Ова категорија посвећена је животу и дјелу знаменитих личности које су рођене, живјеле или воде поријекло са простора тромеђе Далмације, Лике и Западне Босне. У њој су представљени појединци који су својим радом оставили значајан траг у областима као што су наука, култура, умјетност, образовање, политика, духовни и јавни живот. Међу њима су војсковође, државници, политичари, умјетници, научници, просвјетитељи, свештеници и друштвени радници – истакнуте личности чије су биографије важна за разумијевање историје и идентитета овог краја. Никола Тесла, чија се биографија налази у овој категорији, представља врхунац научне и интелектуалне традиције из Тромеђе. На слици десно приказан је као младић, подсјећајући на његово поријекло и завичајну везу са овим крајем.

Категорија је посвећена књижевницима и новинарима са простора Тромеђе који су својим дјелом обиљежили културни и јавни живот. Представљени су аутори који су писали о народу, простору и историји овог краја, као и новинари посвећени истини и друштвеној одговорности. Писци попут Симе Матавуља, који је у своје приповијетке унио дух далматинског живота, Бранка Ћопића, познатог по топлом и сатиричном приказу ратне и послијератне стварности, и Јована Радуловића, хроничара српског страдања у Хрватској, као и новинари попут Југа Гризеља, који је остао упамћен по храбром истраживачком новинарству, само су неки од истакнутих представника ове категорије.

Ова категорија посвећена је сликарима, вајарима и фотографима са простора Тромеђе. Ријеч је о ствараоцима који су својим дјелима оставили трајан траг у српској умјетности и култури, инспирисани природним љепотама, духовним насљеђем и судбинама народа овог краја. У категорију спадају академски умјетници попут Стојана Аралице, једног од најзначајнијих српских сликара 20. вијека, као и Петра Омчикуса, члана Медејалне групе. Посебно мјесто заузима и Никола Машић, рани академски сликар поријеклом из Лике, чија слика „Личанин“ (приказана десно) симболички представља везу умјетника с крајем и народом који га је инспирисао. Поред њих, у овој категорији заступљени су и савремени умјетници који су своја дјела стварали у оквиру сликарских колонија попут оне при Манастиру Крка или излагали на манифестацијама као што је Крајишки ликовни салон.

Ова категорија посвећена је спортистима поријеклом из Динарског краја са подручја Тромеђе Далмације, Лике и западне Босне – познатог по снажним, издржљивим и упорним људима. Баш такве особине често су препознате и цијењене у спорту, па не чуди што је овај крај изњедрио велики број врхунских спортиста који су остварили запажене каријере на домаћој и међународној сцени. Међу најистакнутијима је пливачица Ђурђа Бједов, освајачица златне и сребрне медаље на Олимпијским играма 1968. године. У фудбалу се издвајају легендарни голман Владимир Беара, један од најбољих европских чувара мреже свог доба, и Илија Петковић, репрезентативац Југославије и селектор Србије и Црне Горе. У новије вријеме, све више кошаркаша поријеклом из овог краја наступа у најјачим европским клубовима и у дресу репрезентације Србије. Фотографија десно приказује Ђурђу Бједов након освајања олимпијске медаље у Мексику 1968. године. Оригинално снимљена у црно-бијелој техници, слика је дигитално колорисана ради вјернијег дочаравања историјског тренутка.

Категорија је посвећена глумцима који воде поријекло са простора Тромеђе, а који су се истакли у позоришној, филмској и телевизијској умјетности. Међу њима се издваја Раде Шербеџија, међународно признат глумац и умјетник, чији глас и појава одишу снагом крајишког коријена. Својом каријером досегао је и до Холивуда, гдје је глумио уз раме најпознатијим свјетским глумцима.

Ова категорија посвећена је православним свештеницима, архијерејима и другим црквеним великодостојницима који су рођени, живјели или служили на простору Тромеђе Далмације, Лике и западне Босне. Њихове биографије свједоче о дубокој повезаности Цркве и народа, гдје је Црква била не само духовна установа, већ и стуб културе, просвјете и националног идентитета. Из ових крајева потичу бројне свештеничке породице које су дале не само угледне духовнике, већ и значајне умове. Примјер за то је и породица Тесла из које је потекао Никола Тесла, генијални проналазач и научник, син православног свештеника Милутина Тесле. Категорија обухвата биографије духовника који су дјеловали у различитим историјским периодима. Многи од њих били су страдалници, али и градитељи, учитељи и чувари вјере у тешким временима. Њихова дјела и даље живе у народном сјећању и црквеном предању.

Ова категорија посвећена је ускоцима – српским јунацима који су у 16. и 17. вијеку у пограничним крајевима Аустријског и Млетачког царства, дјеловали као харамбаше, одметници и устаници, а касније ступали у службу као војници, граничари и добровољци. Дјелујући из граничних утврда и планинских збјегова, нападали су турске посаде и караване, бранећи народ и вјеру. Њихова јуначка дјела овјековјечена су у народним епским пјесмама, гдје су описивани као неустрашиви борци, блиски по духу и дјелу хајдуцима и војводама из народног памћења. Значајно је и то што су многи ускочки јунаци за своје заслуге добили племићке титуле у служби Аустрије и Млетачке републике. Њихове породице су уздизане у ред племства, што представља риједак примјер српског племства стеченог „на мачу“ у вријеме када није било српске државе.