Милан Цмелић (Шибеник, 17. априла 1925. - Београд, 30. март 1995.), био је правник и сликар.
Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Сликарство је учио приватно код Ђорђа Илића, а као корисник стипедније Фонда Моше Пијаде боравио је на умјетничком усавршавању у Паризу. Учесник је НОБ од 1941. године (носилац је парзизанске споменице 1941,). Оставио је плодан опус сликарских остварења, а излагао је од 1952. године у Београду (самостално 5 пута), Загребу, Љубљани, Ровињу и Славонском Броду. Учествовао је готово на свим значајним колективним изложбама југословенске умјетносни у земљи и иностранству.
У почетку је сликао мртве природе "снажних кроматских контраста и његоцане материје. У трагу магичног реализма и енформела слиједе прикази старих градова и здање, носталгичних и метафизичких угођаја (Недељно поподне 1969, Камени град 1978). Поступак му је илузинистички, а наглашене су типичне појединости елемента (Цвијеће на прозору 1981). У новијим дјелима приближава се монокромији, истиче рељефност ствари." (Ликовна Енциклопедија Југославије).
Ретроспективна изложба приређена му је 1988. у павиљону Цвјете Зузурић у Београду. Добио је више награда (12) за сликарство (Октобарску награду Београда 1979, Златну плакету УЛУС-а 1972, идр), носилац је ратних и мирнодопских одликовања. Говорио је францкуски.
Умро је и кремиран на Новом Гробљу у Београду. [1]
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1033-1034); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0