- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Спортисти
- Погодака: 2717
Драган Тарлаћ (9. маја 1973, Нови Сад) је српски кошаркаш. Играо је на позицији центра, а у својој каријери је играо за Војводину, Црвену звезду, Олимпијакос, Чикаго Булсе, Реал Мадрид и ЦСКА Москва. Тарлаћ порјекло води из села Баљци у Дрнишкој Крајини.
Тарлаћ је одрастао у Сомбору, где је завршио основну школу. На иницијативу професора почео је да тренира рукомет. Како је био висок, када му је било 13 година, тренер КК Апатин из оближњег места га је приметио и убедио га да поче да тренира кошарку. Тадашњи тернер Војводине Душан Ивковић га је следеће године одвео у Нови Сад. У Војводини је остао две године, након чега је прешао у Црвену звезду. Две године у Црвеној звезди су биле довољне да Олимпијакос примети његов таленат и понуди му да пређе у Пиреј. Чикаго Булси су га одабрали на драфту 1995. као 31. пика. Са Олипијакосом Тарлаћ је освојио Евролигу 1997.
Тарлаћ и неколицина играча из Србије, као што су Предраг Стојаковић и Милан Гуровић су имали двојно српско-грчко држављанстви и Кошаркашки савез Грчке је правио проблеме када је у питању била репрезентација Југославије. Тарлаћ, Стојаковић и Гуровић су добили дозволу од ФИБЕ да играју за Југославију на Европском првенству 1999., на ком је Југославија заузела треће место.
Након Европског првенства, Тарлаћ је напустио Олимпијакос и отишао у NBA. Његова каријера у Чикаго Булсима није била претерано успешна, па се након Европског првенства 2001. вратио у Европу и потписао за шпански Реал Мадрид. Следеће две сезоне је провео у Мадриду, пре него што је окончао каријеру у московском ЦСКА 2004.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Спортисти
- Погодака: 3547

Репрезентативни трофеји
Клупски трофеји
С клубовима је, такође, имао богату жетву. Три пута је био европски првак (Про Реко 2003. и 2007 и Партизан 2011.) , 2 пута освајач Купа ЛЕН (Барселона 1997. и Партизан 1998) и једном победио у Суперкупу Европе (Про Реко 2004). Играјући у разним земљама сакупио је 14 титула државног првака (Црвена звезда 1992. и 1993, Барселона 1995, 1996. и 1997, Рома 1999, Про Реко 2002, 2006. и 2007. Нептун с Малте 2007, Партизан 2008, 2009, 2010 и 2011 године), а два пута је освојио и национални куп (Про Реко 2006. и 2007).
Спољашње везе:
- Википедија на српском језику: Владимир Вујасновић
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Спортисти
- Погодака: 3759
Срђан Мркушић (Сињ, 26. мај 1915. - Београд, 30. октобар 2007.), фудбалски голман, спортски радник.
Завршио је Шумарски факултет у Београду и добио звање инжињера агрономије. Радио у Градском зеленилу. Управо са тог положаја као стручњак, помогао спортским клубовима да имају врсна травната игралишта. Завидну репутацију стекао је кроз спорт, посебно фудбал, о постао један од наших најславнијих фудбалских голмана. Висок и стасит, атлетски грађен и врло снажан, посебно се истицао спектакуалрним стилом одбране: далеким "испуцавањем" и честим истрчавањима изван казненог простора (једно време је експериментално играо и - центарфора).
Фудбалску каријеру отпочео у јуниорској (18 година) екипи АШК из Сплита. Исте године је, запажен од тренера Луке Калитерне, прешао у сплитски Хајдук. Следеће године је дебитовао у првом тиму Хајдука, за који је одиграо 35 утакмица.На голу "Хајдука", као голман, привукао је на себе пажњу, те га је најјачи предратни српски фудбалски клуб Београдски спортски клуб (БСК) 1937. године довео у своје редове. БСК је проценио да с Мркушићем умјесто голмана "линијаша" добија идеално решење "не само [за] господара шеснаестерца, него чувара мреже који ће да отклања опасност и далеко од свог гола. У почетку је било невоља с таквим новим начином не само брањења, него и игре. Али је Мркушић све то издржао и до своје 39. године савладао све тешкоће упркос томе што је имао три прелома и једва остао жив 1946. од перфорације слепог црева. Каријеру је завшио, како је говороио, на молбу свог клуба Црвене Звезде, кад му је речено да јој је упропастио већ неколико генерација голмана." (И.Ц. у Политици, 31.10.2007). Упркос свему Мркушић остаје упамћен као голман "трећи бек". У својој ногометној каријер "с БСК-ом је био првак Kраљевине Југославије 1939. и играо у Средеоевропском купу, тада једином озбиљном међународном клупском такмичењу, а Марта 1941. године први пут је бранио за репрезентацију Југославије (у Београду против Мађарске, 1-1).За БСК је бранио на око 350 званичних утакмица. Током Другог свјетског рата (1941-1945), настала је ногометна празнина.
Послије Другог свјетског рата учествује у оснивачкој скупштини ФК Црвена звезда у којој наставља каријеру од 1946 — 1953. године, када је завршио каријеру у 38-ој години живота. За Звезду наступа 154 пута.Са Црвеном Звездоме је постао шампион државе 1951. и 1953. године и освајао Куп Југославије 3 пута (1948;1949; 1950 године). Кад је 9. септембра 1953. бранио гол београдске Црвене звезде на утакмци са суботичким Спартаком, имао је 38 година, три месеца и 13 дана - чиме је ушао у историју лигашког фудбала некадашње Југославије као најстарији учесник у борбама државног првенства.
Између осталог бранио је и за репрезентацију Југославије на Свјетском првенству 1950. године у Бразилу. На голу репрезентације је био укупно 11 пута. У репрезентацији га је заменио Владимир Беара. Срђан Мркушић је био jедан од 7 фудбалера који су са репрезентацију играли прије и послије Другог свјетског рата.
По завршетку активне каријере, био је функционер у "Црвеној Звезди", Ногометном савезу Југославије и Фудбалском савезу Београда. За фудбалска достигнућа добио је 1969. године Сребрену плакету од Ногометног савеза Југославије. До последњег дана је остао веран Црвеној звезди у чијем је Управном одбору био као представник њених старих асова.
Доживио је релативно дубоку старост - умро је у 93. години живота.Комеморативни скуп је одржан у просторијама Музеја Црвене звезде. Сахрањен је уз заслужене почасти на београдском Новом гробљу.
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1287-1288); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Спортисти
- Погодака: 3578
Славко Загорац (Гламоч, 30. априла 1909 - Сарајево, 14. фебруара 1988) је један од најбољих фудбалера свих времена на просторима некадашње Босне и Херцеговине, и један од најбољих југословенских бекова између два свjетска рата - до 1941. Био је атлетски грађен, изузетно снажан и чврст, као бек играо је неустрашиво и оштро. Добро се постављао и покривао противника, дејствовао је хитро и одлично играо главом [1].
Стичући образовање, Загорац се нашао у Бањалуци, гдје је као нижешколац почео играти фудбал 1924. године за екипу СК Балкан. Из овог тима прешао је у тамо већ афирмисани СК Крајишник. За вријеме похађања Учитељске школе у Сарајеву, пријавио се и играо од 1926. године за сарајевску ЈСК Славију (1927-1941), у којој је стасао, постао репрезентативац и развио се у бека високе класе. Све до 1941. године био је члан прве поставе овог тима. Одигравши преко 500 званичних утакмица, у посебном сјећању је остао његов врло снажан ударац.
Славко Загорац је био један од најбољих бекова у Југославији, те је 1930. био уврштен у репрезентацију Јогославије за првенство свијета у Монтевидеу, али му породица (посебно мајка) није дала да иде на тако далек пут, те није наступио [2]. За репрезентацију Југославије је одиграо седам утакмица (1932-1938), дебитујући као десни бек 24. априла 1932. у пријатељском сусрету против Шпаније (1:2) у Овиједу, а од националног тима опростио се 6. септембра 1938. против Румуније (1:1) у Београду, за Куп пријатељских земаља. Тада је играо у ужој одбрани са голманом Глазером и Јозом Матошићем на лијевом беку [1].
Послије Другог свјетског рата, тренирао је и играо је за Јединство Уб, а већ 1946. и 1947. тренирао је бањалучки Борац. Из Борца је прешао у Сарајево и тренирао сарајевске клубове Жељезничар (годину дана) и Сарајево, гдје је одгајио много младих фудбалера [2].
Живео је у Сарајеву, где је и умро 1988. у 79. години.
Референце
- 1.^ Сајт фудбалске репрезентације Србије: Славко Загорац.
- 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 1213); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Спортисти
- Погодака: 5987
Владимир Беара (Зелово крај Сиња, 2. новембар 1928 - Сплит, 11. август 2014.) је био прослављени фудбалски (голман), репрезентативац, тренер.....
Сматра се најбољим нашим голманом свих времена. Бранио је гол Хајдука на око 308 утакмица, да би, касније, приступио Црвеној звезди, за коју је бранио на 174 утакмица. Бранио је гол репрезентације 59 пута. По завршетку голманске каријере, тренирао је више страних и наших клубова. Био је и голман селекције Европе.
Пут од младог електричара из малог места Зелова недалеко од Сплита, који је у слободном времену статирао у Сплитском позоришту и помало играо балет, до голмана светског гласа - био је метеорски брз. На игралишту сплитских „билих" случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и висок скок ради успеха у балету, а остао је да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја - седам титула првака Југославије и два пехара Купа председника Тита!