Добропољци су насељено мјесто у Буковици, смјештено уз путни правац Ђеврске-Бенковац. Административно припадају општини Лишане Островичке у Задарској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Бенковац.

У Добропољцима се налази православна Црква Светог Георгија из 1724. године. Сеоска слава је Михољдан, 12. октобра.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
525 516 561 528 608 604 756 683 715 777

Према попису из 1991, Добропољци су имали 494 становника, од чега 471 Срба, 18 Хрвата, 1 Југословена и 4 остала. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 714 665 49 0 0
1971. 590 510 48 32 0
1981. 514 482 30 2 0
1991. 494 471 18 1 4

Презимена из Добропољаца

  • Гаћеша — Православци
  • Добрић — Православци
  • Ивковић — Римокатолици
  • Каран — Православци
  • Кужет — Православци
  • Лежаић — Православци
  • Мандићи - Православци
  • Миодраг — Православци
  • Пунош — Православци, славе Ђурђевдан
  • Сакић — Православци
  • Сладаковић — Православци
  • Ћакић — Православци
  • Шапоња — Православци

Економија

Село је било познато по производњи квалитетног бијелог лука, као и сусједна села Бргуд и Бјелина. Сама земља није погодовала некој другој пољопривредној култури, осим помало виновој лози.

Галерија

Референце

  1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.