- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Ускочки јунаци
- Погодака: 7552
Филип Смиљанић је био харамбаша котарских Срба, ускочки јунак, син Петра Смиљанића.
Филип се борио код Дрниша, Книна, Задварја, на Косову Пољу код Книна, Грахову и код Островице. Био је више пута рањаван у борбама када га је лијечио задарски хирург Никола Мустакели. Филип је убијен од стране млетачког војника, плаћеника. Сахрањен је 29. јануара 1656. године у цркви Св. Стошије у Задру [1].
Референце
- 1. Новаковић, Коста др - Срби у Сјеверној Далмацији, Српско културно друштво Зора Книн - Београд, 2015
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Ускочки јунаци
- Погодака: 12615
Јанко Митровић (Жегар, Обровац, прва половина 17. вијека - Задар, Далмација, 28. фебруар 1659) је био ускочки јунак и сердар.
Отац Стојана, Завише и Илије Јанковића, који су по његовом имену и узели ново презиме Јанковић. Савременик је Илије Смиљанића. Доселио се за вријеме Кандијског рата (1645-1669), кад и Петар Смиљанић, с породицом из Жегара у Буковици, који је тада био под турском, на подручије у Равним Котарима, које је тада било под млетачком влашћу. Одважан и угледан ратник, био је радо прихваћен од млетачких власти. Као морлачки сердар служио је своме народу и Млечанима. У бици Морлака с надмоћнијим Турцима, фебруара 1659. године, на пољу уз ријеку Цетину рањена су оба морлачка сердара Јанко Митровић и Илија Миљковић. Обојица су ускоро умрла у Задру од посљедица рањавања. Јанко је сахрањен у Светом Илији.
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 928) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Ускочки јунаци
- Погодака: 8487
Илија Миљковић (Равни Котари, прва половина 17. вијека - Задар, 1. март 1659) је био ускок, сердар.
Уз Стојана Јанковића и оца му Јанка Митровића, Миљковић је један од најистакнутијих морлачких (српских) вођа. У честим обрачунима Срба са Турцима веома вјешто је водио своју чету. Фебруара 1659. године "Морлаци здружени с осталим крајшницима, њих око двије хиљаде на броју, међу којима 800 коњаника, провалили су у цетинско поље и прешавши ону ријеку далеко пола дана хода од Клиса ... су се доиста показали брзи" [1].
Током те битке на Морлаке се сконцентрисала главна турска снага и уз сопствене губитке приморала Морлаке на повлачење, али су тада рањена оба морлачка сердара: Јанко Митровић и Илија Миљковић. Обојица су ускоро умрла у Задру од посљедица рањавања. Миљковић је сахрањен у Светом Доменику [2]
Референце
- 1.^ Бошко Десница, Неколико прилога историјском проучавању народних пјесама, међунаслов Смрт Јанка Митровића и Илије Миљковића; Магазин сјеверне Даламције 1934, стр. 16-17.
- 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 897) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Ускочки јунаци
- Погодака: 3423
Илија (Митровић) Јанковић (Жегар, Обровац, прва половина 17. вијека - Задар, јануар 1694) је био вођа ускочких устанака.
Јанковић се прозвао по оцу Јанку Митровићу. Брат је Стојана и Завише Јанковића. Доселио се са оцем и браћом из Жегара, испод турске власти, у дио Далмације под млетачком влашћу, у Будин код Поседарја. Нешто касније, Млеци су, у циљу одржавања добрих односа са Турцима и договорно са њима, бранили нова досељавања Срба са турског на своја ненасељена подручја. То је повећало и иначе велико незадовољство код народа, па долази до побуна ускока и народа на млетачким и турским територијама Даламције и Приморја. На челу тих буна био је Илија Јанковић. Иако усмјерене против Турака, буне су јако забрињавале Венецију, плашећи се да јој не покваре односе с Турцима. Провидур стога 1683. године позива своје старјешине и народ, да ухвате Илију жива или мртва. Чак шаље у интернацију његову браћу Стојана и Завишу, уцјењујући га тиме. Међутим, котарски ускоци отказују послушност Млецима, а Илија задобија уз себе и сењске ускоке. Турци из страха пред устанком, у паници напуштају нека мјеста у Равним Котарима, односно Буковици. Илија је уживао велико повјерење народа, а дјелећи људима поштено ратни плијен, постао је све омиљенији. Млеци су неколико пута мјењали свој однос према њему. Страхујући од његовог угледа, послије устанка, послије пораза Турака код Беча (1683) и стварања Свете лиге (1684), постају му наклоњени. Но увјек је, због своје бунтовности, био под сумњом и запостављан. Ипак, на крају, уз дозволу Венеције, постаје капетан коњаника, што се сматрало великим признањем. Преселио се у Задар, али је и даље у сталном сукобу са влашћу. Према млетачком саопштењу, умро је природном смрћу, али то саопштење оставља велику сумњу у истиност тога навода [1].
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 85) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Ускочки јунаци
- Погодака: 3428
Завиша (Митровић) Јанковић (Жегар, Обровац, прва половина 17. вијека - Обровац, крајем 17. вијека) је био ускок, обровачки капетан и сердар.
Син Јанка Митровића, а брат Илије и Стојана Јанковића. Био је у служби млетачке власти, која је тада управљала дијелом Далмације на који се доселила породица Ј. Митровића. За вријеме устанка и побуна ускока и народа које је водио његов брат Илија, био је два пута интерниран у Млетке као талац. Но, желећи његово повјерење, а нарочито повјерење читаве веома утицајне српске породице Јанковића, Млеци га (и брата му Стојана), пуштају из затвора, па чак и именују у чин обровачког капетана. Послије погибије (1687) брата Стојана, смјенио је на мјесту сердара у Стојановој јединици Милаковића, те је даље командовао братовом јединицом. Име му се спомиње и као Савиша [1][2].
Референце
- 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 84) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3
- 2.^ Р. Агатоновић и П. М. Спасић: Српски устанци против Турака, део II, Београд 1856.