| Обична чанчара | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Reptilia | Гмизавци |
| Ред | Testudines | – |
| Породица | Testudinidae | – |
| Род | Testudo | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Testudo hermanni (Gmelin, 1789) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
|
зелена (Testudo hermanni hermanni) црвена (Testudo hermanni hercegovinensis), плава (Testudo hermanni boettgeri) |
||
Обична чанчара, Херманова или шумска корњача (Testudo hermanni) је врста копнене корњаче средње величине, која припада фамилији Testudinidae. Оклоп је дугачак око 20-25 cm.
Опис
Оклоп је на леђној страни изразито испупчен. Боја оклопа може бити смеђа, наранџаста, жићкаста и зеленкаста и често са тамним мрљама. Ноге су кратке и здепасте са прстима који су срасли и завршени тупим канџама. Женке су крупније од мужјака [1].
Начин живота
Станиште и исхрана
Обична чанчара живи по сухим, каменитим, грмљем обраслим топлим предјелима медитеранског подручја. Најчешћа је по травнатим камењарским равницама, гдје се често сусреће по рубовима маслињака, шикара и на обрадивим подручјима. Рјеђе је можемо наћи у брдовитим подручјима, док је изнад 700 m врло ријетка.
У јелу није пробирач, храни се поврћем, а успут поједе и црве, пужеве, гусјенице и слично. Живе појединачно, само у вријеме парења траже партнера. Расту врло споро, али зато имају дуг животни вијек. Када осјети опасност, спас ће потражити у заштити својега чврстог оклопа. Необично је отпорна те изузетно добро преживљава разне озљеде.
Избјегава екстремне температуре, зимско раздобље у стању мировања проводи плитко закопана под земљом. Прије него што добро захлади, а то је обично крајем октобра, чанчара у земљи ископа рупу у којој ће дочекати топле прољетне дане. Из зимског се сна буди током марта и априла и крећу у потрагу за партнером. Одмах након тога долази до парења [2].
Размножавање
Женке полно сазевају у раздобљу од 11 - 13 године, а мужјаци нешто раније, од 8 - 12 године. У прољеће долази до парења коме претходи удварање које се састоји у томе да мужјак грицка главу и ноге женки. Понекад мужјаци показују приличну агресивност у борби за женку. Сама копулација траје 1-2 сата после чега женска снесе 3-12 јаја. Период инкубације траје 2-3 мјесеца послије чега се излегу младунци дужине 3,5 cm. Интересанта је појава да женка може у свом тијелу задржати сперматозоиде и по неколико година па се не мора парити сваке године да би полагала оплођена јаја [1].
Распрострањеност
Насељава уско и испрекидано подручје европског дијела Средоземља: југоисток Шпаније и Балеаре, јужну Француску и Корзику, средишњу и јужну Италију, Сицилију и Сардинију, обална подручја Хрватске, Црне Горе, Албаније и Грчке, затим дијелове Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније.
У Хрватској је честа у подручју Далмације до сјеверозападне границе Задар – Новиград – Обровац. Сјеверозападно, уздуж Велебита, на отоцима Рабу, Цресу и Крку, чанчара је пуно рјеђа. У континенталним предјелима не долази природним путем. Налазимо је на простору од Конавала до долине Неретве и на отоцима.
У оквиру популација које насељавају Балканско полуострво разликују се двије подврсте, номинална Testudo hermanni hercegovinensis и Testudo hermanni boettgeri. Релативно је лако међусобно разликовати ове двије подврсте.
Угроженост врсте
Изузетно је значајна и законом заштићена врста хрватске фауне.
Референце
- 1.^ Шумска корњача на сајту Бионет школе.
- 2.^ Еколошка удруга "Чиопа": Корњаче - Обична чанчара.
Спољашње везе
- Tkomehoce.info: Корњача чанчара.
- Википедија на енглеском језику: Hermann's tortoise (Testudo hermanni).
- Зоолошки врт града Загреба: Обична чанчара.