Звониград је историјско утруђење на граници Далмације и Лике, око 5 км јужно од места Зрмања. Локација тврђаве је имала висок стратешки значај како у османско доба, тако и у периоду млетачко-хабзбуршких граничних спорова. Тврђава је вероватно потекла из средњег века, а свој војни значај изгубила тек у 18. веку. Звониград је био симбол сукоба и утицаја три велике силе: Млетачке републике, Хабзбуршке монархије и Османског царства.
Историјат утврђења
На осамљеном брду у долини реке Зрмање и данас се могу видети рушевине старог утврђења Звониград. Почетком 13. века, око 1220–1223. године, Звониград се налазио у поседу жупана Вишана, рођака чувеног брибирског кнеза Гргура Шубића. О њему писац Тома Архиђакон наводи да је био заштитник јеретика богумилског порекла. Касније тврђава прелази у руке кнезова Нелипића када 1412. године краљ Жигмунд у Брињу издаје повељу којом признаје Ивану Нелипићу слободно располагање градовима и поседима, међу којима се помиње и „град Звониград“. Године 1434. Иван Нелипић у једној повељи признаје да својој кћери Катарини, супрузи кнеза Ивана (Анжа) Франкопана, дугује 50.000 дуката (вероватно као мираз), и за тај дуг јој уступа сва своја имања и градове, наводећи и „castrum Zvonigrad cum provincia Odorja“, утврђење са покрајином Одорија. Током 15. века Звониград долази под власт кнезова Курјачких (Крбавских), па је тако 1468. године кастелан био племић Иван Бенковић, службеник кнеза Карла Курјачког. Његов син, Иван Карловић, у наследном уговору са Николом Зринским из 1509. године, такође спомиње Звониград међу својим градовима. У турске руке утврђење пада између 1522. и 1527. године Хорват, Рудолф. Лика и Крбава: повијесне слике, цртице и биљешке. Свезак II. Посебни дио. Мала књижница Матице хрватске..
Ослобођање звониградске тврђаве и управа Синобада
Након освајања Книна 1688. године, млетачке чете под вођством сердара Завише Јанковића Митровића и Јована Синобада ослобађу шири простор Книнске крајине. Једно од последњих турских упоришта био је баш Звониград. За успешно обављене задатке, млетачки провидур је 24. маја 1690. године именовао Јована Синобада за команданта звониградске тврђаве. На тој дужности се задржао само годину да би га 1691. године заменио његов брат Филип Синобад, капетан у млетачкој служби Синобад, Милош (2000). Племе Синобад. Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. COBISS.SR-ID 160319495..
Спор између Млетачке републике и Хабзбуршке монархије
Иако су Млечани заузели звониград, тврђава је остала спорна тачка у граничном режиму. Године 1701. хабзбуршке трупе улазе у тврђаву и издају ултиматум млетачким сердарима Јовану Синобаду и Завиши Јанковићу Митровићу да се повуку из објекта. Услед претње новог рата они се повлаче, а Хабзбурзи поново заузимају тврђаву. Уследе година дипломатских спорова и конфликта у којима су поред Хабзбурга и Млетачке републике учествовали и представници Османског царства. У тим преговорима, обе стране прикупљају сведочења становништва, податке о пореским уплатама и позивају се на војно присуство након Морејског рата.
Хабзбуршка страна тврдила је да Млечани, осим Обровца, нису трајно заузели ниједно насеље, док су Млечани тврдили да становништво Стариграда и околине већ 25 година редовно плаћа порез Задру. Спор није решен директно, али је у дипломатском смислу Звониград остао једини већи објекат који је трајно прешао у хабзбуршке руке. У међувремену, Млечани су укључили територије под својом контролом у задарску административно-територијалну јединицу (Contado di Zara) и израдили катастар 1709. године као правну потврду свог суверенитета. Хабзбуршка страна је 1711. године, у циљу заштите од Османлија и Млечана, укључила Лику и Крбаву у Војну крајину. Проблем статуса Звониграда остао је нерешен све до пада Млетачке републике 1797. године Mayhew, Tea. Behind Zara: Zara’s contado between Ottoman and Venetian rules, 1645–1718. Докторска дисертација, Универзитет у Падови, 2007. Ментор: Prof. Egidio Ivetic..