Седрамић

Седрамић је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се 5 км југоисточно од Дрниша, у подножју планине Мосећ. Административно припада граду Дрнишу у оквиру Шибенско-книнске жупаније.

На Седрамићу се налази римокатоличка Црква Пресветог Тројства из 19. вијека.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991. године, Седрамић је имао 391 становника, од чега 387 Хрвата, 1 Србин и 3 остала. Њему припада некадашњи српски заселак Триве. Носиоци овог презимена су прешли у унијате 1830-их, а касније у римокатолике. Тако је на попису из 1900. године, било 9 православаца и 4 унијата, од укупно 620 становника села. Данас су Триве Хрвати. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена и породице у Седрамићу

Податке о породицама у Седрамићу преносимо на основу истраживања Слободана Зрнића, Презимена Дрнишке Крајине, објављеног на порталу Порекло 31. децембра 2023. године Зрнић, Презимена Дрнишке Крајине, Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025Зрнић, Порекло презимена, село Седрамић (Дрниш), Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025. У загради су наведени период првог помена породице и број лица са тим презименом према попису из 1948. године (формат: број / 1948).

Православне породице

• Бојчетић — славе Јовањдан (присутни у 18. веку)
  Од Бојчетића су настали Лончари (у Сиверићу), као и Триве, Ђеке и Минге на Седрамићу.
• Милаковић — славе Ђурђевдан (присутни од 1710, 15 / 1948)
  Део породице прешао на римокатоличку веру у 18. и 19. веку; надимци Сарабак и Вујичић.

Православне породице које су прешле у римокатолике

Више породица у Седрамићу је у 18. и почетком 19. века припадало православној парохији Кричке. Приликом формирања Епархије далматинске и реорганизације парохијске структуре 1808. године, разматрано је да се у Седрамићу постави православни капелан. До тога ипак није дошло, јер је планирано уређење проходнијег пута до Кричака преко Мосећа. У наредним деценијама, све православне породице са Седрамића су постепено прешле у гркокатоличку, а затим и римокатоличку веру.

• Минга — огранак Бојчетића (присутни од 1710, 22 / 1948)
  Већ од почетка 18. века римокатолици; претходно носили презимена Драгосављевић, Лончаревић, Бабић.
• Трива — огранак Бојчетића (присутни од 1710, 18 / 1948)
  Прешли на унију 1830-их, потом на римокатоличанство; више линија, међу њима и потомци „мулаца“.
• Ђека — огранак Бојчетића (присутни од 1710, 15 / 1948)
  Од половине 19. века римокатолици; нису били унијати.

Римокатоличке породице

• Алдук — присутни од 1710, 21 / 1948
  Старо презиме на Седрамићу; више огранака.
• Бегоња — огранак Алдука (присутни од 1791, 74 / 1948)
• Брнада — огранак Обућина (присутни од 1756, 32 / 1948)
• Бунарџија — присутни од 1756, 5 / 1948
• Вештић — присутни од 1710, 6 / 1948
  Старином из Ружића.
• Дугеч — огранак Обућина (присутни од 1755, 19 / 1948)
  У 19. веку надимак Канчелир.
• Елез — присутни од 1706, 39 / 1948
  Веза и са Мосећем.
• Зелић — огранак Обућина-Понош (присутни од 17. века, 4 / 1948)
• Обућина — присутни од 1710, стари род
  Од њих су настала многа друга презимена (в. доле).
• Плазоња — присутни од 1710, 53 / 1948
• Понош — огранак Обућина (присутни од 1756, 33 / 1948)
• Рамљак — присутни од 1825, 12 / 1948
  Дошли из Сиверића.
• Скејо — вероватно огранак Обућина (присутни од краја 18. века, 21 / 1948)
• Чавала — огранак Обућина (присутни од 1756, 50 / 1948)
  Раније под презименом Лаберц.
• Чавка — присутни од 1735, 36 / 1948
• Чичмир — присутни од 1706, 43 / 1948
• Џале — огранак Обућина (присутни од 1756, 8 / 1948)
• Шарић / Шаре — огранак Обућина (присутни од 1796, 26 / 1948)
• Шуљак — присутни од 1738, 33 / 1948

Историјске православне породице (нестале)

• Грга — вероватно огранак Обућина
  Последњи забележени у 19. веку; кућа им била код Џала, касније преузели Бегоње.
• Шљиво / Шљивић — присутни у 18. и 19. веку
  Породица нестала почетком 20. века; куће преузели Шуљаци.

Референце