| Љековита шпарога | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Plantae | Биљке |
| Раздио | Magnoliophyta | Цвијетнице |
| Класа | Liliopsida | – |
| Надред | – | – |
| Ред | Asparagales | – |
| Породица | Asparagaceae | Љиљани |
| Род | Asparagus | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Asparagus officinalis (Карл Лине) | ||
| Ареал врсте | ||
|
|
||
Шпарога или шпаргла (Asparagus officinalis) је врста вишегодишње биљке из породице Љиљана (Asparagaceae). Изданци се формирају у прољеће из дрвенастог, јако развијеног поданка (подземне стабљике). Јаки бијели изданци, изласком на дневну свјетлост, бијелу боју мјењају у зелену. Покривени су меснатим љускама, а кад достигну висину од 20 до 25 cm режу се и користе као поврће [2].
Потребно је до три године како би поданак започело производити јестиве изданке, након тога их производи наредних 20 година. Постоји преко 300 врста шпарога, иако само 20 јестивих.
Распрострањеност
Врста је у Европи присутна у сљедећим државама [3]: Албанији, Аустрији и Лихенштајну, Белгији и Луксембургу, Бугарској, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирској, Италији, Мађарској, Немачкој, Португалу, Пољској, Румунији, Турској, Француској, Холандији, Чешкој и Словачкој, Швајцарској, Шпанији, на Корзици, на западу простора бивше Југославије, на Сицилији и Малти, као и у Белорусији, Украјини и Транскавказији.
Култивисана је и прејнета у Балтичким државама, Финској, Норвешкој, на сјеверу и сјеверозападу Русије, на Сардинији и у Шведској; а међу осталим земљама на Медитерану, присутна је у Алжиру, Мароку, Тунису, Турској [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Љековита шпарога (Asparagus officinalis)
- 2.^ Енциклопедија народне медицине: Шпаргла - Asparagus officinalis
- 3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Asparagus officinalis, приступљено 27. јула 2011.
- 4.^ Botanic Garden and Botanical Museum Berlin-Dahlem, The Euro+Med Plantbase : Asparagus officinalis, приступљено 27. јула 2011.