- Детаљи
- Аутор: Феђа Његић
- Категорија: Сликари
- Погодака: 4372
Драгутин Медењак Инкиостри (Сплит, 1866. - Београд, 1942.)
Декоративни сликар, фотограф и теоретичар. Рођен је као Карло Лука Фердинандо Инкиостри у Сплиту 1866. а умро у Београду 1942. године. Сликарство је учио у Фиренци. Заслужан је сакупљач народних орнамената и рукотворина. На основу њих је покушао да изгради национални декоративи стил. Стваралачки опус Инкиострија обухвата многа подручја примјењене умјетности, од великих цјелина унутрашње архитектуре и декорације, нацрта намјештаја, накита и тканина до нацрта за корице дјечијих школских књига. Написао је неколико књига, од којих је најзначајнија: Препорођај српске уметности.
Значајан је његов рад у родној Далмацији. Извео је више зидних декорација и слика у приватним и јавним објектима у многим градовима.
У Бенковцу, украшавање нове цркве Светог Јована зидним сликаријама завршава 1904. Између осталих бројних фигура израдио је и ликове српских светитеља. Истом приликом позлатио је иконостас. Умјетник је светитељске ликове издужених фигура, међу којима се истичу Света тројица и још неки ликови изведени у техници мозаика, као и ријетке сцене сликао на тамноплавој позадини, док је знатне међупросторе и оквире испунио стилизованим орнаментима и народним декоративним елементима, који су га, док је боравио у овим крајевима, посебно интересовали. Слике су због знатне оштећености уљаних боја биле 1968. пресликане сасвим новим зидним сликама Живка Стојсављевића.
Инкиостри се у бенковачком крају бавио, између осталог и пресликавањем мотива из народне умјетности у акварелској техници. У Етнографском музеју у Београду од инвентарског броја 1170 до 1320 чувају се ти акварели. У Бенковцу је, такође, осликао просторије општине, као и просторије у општинској згради у којима се налазила читаоница, хералдичком композицијом и по узорима на етнографску умјетност. Врло је могуће да је извео сликарије и у приватној кући Добрића(раније Маштровић) у Бенковцу, али се на тим радовима није потписао.
Референце:
1. Милорад Савић, Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације, Београд, 2000, 229.
2. Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Београд, 1967, 175.
Спољашње везе:
1. Пројекат Растко, Мирослав Фрухт, Примењена уметност и дизајн
2. Арте портал
.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3906
Тома Росандић (Сплит, 22. јануар 1878 – Сплит, 1. март 1958) је био српски вајар и академик, професор Уметничке школе у Београду, а касније и један од оснивача и први ректор Уметничке академије [1]. Једно од његових најпознатијих дјела је скулптура „Играли се коњи врани“ која је израђена од бронзе и 1939. године постављена испред тадашње Скупштине (данашњи Дом народне Скупштине) у Београду [2] и скулптура у природи на Малом Калемегдану.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 2989
Мирко Почуча (Госпић, 12. септембар 1915 - 1988.), сликар
Гимназијско образовање стекао је у Загребу и у том граду дипломирао је на Умјетничкој академији, код М. Тартаглиа и К. Хегедушића. Почетком Другог свјетског рата на југословенским просторима преселио се у Београд, остао у њему, живио и стварао. Посвећен својој умјетности у почетку слика пејзаже у духу импресионизма; послије ради мртве природе и портрете суздржаног колорита (Мртва природа, 1967). У његовим симболичким композицијама преовладавају асоцијације на музику [1].
Своје радове редовно је излагао на УЛУС-овим изложбама и изложбама групе Лада. Самостално је излагао у Београду (1952, 1953), Шибенику (1962) и Бриселу (1966). Такођер је излагао у Скопљу, Панчеву, Задру и као излагач учествовао у Дамаску (Сирија), Бејруту (Либан), Каиру и Александрији (Египат) [2].
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1.^ Ликовна енциклопедија Југославије 2/603, Загреб 1987
- 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 259); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0
Спољашње везе
- Арте - визуелна уметност југоисточне европе: Слике Мирка Почуче.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3148
Милан Цмелић (Шибеник, 17. априла 1925. - Београд, 30. март 1995.), био је правник и сликар.
Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Сликарство је учио приватно код Ђорђа Илића, а као корисник стипедније Фонда Моше Пијаде боравио је на умјетничком усавршавању у Паризу. Учесник је НОБ од 1941. године (носилац је парзизанске споменице 1941,). Оставио је плодан опус сликарских остварења, а излагао је од 1952. године у Београду (самостално 5 пута), Загребу, Љубљани, Ровињу и Славонском Броду. Учествовао је готово на свим значајним колективним изложбама југословенске умјетносни у земљи и иностранству.
У почетку је сликао мртве природе "снажних кроматских контраста и његоцане материје. У трагу магичног реализма и енформела слиједе прикази старих градова и здање, носталгичних и метафизичких угођаја (Недељно поподне 1969, Камени град 1978). Поступак му је илузинистички, а наглашене су типичне појединости елемента (Цвијеће на прозору 1981). У новијим дјелима приближава се монокромији, истиче рељефност ствари." (Ликовна Енциклопедија Југославије).
Ретроспективна изложба приређена му је 1988. у павиљону Цвјете Зузурић у Београду. Добио је више награда (12) за сликарство (Октобарску награду Београда 1979, Златну плакету УЛУС-а 1972, идр), носилац је ратних и мирнодопских одликовања. Говорио је францкуски.
Умро је и кремиран на Новом Гробљу у Београду. [1]
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1033-1034); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0