Милош Бајић (Ресановци код Грахова, 15. јануар 1915. године – Београд, 1995) био је сликар, графичар и професор Факултета ликовних уметности у Београду. Своје радове излагао је с УЛУС-ом, као члан Самосталних и Децембарске групе у Београду (више пута), Суботици и Новом Саду. [1].
Од 1922. године живио је у Београду, гдје је завршио гимназију. Као ђак објављивао је ликовне прилоге и карикатуре у листовима Скамија, Штипавац, Ошишани јеж, Политика и Јутарњи лист. У младости се опредијелио за учитељски позив и завршио је Учитељску школу у Београду. По завршетку ове школе уписао је Умјетничку школу. Од 1935. године учио је код Петра Добровића, а 1937. године завршио је прву годину умјетничке школе у Београду, у класи Бете Вукановић. Због недостатка финансијских средстава прекинуо је студије и прихватио мјесто учитеља у Македонији (1937–1940). Након окупације Југославије 1941. године, од сила Осовине заробљен је и депортован, најприје у логор Бањицу, а потом у Матхаузен. У логору је радио цртеже са суровом логорском стварношћу.
Послије рата завршио је Академију ликовних уметности у Београду (1949) и исту (логорску) тематику –
транспонује кроз експресивне симболе, у којима бројеви заточеника и црно-бијеле пруге асоцирају трагедију и страдања. Међу првима код нас слика и експериментише у многим видовима апстрактног израза. Динамика облика и богата палета чистих боја одликује бројне композиције, зидне декорације и циклус Космичка симфонија. Извео је зидне композиције на Летњој позорници у Београду (1961), у хотелу Патриа у Суботици (1964) и спомен-костурницу у Ресановцима (1971). [2]
Био је члан групе Самостални (1951–1955) и Децембарске групе (1955–1960), које су се са својим модерним изразом обрачунавале са соцреализмом. Прву самосталну изложбу имао је у Галерији УЛУС-а у Београду 1952. године
(...) Он је у својој генерацији први апстрактни сликар. А бити први често је исто што и бити вредност. (Миодраг Б. Протић)
Учествовао је у оснивању Умјетничке колоније у Бачкој Тополи (1953), гдје је настао његов први мозаик великог формата и белиск посвећен освајању космоса. У његовом каснијем раду истичу се многобројни мозаици и фреске (композиције у простору). Године 1967. први пут излаже нови циклус слика великог формата Маутхаузен, инспирисан аутентичним цртежима насталим у логору. Године 1975. објавио је монографију Маутхаузен 106621, у чијем предговору Бајић пише –
Нека младост која не зна за трагику тога времена, нити за живот у њему, своје бескрајно занешењаштво упути до најудаљенијих звезда, али никад више тамо. [3]
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1. Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 223); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
- 2. Ликовна енциклопедија Југославије, Загреб – Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа, 1987.
- 3. Арте: Милош Бајић (1915 - 1995).
Спољашње везе
- Мадл арт, Ивана Симеоновић Ћелић: Представљамо уметника - Милош Бајић.