Поткатегорије
Книнска Крајина
Книнска Крајина обухвата предјео око града Книна у Сјеверној Далмацији. Налази се између области Буковице на југозападу, Цетинске Крајине на југоистоку, Лике на сјеверозападу, Дрнишке Крајине југу и Завршја у Босни на истоку. Припадају јој насеља: Бискупија, Голубић, Книнско Поље, Ковачић, Љубач, Марковац, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Риђане, Стрмица, Уздоље, Врбник, Врпоље, Звјеринац, Жагровић и град Книн.
Дрнишка Крајина
Дрнишка Крајина је смјештена између Книнске Крајине на сјеверу, Буковице на западу, Врличке Крајине на истоку и Загоре на југу. Природну границу чини Промина на сјеверу, ријека Крка са западне стране, Свилаја на истоку, а на југу је крај долином Чиколе отворен према Шибенику. У оквиру Дрнишке Крајине могу се издвојити три просторно-географске јединице. То су: Промина-Миљевци – на западу омеђена кањонима Крке и Чиколе и планином Промином, Петрово поље – с припадајућим падинама сусједних планина: Промине на западу, Свилаје на сјеверу и истоку, те Мосећа на југу, Кршки простор дрнишке загоре – јужно од кањона Чиколе и планинског гребена Мосећа, до границе бивше општине Шибеник и Сплит. Припадају јој насеља: Дрниш, Кричке, Ружић, Сиверић, Тепљух, Биочић, Миочић, Кањане, Кадина Главица Изнад поља, на обронцима Свилаје су Баљци и Мирловић Поље. У Промини, Велушић, Развође, Бободол и Богатић. Јужно од Дрниша, односно планине Мосећ су насеља Житнић и Мосећ, која се могу сврстати и у Загору. Код ушћа Чиколе у Крку, у наставку Миљеваца је село Нос Калик. Штиково на Свилаји се може сврстати и у Дрнишку и у Врличку Крајину.
Буковица
Буковица је кршевит крај у Сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна. На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су Билишане, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро поље и Жегар. Остала мања насеља су: Биовичино Село, Гошић, Какањ, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Радучић, Смрдеље, Вариводе, Зечево, Бјелина, Бргуд, Брушка, Булић, Добропољци, Доњи Карин, Горњи Карин, Доњи Лепури, Кожловац, Лисичић, Лишане Островичке, Островица, Парчић, Поповићи, Родаљице, Билишане, Богатник, Голубић (обровачки), Каштел Жегарски, Комазеци, Крупа, Мушковци, Надвода, Затон Обровачки, Зеленград.
Цетинска Крајина
Цетинска Крајина се односи на подручје које се простире од извора ријеке Цетине испод Динаре и њеног горњег тока, преко средњег тока и околине Сињског поља ограниченог планинским ланцем Динаре и Камешнице на сјевероистоку и планина Свилаје, Руњавца и Малог Мосора на западу и југозападу па све до уласка ријеке Цетине у кањон испод Триља. Већа насеља Цетинске Крајине су: Цетина, Цивљане, Велић, Горњи Бителић, Доњи Бителић, Зелово Сутинско, Лучане, Румин, Сињ, Сичане, Сухач, Сушци ...
Равни Котари
Равни Котари су географска цјелина сјеверне Далмације и најплоднији дио далматинског приморја. Котари се смјештени јужно од Буковице према приобаљу у површини од 996 km2. Простиру се од Новиградског и Каринског мора на сјеверу, те задарско-пашманског канала и залеђа Задра на сјеверозападу до доњег тока Крке и залеђа Скрадина на југоистоку. На сјеверозападу Равни котари прелазе у Нинску и Љубачку драгу, а на југу и југоистоку се истичу бројни брежуљци (Мијавица 413 m, Далеко брдо 341, кота код Станковаца 326, Црнагора 305, Вукшић 283, Стражбеница 252, Моровача 224, Сопаљ 221 и Брђа 202). Равним Котарима припадају насеља: Бањевци, Бенковац, Бенковачко Село, Била Влака, Будак, Буковић, Велим, Вукшић, Добра Вода, Доња Јагодња, Доње Биљане, Доње Церање, Доњи Кашић, Горња Јагодња, Горње Биљане, Горње Церање, Заград, Запужане, Ислам Грчки, Какма, Коларина, Корлат, Кула Атлагић, Лишане Тињске, Мирање, Морполача, Надин, Перушић Бенковачки, Подлуг, Полача, Пристег, Провић, Радошиновци, Раштевић, Смилчић, Станковци, Шопот, Тињ и Црљеник.
Загора
Загора у првобитном и најужем смислу се односи на простор тзв. Каштеланске, Трогирске и шибенске загоре и унешићки дио Дрнишке крајине. Простире се између Мосећа на сјеверу, и Тртра, Бораје, Опора и Козјака, на југу, затим од села Брштанова, Дугобаба и Радошића на истоку, до ријеке Чиколе на западу. Припада простору изразитог крша и нема трајних водених токова. Ранији назив за простор Загоре је Загорје. Припадају јој насеља: Убли (Лећевица), Радошић, Велики Броћанац, Вучевица, Брштаново, Сушци и Сичане, у залеђу Шибеника Коњеврате, Градина, Лозовац и Радонић.
Лика
Лика је континентална регија, омеђена планинама Велебитом (линијом Медак-Теслинград-Врховине-Пордум) на западу, Пљешивицом и ријеком Уном на истоку. На југу је одвојена од сјеверне Далмације ријеком Зрмањом, док на сјеверу границу са Горским Котаром представља Огулинско-плашћанска долина. Читаво подручје може се окарактерисати као планинска зараван подијељена мањим планинским ланцима у више цјелина (Гацко Поље, Крбава, Личко Поуње и др)- Лици припадају насеља: Кореница, Доњи Лапац, Грачац, Плашки ...
Западна Босна
Западна Босна је географска област смјештена између средње Босне, планинске Херцеговине, Лике и Далмације. Захвата дио Динарида и динарског холокраса, који се преко високе Херцеговине пружа до црногорских брда. Подручје обилује бројним и изразитим крашким пољима, ријекама понорницама, крашким и глацијалним језерима, као и густим шумама настањеним разноврсном и крупном дивљачи. Западна Босна је слабо и привредно неразвијено пордучје, планинска регија без градског средишта са више од 10000 становника (не рачунајући ниски и периферни град Бихаћ). Припадају јој насеља: Босанско Грахово, Дрвар, Петровац, Ливно ...