Петар Бибић (Велушић, Дрниш, 3. фебруар 1893. године – Београд 17. јануар 1971. године) био је сликар, графичар, рестауратор фресака и вајар.
Студирао је у Паризу. Између два рата бавио се сликарством (пејзажи и ведуте у уљу и акварелу), графиком (бакрописи) и рестаурацијом фресака у јужној Србији и Македонији. Послије ослобођења, као кипар изградио је споменик палим рударима у Бору (1952), палим борцима у Јакову (1954), бисте Маршала Тита и народних хероја Милице Павловић и Божидара Аџије, орден рада, плакете и др.
Бавио се и графичким обликовањем, израђивао је дипломе, екслиблисе и сл.
Излагао је самостално прије рата у Новом Саду, Сплиту, Сарајеву, Скопљу, а послије рата судјеловао је на изложбама југословенксих умјетника у Белгији, Бугарској, Бурми, Италији, Кини, Мексику и у земљи.
Карактеристика његовог рада је академизам. [1]
Референце
- 1. Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 318); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6