- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 4068
Живко Стојсављевић (Бенковац, 1. октобар 1900 – Београд, 19. јануар 1978), сликар.
Прве поуке о сликарству добија док је похађао гимназију у Задру. Школовање је наставио у Италији. Студирао је у Фиренци и Риму, гдје је између 1918. и 1924. завршио двије престижне умјетничке школе: Краљевски институт лијепих умјетности у Фиренци и Виши краљевски институт лијепих умјетности у Риму. Сарађујући са професором Г. Бергелинијем на декорацији таванице у згради Banco d Italia (1923), упознао је технику фреске и графита. По повратку у земљу био је наставник сликања и цртања у Книну и Шибенику.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3277
Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 - † Београд, 4. фебруар 1980) је био српски сликар и графичар, који је био члан УЛУСа, САНУ и ЈАЗУ. Живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године). Сликарсво је студирао у Минхену (приватно и на Академији, 1910-1914) а графику у Прагу (1917-1918). Боравио је у Риму, Паризу (код Андреја Лота 1926-1927) а у Француској је остао све до 1933 године. У Београду се настанио од 1941. године и остао до краја живота. Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3255
Никола Бешевић (Сплит, 1882 - Београд, 1970)
Породица књижевника и новинара Стевана Бешевића (пореклом из далматинске загоре, одакле су Бешевићи) настанила се у Београду 1911, гдје је син Никола 1913. дипломирао у Уметничко-занатској школи. Учествовао је у I свјетском рату и као рековаленсцент после прележаног тифуса, наставио започете студије сликарства 1916. на Шпанској ликовној академији у Риму, гјде је живио и радио до 1924 године. Први пут је излагао на IV Југословенској умјетничкој изложби 1912. и од тада је наставио редовно да учествује на самосталним изложбама код нас и у Свјету. Био је професор на београдској Уметничкој школи (1927/1928 и од 1932-1939). Дјела му се у највећем броју налазе у власништву породице Бешевић, затим у Народном музеју у Београду, као и у другим јавним и приватним збиркама у Земљи и иностранству.[1]
Један од значајних српских представника импресионизма.
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1. Никола Кусовац, Петар Петровић (јун-јул 2001). Сликарство Срба из Крајине у XX вијеку: УЛУС, Завичајни клуб Книнска Крајина: Српско културно друштво “Зора”, Београд 2001. ID: 92485388
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3254
Милица Бешевић (Сплит, 1896 - Београд 6. април 1941)
Сликарство је учила код Уроша Предића, затим наставила у загребачкој Уметничкој школи, а завршила 1922 у Уметничкој школи у Београду, гдје се са мајком, оцем и братом Николом настанила 1911 године. Била је рестауратор у Народном музеју у Београду до 1936, а од тада прва жена сценограф Народног позоришта. Њени значајни радови се чувају у Народном музеју, међутим многи су неповратно изгубљени и уништени у бомбардовању Београда 6. априла, када је страдао њен атеље и она изгубила живот [1].
Галерија
Напомена
Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце
- 1. Никола Кусовац, Петар Петровић (јун-јул 2001). Сликарство Срба из Крајине у XX вијеку: УЛУС, Завичајни клуб Книнска Крајина: Српско културно друштво “Зора”, Београд 2001. ID: 92485388
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Сликари
- Погодака: 3411
Никола Граовац (Вребац, Лика, 1907 - Топола, 2000) био је један од највећих мајстора колористичког експресионизма у српском сликарству 20. века. Рођен је у селу Вребац код Госпића. Са 15 година дошао је у Београд, где је учио сликарство код Јована Бијелића.
Први пут је излагао 1933. године, а затим са групама Четворица (1934), Тројица (1935), са Обликом (1938) и Десеторицом (1940) а прву самосталну изложбу имао је 1935. године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић. Слике му се налазе у свим важнијим музејима и галеријама, као и у многим збиркама. Уз Милана Коњовића један је од најплоднијих и најзначајнијих представника колористичког експресионизма.
Године 1975. настанио се у Шумадији, у близини Опленца, где је сликао тамошње пејзаже и и пределе из родног краја. Био је изузетно плодан уметник, чији опус броји око 10 000 слика. Задужбини краља Петра на Опленцу оставио је легат који између осталог садржи 35 његових слика [1].
Галерија
Напомена
- Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе: www.arte.rs
Референце