је на тим играма освојила бронзану медаљу.
Ожењен је Иваном, има сина Вука.
Спољашње везе:
- Википедија на српском језику: Владимир Вујасновић