Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Народна ношња

Објављено: 25 Јануар 2011

Погодака: 13726

Личка народна ношња је с обзиром на свјежину личких љета, а посебно на хладне и сњежње зиме, израђивана превасходно од вуне. Од овчје вуне ткали су, а затим бојене у црно тканине за женске сукње. С горњим дјелом кројеним о облику прслука, сукње су допирале до глежања, а облачиле се преко бијеле платнене кошуље. У струку су их стезали лијеоим појасом, такођер тканим од разнобојне вуне.

Но, посебно се истицала вунена прегача чији је средишњи дио био украшен тканим квадратима, ромбовима и сличним ликовима, те с трију страна још опточен украсним тракама и дугачким вуненим ресама. Од таквих украсних вунених тканина биле су израђене и торбе које су још ресили великим вуненим китама и извезеним тракама. Торбе су жене и дјевојке носиле кад би одлазиле од куће. У њу би смјештале опет клупка вуне, јер су биле вичне да у ходу плету било чарапе било рукавице или штогод друго. Посебној љепоти ових старинских одјевних предмета придоносе загасити тонови настали од боја које су жене саме припремале од коре дрвета или неких биљака. И мушке су хлаче, уских ногавица с потпетком испод стопала, кројили од сукнене тканине. Преко платнене кошуље мушкарци су радо носили плетени џемпер од доаће бијеле вуне с рубовима опточеним црним или црвеним сукном, па и баршумом.

Опширније: Личка народна ношња

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Народна ношња

Објављено: 25 Јануар 2011

Погодака: 14363

Динарска ношња је распрострањена на простору од западне Босне до области Имљана, Бањалучке врховине и Травника на истоку, од падина Грмеца, преко Поткозарја до Прњавора на северу, односно до Грахова, Гламоца, Купреса и Бугојна на југу.

Ипак поједине ношње ове групе се сврставају у групу средњобосанских и посавских ношњи.

У овако распрострањеној области појављује се велики број варијанти српских ношњи са битним разликама у кроју одевних предмета, у орнаментици или пак у нацину ношења појединих делова.

Главне одлике динарског типа у женској ношњи су: дуга ланена кошуља, вунена прегаца и појас, затим разлицити зубуни тј. Краци и дужи хаљеци, у шта спада и вунена хаљина цесто називана модрина или раша, вунене царапе, опанци опутњаци и црвена капа са белом марамом називана бошца.

Мушку динарску ношњу карактерише краца ланена кошуља, гаце са уским ногавицама или цакшире, затим сукнени зубун,цохана јецерма, тканица, царапе, опанци опутњаци и црвена капа са или без реса.

С обзиром да је ланена кошуља основни одевни предмет динарске мушке и женске ношње, потребно је о њој нешто више проговорити.

По правилу, кошуља се облацила на само тело и лети и зими. Преко ње се везује или опасује појас - тканица, а зими се на њу облаци зубун и хаљина, односно јецерма код мушкараца.

Углавном се ради о равном комаду платна који је савијен по дужини те нема шавова на раменима али има отвор за главу.

Рукави су равни, те да би се добила потребна ширина за кретање, између стана и рукава се ушива мања коцка.

Женска кошуља је са обе стране проширена једним клином и дугацка је до пола листова. Мушка кошуља је краца, дужине до кукова, обицно се упасује у гаце или цакшире и нема клинове са стране.

За обе кошуље је карактеристицан везени украс на отворо за главу, обицно везен вуном у 4 боје, мада постоји и вез белим концем нароцито код мушких кошуља.

Понегде се поједини делови веза израђују посебно, па се потом пришивају на кошуљу, а у народу су познати под називом ошве.

Црвена капа је такође заједницки елеменат женске и мушке ношње.

Девојацке и невестинске капе су обавезно украшене новцицима, док удате жене преко капе пребацују белу мараму бошцу везену разнобојном вуном.

Мушкарци понекад преко капе носе омотан црвени вунени шал, док они који не носе шал имају капу украшену црним везом.

За остале делове динарске ношње се користи овција вуна властите производње коју су жене прале, гребале, цешљале, преле па од таквих нити ткале сукно које се оставља сирово или боји у модру, црну илицрвену боју.

Опанци су израђивани од сирове, непрерадене коже.

Динарска ношња у Босанској крајини није потпуна без накита који је веома богат, а усредсрецује се на главу, косу и прса.

Накит је од сребра или сребрбих легура, док је ретко кад од других метала.

Код мушкараца се истицу токе које се прицвршцују на прслук или јецерму и део су свецане ношње.

Женски накит је богатији и цине га игле, уплетњаци, наушнице, наруквице, прстење и пафте.

Посебну улогу у женском накиту има огрлица са кованим новцем која се зове ђердан. Међутим он је изгубивши првобитну улогу и функцију уоквиравања лица, постао дугацко платно, са низом пришивених сребрњака које девојка спремна за удају добија у мираз од својих родитеља.

Спољашње везе

• Српске народне ношње: Динарска ношња (rsnet.byethost32.com)
• Динарска ношња (univerzitet.forumotion.com)

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Народна ношња

Објављено: 15 Јануар 2011

Погодака: 10603

аутор текста: Вера Шарац Момчиловић, виши кустос Етнографског музеја у Београду

Тема овог рада је одећа мештана села Голубић која је ношена пре и непосредно после Другог светског рата, а коју Голубићани препознају као своје етничко обележје. Рад je заснoван првенствено на казивањима Голубићана и на подацима из релевантне литературе, илустрован је фотаграфијама из фотодокументације КУД-а Крајина, приватним фотографијама из породичног албума и фотографијама из фотодокументације Етнографског музеја у Београду. У раду је, уз основне карактеристике динарске ношње, дат опис свакодневне и свечане ношње мушараца, жена и деце, с посебаним освртом на покривање главе, на обућу, накит и торбу која је била саставни део свакодневног и свечаног начина одевања. На крају текста је дат списак коришћене литературе.

Опширније: Ношња у книнском селу Голубић