- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 3859
Бргуд је насељено мјесто у Буковици. Административно припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Бргуд је етнички очишћен од домицилног становништва у операцији хрватске војске Олуја; по попису из 2001. у селу је живјело троје становника (Срба повратника).
Мјесна православна Црква Светог праведног Лазара саграђена је 1689, на 300. годишњицу Косовске битке.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
383 | 661 | 446 | 519 | 649 | 650 | 957 | 756 | 707 | 749 |
Према попису из 1991, насеље Бргуд је имало 611 становника, од чега било 607 Срба, 2 Хрвата и ниједан Југословен. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 786 | 769 | 14 | 0 | 3 |
1971. | 762 | 760 | 0 | 2 | 0 |
1981. | 709 | 678 | 2 | 29 | 0 |
1991. | 611 | 607 | 2 | 0 | 2 |
Напомене
- нп.1За 1869. годину подаци су садржани у попису за насеље Родаљице.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 4713
Бјелина је насељено мјесто у Буковици, у континенталном дијелу сјеверне Далмације. Састоји се од средишњег дијела села и заселака Грачак и Калањева Драга, и одвојених дијелова – Доње Мркеле, Доње Шуше из Косе и Медићев стан у Разбојинама. Административно припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Прије Олује село је имало српску етничку већину.
Црква и парохија у Бјелини су основане релативно касно. Православна Црква Свете Петке је подигнута 1815. године, док је православна капела у засеоку Калањева Драга подигнута знатно раније, 1420. године. Школа је, с друге стране, за те прилике основана релативно рано, 1895. године и радила је пуних сто година.
Поред цркве и школе, Бјелина је имала и пошту, амбуланту, народну библиотеку, трговине, млинице и гостионице.
Историја
Нема поузданих показатеља о насељавању села, или нам такви показатељи нису доступни, али се претпоставља да су се први становници Бјелине населили почетком 13. вијека, у вријеме римске владавине простором Буковице и Сјеверне Далмације.
Од 1526. године стари бјелински град Белоне су освојили Турци, који су владали простором Буковице и Сјеверне Далмације до 1688. године. Турску владавину замјењује Венеција Карловачким миром 1689. године и њена владавина траје до 1797. године. Од тада, па до 1814. године овим простором владају Французи. Њих смјењује Аустрија и касније Аустроугарска монархија, које владају Буковицом два пута (од 1797. до 1805. и од 1814. до 1918. године). Аустријску владавину кратко (1918–1921) замјењују Италијани, када Буковица улази у састав новостворене државе Срба, Хрвата и Словенаца (касније – Краљевина Југославија).
У саставу јужнословенске државе Буковица ће остати 70 година, с изузетком Другог свјетског рата, када су је окупирали Италијани (до септембра 1943. године) и касније Нијемци. Када је хрватска влада започела сецесију, на овом подручју је створена српска аутономна област Крајина, касније – Република Српска Крајина (1991–1995).
Становништво
Према званичним статистичким подацима у Бјелини је 1550. године било шест породица (од 180 до 300 становника); 1857. године живио је 581 становник; 1921. године 985 становника; 1930. године 853 становника; 1948. године 803 становника; а 1981. године – 727 становника.
У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
581 | 626 | 596 | 672 | 802 | 795 | 985 | 853 | 803 | 854 |
Бјелина је одувијек била насељена национално мјешовитим становништвом, при чему су Срби били бројнији од Хрвата. Између 1945. и 1995. године у Бјелини је било 150 домаћинстава.
Срба је било – у 20 породица Калањ, у 16 породица Новаковић, у 14 породица Мркела, у 14 породица Марунић, у 13 породица Медић, у 12 породица Жмирић, у 9 породица Шуша, у 9 породица Кркљеш, у 8 породица Чотра, у 4 породице Опачић, у 4 породице Пиља, у 2 породице Сладић и у по једној породици Пуповац, Суботић и Драгаш. Хрвати су живјели у 15 породица Ушљебрка, у 4 породице Зурак и у 3 породице Шарић.
Војно способни мушкарци Бјелине су учествовали у Првом свјетском рату (1914–1918), у којем је погинуло 10 људи. У Другом свјетском рату (1941–1945) из Бјелине је страдало 81 лице (у партизанима је погинуло 26 људи; 28 људи били су цивилне жртве рата, док је 27 особа настрадало).
Становници Бјелине су током вијекова живјели од земљорадње и сточарства, да би почетком 19. вијека због посла почели одлазити у Србију, углавном у Београд, и иностранство (највише у САД).
Према попису из 1991. године насеље Бјелина је имало 652 становника (582 Срба и 70 Хрвата), а 2001. године 49 становника (10 Срба и 39 Хрвата).
У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 835 | 701 | 130 | 0 | 4 |
1971. | 781 | 671 | 100 | 9 | 1 |
1981. | 727 | 564 | 64 | 87 | 12 |
1991. | 652 | 578 | 70 | 3 | 1 |
У грађанском рату у Хрватској (1991–1995) из Бјелине је погинуло шест људи, једно лице се води као нестало, а три особе су убијене по доласку хрватске војске у августу 1995. године. Од августа 1995. године Бјелина је у саставу Хрватске, али сада са свега неколико Срба, јер су остали протјерани и налазе се у избјеглиштву.
Референце
- 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
- 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
Литература
-
Коста Новаковић: Бјелина
–
Далмација; Нова Пазова, Београф, [Београд], Издавачки одбор, 2008. ISBN: 978-86-911775-0-8
Спољашње везе
- Интернет друштвена мрежа facebook.com: Друштвена група Бјелина.
- Интернет сајт Бјелина Далматинска.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 5517
Зечево је насељено мјесто у Буковици. Село је смјештено уз лијеву страну путног правца Шибеник-Брибирске Мостине-Книн, на јужним падинама истоименог брда. Налази се 3 км западно од Кистања. Село је разбијеног типа, са засеоцима (презименима), који се налазе уз асфалтну цесту у дужини до неколико километара [1]. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн. У Зечеву се налазе рушевине утврђења код којег је 1648. погинуо Вук Мандушић.
Историја
Изнад села Зечево, налази се средњовјековна тврђава, тачније остатци њених зидина, звана Ћулина. По легенди испод Ћулине, а на једнон литици, убијен нардони јунак и хајдук, Вук Мандушић, у првој половини XVII вијека.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [2]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
214 | 0[нп.1] | 250 | 280 | 334 | 394 | 190 | 379 | 393 | 405 |
Према попису из 1991, Зечево је имало око 60-ак домаћинстава са 218 становника, од чега 217 Срба и 1 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [3][4][5][6]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 403 | - | - | - | - |
1971. | 340 | 338 | 1 | - | 1 |
1981. | 272 | 255 | - | 17 | - |
1991. | 218 | 217 | - | 1 | - |
Презимена из Зечева
- Ардалић - Православци, славе Св. Георгија
- Ђурица - Православци, славе Св. Георгија
- Корда - Православци, славе Св. Јована
- Мандић - Православци, славе Св. Јована
- Ћакић - Православци, славе Св. Георгија
Економија
Зечево је читав свој развој у највећој мјери везало за Ђеврске и Кистање.
Школа и Црква
Зечево је имало четворогодишњу Основну школу, која је радили до 1977. године, када је пребачена у Ђеврске због малог броја ученика. Парохијско средиште им је Црква Светог Илије у Ђеврскама. Мјештани већином славе Светог Ђурђа, док је сеоска слава Свети Илија. Село је имало новосаграђено гробље, недалеко од пруге Задар-Книн, а до његовог грађења покојни су сахрањивани на гробљу Цркве Светог Илије у Ђеврскама [1].
Напомене
- нп.1 За 1869. годину подаци су садржани у насељу Ђеврске. До 1931. је исказивано као дио насеља.
Референце
- 1.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096
- 2.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 3936
Вариводе су насељено мјесто у Буковици. Налазе се 3 км југозападно од Кистања. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.
Географија
Положај и облик насеља
Село, најближе Ђеврскама, смјештено је на љевој страни путног правца Кистање-Ђеврске, између Кистањскг и Вариводског крша и крашког поља јужније од села, уз цесту дугачку више од 3500 метара. Кроз село Вариводе, пролази регионални пут ширине 5 метара, који води према Рошком Слапу и Националном Парку "Крка".
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
384 | 0[нп.1] | 442 | 497 | 620 | 646 | 650 | 729 | 720 | 755 |
Према попису из 1991, Вариводе су имале око 125 домаћинстава са 477 становника, од чега 472 Срба, 1 Хрвата, 2 Југословена и 2 остала. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 751 | - | - | - | - |
1971. | 655 | 645 | 2 | 1 | 7 |
1981. | 546 | 511 | 3 | 31 | 1 |
1991. | 477 | 472 | 1 | 2 | 2 |
Презимена из Варивода
- Берић — Православци, славе Св. Јована
- Гајица — Православци, славе Св. Георгија
- Гладовић — Православци, славе Св. Георгија
- Граовац — Православци, славе Лазарову Суботу
- Добријевић — Православци, славе Св. Стефана
- Дукић — Православци, славе Св. Георгија
- Илијашевић — Православци, славе Св. Георгија
- Јелача — Православци, славе Св. Георгија
- Јерковић — Православци, славе Св. Георгија
- Мијалица — Православци, славе Св. Георгија
- Покрајац — Православци, славе Св. Георгија
- Ракић — Православци, славе Св. Георгија
- Ћосић — Православци, славе Св. Стефана
Економија
Непосредно по завршетку Другог свјетског рата саграђен је и Задружни дом. У Вариводама су радиле и двије трговачке радње као и један угоститељски објекат.
Школа и Црква
У Вариводама се Основна школа помиње још 1900. године, када је село припадало општини Шибеник. Српска народна читаоница и књижница отворени су у селу 1912. године, што указује на то да село почетком прошлог вјека (XX) није заостајало за Ђеврскама и Кистањама. У селу је била осмогодишња Основна школа "Симо Матавуљ", коју су похађали и ђаци из Какња и Смрдеља.
Парохијско средиште им је црква Св. Илија у Ђеврскама. Гробље је било на јужном ободу Вариводског поља и Ђеврсачког крша, са никад довршеном капелом. [6]
Напомене
- нп.1 За 1869. годину, подаци су наведени под насељем Смрдеље.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 3755
Смрдеље су насељено мјесто у Буковици. Налази се 4 км југозападно од Кистања. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.
Историја
Село Смрдеље, познато је као локалитет још у старом вјеку, мада насељеним у почетку хрватским живљем.
Географија
Положај и облик насеља
Село се развило уз регионални пут од Варивода и Ђеврсака према Рошком Слапу у дужини од читавих 4-5 километара.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
286 | 717 | 322 | 330 | 331 | 364 | 400 | 485 | 563 | 615 |
Према попису из 1991, Смрдеље су имале близу 150 домаћинстава са 530 становника, од тога 524 Срба и 6 осталих, без иједног Хрвата или Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 655 | - | - | - | - |
1971. | 633 | 625 | - | 6 | 2 |
1981. | 529 | 495 | 1 | 32 | 1 |
1991. | 530 | 524 | - | - | 6 |
Презимена из Смрдеља
- Врањковић - Православци, славе Св. Георгија
- Гвозден - Православци, није познато
- Гњидић - Православци, славе Св. Николу
- Дракула - Православци, славе Св. Стефана Дечанског
- Лапчић - Православци, славе Св. Јована
- Матијевић - Православци, славе Св. Георгија
- Томасовић - Православци, славе Св. Николу
- Шкарић - Православци, славе Св. Николу
Економија
Смрдеље су сматрале за једно од најсиромашнијих села Книнске општине, највише због свог положаја према ријеци Крки и због веома сиромашног поља. Велики број мјштана се иселио седамдесетих година XX вијека углавном у Србију (доста их је у Ердевику), у иностранство и нешто у приморске градове, као и у околна села. [6]
У Смрдељима су радиле двије радње и један, назови, угоститељски објекат.
Школа и Црква
Парохијско средиште Смрдеља је црква Св. Николе у Братишковцима, док су имали посебно гробље направљено "испод села", на ободима сиромашног крашног поља. [6]
Напомене
- нп.1 За 1869. годину, садржани су подаци и за насеље Вариводе.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096