Симеон Симо Вукојевић (Далмација, око 1870. године – Мостар, ?) био је сликар.
Сликарство је почео студирати у Фиренци, а завршио га у Кијеву, у Пчеларској лаври. Вјероватно му је у томе помогао његов мјештанин, владика Стефан Кнежевић. Од 1904. године настанио се у Мостару, гдје се успјешно бавио сликарством. Претежно је сликао иконе на платну у масним бојама, у строго православном типу по руској изради. Израђивао је и друге слике на платну, према фотографијама. Примао је наруџбине и за израду цијелих иконостаса [1].
Прво познато Вукојевићево дјело је икона у Мирањама, коњичка представа Светог Димитрија осликана на дасци у складу са ранијим, барокно-класицистичким сликарским тенденцијама. Икона је потписана и забиљежена 1889. година. Према неким подацима, Вукојевић тек касније одлази на школовање. М. Радека даје податке да је Вукојевић радио у Бенковцу и Кули Атлагића. 1905. године Вукојевић је израдио комплетан иконостас у Цркви Светог Николе у Жаграовићу.
За Цркву Светог Николе у Кули Атлагића Вукојевић слика велики иконостасни ансамбл (1909–1910), потписујући се на престоној икони. Његове слике се на овом иконостасу у многоме одвајају од традиционалног сликања. Зна се да је израдио сликарске послове за Цркву Покрова Пресвете Богородице у Книну. Црква је срушена у Другом свјетском рату и при том су слике пропале. За те иконостасе добио је знатну суму од 3000 круна. Како стоји у једном црквеном запису, сликарске радове је извео 1910. године. Пети насликани иконостас у сјеверној Далмацији је, судећи по стилу, био иконостас у Цркви Светог Илије у Ђеврскама [2].
Референце
- 1. Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 730); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
- 2. Милорад Савић, Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације – од краја XIV до почетка XX вијека (стр. 227). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (2000). ISBN 17-18-08297-6.