Обични зелембаћ
Обични зелембаћ, фотографија је направљена на Зрмањи
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Reptilia Гмизавци
Ред Squamata
Породица Lacertidae Гуштери
Род Lacerta
Биномијална номенклатура
Lacerta viridis (Laurenti, 1768)
Ареал врсте

зелено (Lacerta bilineata) плаво (Lacerta viridis)

Обични зелембаћ (Lacerta viridis)  је врста европског гуштера. Насељава јужну половину континента и дио Мале Азије. Дугачак је у просјеку 13 cm, од врха главе до клоаке. Реп му је дужи од тијела. Мужјаци су зелени са црним тачкама на леђима и широком главом. Женке имају мању главу и варирају у боји, од зелене до смеђе. Стомак зелембаћа је жућкаст, а зрели мужјаци имају плав врат, као и неке женке (бљедо плав). Храни се инсектима, пауцима и другим бескичмењацима, мада зна појести и мање гуштере [1].

Опис

Дужина тијела обичног зелембаћа варира од 13 до 18 cm, док је реп и до 1,5 – 2 пута дужи. Мужјаци су крупнији од женки. Одрасли мужјаци су углавном потпуно зелени, трбух је зелено-жућкаст, а у доба парења мужјаци добијају изразито плаву боју у предјелу грла са бочних страна.

Младе јединке су већином смеђе и имају 3 или 5 свијетлих уздужних пруга, које се с временом изгубе. Одрасле женке или наликују мужјацима (при чему задржавају уздужне пруге) или су смеђе боје, без пруга. Дакле, код великог зелембаћа грло је жуто обојено и по томе га разликујемо од обичног зелембаћа код којега је грло мужјака плаво обојено, док је код женки бијело до блиједо плаво [2].

Начин живота

Зелембаћ је активан током дана. Зимује од почетка октобра до априла мјесеца.  Велики и обични зелембаћ се разликују у периоду активности - кад је обични зелембаћ већ близу краја раздобља парења, велики зелембаћ се тек појављиује из хибернације. 

Станиште и исхрана

Станиште им је углавном простор обрастао густом вегетацијом, али то варира од ливада и рубова цесте до шикаре, трновитог грмља, отворених шума или камених зидова. Настањују подручја до 1600 м висине.

Одрасли се често задржавају у грмљу или сухом грању. Познато је да могу и пливати преко мањих потока. Млади често користе станишта различита од станишта родитеља - ријеђу, нижу вегетацију попут високе траве, трске или ниског грмља. 

Велики зелембаћ замјењује сличног обичног / источног зелембаћа у топлијим и сушним подручјима, али има случајева да обје врсте обитавају на истом станишту. 

Храни се инсектима, као и другим врстама бескичмењака, затим малим сисарима, птићима и малим гуштерима, укључујући и припаднике властите врсте. Предатори су слични као и код остале двије врсте зелембаћа.

Размножавање

Парење се одвија у прољеће, у мају или почетком јуна. Женке полажу 4 до 5 jaja у плитке јаме прекривене земљом, а млади се излијежу након 11-14 недјеља и величина им је од 3,5-5 cm.

Распрострањеност

Распрострањен је на југу, истоку и западу Балканског полуострва, укључујући и отоке, затим на Кавказу и Малој Азији до Израела и Ирана. У Хрватској је присутан на обалном дијелу и неким отоцима, од Кварнера до самог југа Далмације. Ареал распрострањености обухвата подручја Крке и заравни у залеђу и планинског масива Динарида уз границу с Босном и Херцеговином [2].

Угроженост врсте

Обични зелембаћ је строго заштићена врста.

Референце

  1. 1.^ Обични зелембаћ на сајту биоразноликост  вугровечке  околице.
  2. 2.^ Обични зелембаћ на сајту удружења HHD-HYLA
  3. 3.^ Obični zelembać ( Lacerta viridis ) рад у pdf формату.
  4. 1.^ Врста Lacerta viridis на страни црвене листе угрожених врста IUCN.