Јован Бијелић

Детаљи: Аутор: Милан Синобад; Категорија: Сликари; Објављено: 19 Фебруар 2011; Погодака: 4404

Јован Бијелић (Колунић, Босански Петровац, 19. јун 1886 – Београд, 12. март 1964) био је српски сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних стваралаца између два свјетска рата.

Студирао је у Сарајеву код Ј. К. Јаневског, а затим у Кракову 1909–1913. године код Т. Аксентовића, Л. Вичуловског и Ј. Панкијевића. Боравио је у Паризу 1913/14. године и у Прагу 1915. године. Од 1919. године је живио у Београду, гдје је био сценограф, а потом и шеф сликарске радионице Народног позоришта.

Највише је сликао портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је кроз неколико фаза у којима је био изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије. У посљедњој фази растварао је предмете узнемиреним потезима боје. Бавио се и педагошким радом, имао је приватну школу из које је изашло веома много сликара.

Један је од оснивача и припадник сликарских група Облик, Самостални и Независни. Редовни члан Српске академије наука и уметности био је од 1963. године.

Своју прву самосталну изложбу имао је 1917. године у Сарајеву, а другу 1919. у Загребу. Учествовао је на многим колективним изложбама. Самосталне изложбе имао је и у Београду (1929, 1932, 1957, 1968), Љубљани (1959) и Бихаћу (1960). Његова дјела налазе се у више музеја и галерија – Музеј савремене уметности и Народни музеј у Београду (38 дјела), и у Спомен збирци Павла Бељанског у Новом Саду.

Добитник је великог броја сликарских награда.

Нека од његових најпознатијих дјела су – Портрет девојке, Купачица, Јајце, Кћи уметникова, Двориште, Женски акт, Сарајево, Портрет старице, Девојчица с лутком (1928), Дечак јаше лава (1929), Апстрактни предео (1920).