- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 6451
Биовичино Село je насељено мјесто у централној Буковици. Налази се 3 километра сјеверно од Кистања, на путу према Ервенику. Подручје села је омеђено брдима: Сљеме, Обруч, Змиштак, Ћућиловац и Тубића (Петрова) главица. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.
У Биовичином Селу се налази православна Црква Светог апостола Петра и Павла из 1524. године, па је и сеоска слава слава цркве Петровдан, који се празније 12. јула.
Географија
Историја и етимологија
На мјесту данашњег Биовчиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што нам потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Археолози су 70-их година 20. вјека започели истраживања, али су обустављена и овом локалитету нема довољно података. Село је назив "Биовичино" добило по "Кнезу Биовичи" који је био владар области која је обухватала и Модрино Село и Колашац. О Кнезу Биовичи има мало писаних података, препоставља се да је сахрањен на старом гробљу код Каблара званом "грабље" (настало од рјечи гробље) што нам може посвједочити и надгробна камена плоча на којој су исклесани крст и полу мјесец, што је свједочанство Турске владавине на овим просторима.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
651 | 673 | 716 | 833 | 933 | 980 | 1 319 | 1 113 | 1 205 | 1 338 |
Према попису из 1991, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 остали. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 1348 | - | - | - | - |
1971. | 1282 | 1266 | 3 | 8 | 5 |
1981. | 1113 | 995 | 3 | 112 | 3 |
1991. | 948 | 944 | 3 | - | 1 |
Село тренутно броји око 160 становника, већином старије доби.
Презимена из Биовичиног Села
|
|
Школа
Прва школа у селу начазила се у близини Цркве Светих апостола Петра и Павла, почела је са радом 1909/1910 године. Школа је била заједничка за Биовичино Село, Модрино Село и Колашац. Први учитељ је био Мирко Лежаић из Ђеврсака. Школа је 1936. пресељена у центар Биовичиног Села, први учитељ је бијо Блажо Карађиновић (Црногорац). Школа је порушена почетком Другог свјетског рата, али је и даље радила по кућама у селу, једно вријеме у Корлатима, а послије у кући Љубана Медоша. Школа је обновљена 1949. године, а прва учитељица је била Даринка Вујасиновић из Ивошеваца. Нова школа је направљена 1967. године, а тренутно је девастирана.
Економија
У Биовичином Селу је радила "Српска земљорадничка задруга" основана и регистрована 1907. године, са неограниченим јемством [6].
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4
Спољашње везе
- Интернет презентација: Биовичино Село или Бјевчани (www.bjevcani.webs.com)
- Интернет друштвена мрежа facebook.com: Друштвена група Biovičino Selo - Bjevčani
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 5032
Мокро Поље је насељено мјесто у Буковици. Једно је од највећих села општине Ервеник у Шибенско-книнској жупанији. Некада је село припадало општини Книн. У Мокром Пољу се налази православна Црква Светог Луке из 1537. године.
Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком, двадесетак километара сјеверозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Село се простире од Превјеса на сјеверу до Ервеника на сјеверозападу и Ивошеваца на југозападу, и од Копињевца (на Кому) на сјеверу до Радучића на југу. Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 6690
Ивошевци су насељено мјесто у Буковици код Кистања, на десној обали Крке. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн. У Ивошевцима се налази православна Црква Светог Јована Крститеља из 1937. године, а у близини се налазе и остаци старог римског логора Бурнум.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
1086 | 1049 | 1067 | 1177 | 1420 | 1480 | 1705 | 1585 | 1721 | 1672 |
Према попису из 1991, Ивошевци су имали 977 становника, од тога 956 Срба, 1 Хрвата, 3 Југословена и 17 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 1496 | - | - | - | - |
1971. | 1321 | 1307 | 1 | 5 | 8 |
1981. | 1085 | 968 | 3 | 98 | 16 |
1991. | 977 | 956 | 1 | 3 | 17 |
Презимена из Ивошеваца
|
|
Економија
У Ивошевцима је радила "Српска земљорадничка задруга" основана и регистрована 1908. године, са неограниченим јемством [6].
Напомене
- Од 1857. до 1971. у подацима су садржани подаци за бивше насеље Руделе у Пољу које се до 1948. исказивало као самостално насеље.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 4613
Радучић је насељено мјесто у Буковици, 8 км западно од Книна, на десној обали Крке. Припада општини Ервеник у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн. У Радучићу се налази православна Црква Светог Георгија из 1537. године.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
494 | 558 | 540 | 662 | 753 | 796 | 753 | 905 | 891 | 887 |
Према попису из 1991, Радучић је имао 482 становника, од чега 475 Срба, 1 Хрвата и 6 осталих.. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 762 | 751 | 4 | 6 | 1 |
1971. | 659 | 636 | - | 18 | 5 |
1981. | 520 | 470 | 1 | 46 | 3 |
1991. | 482 | 475 | 1 | - | 6 |
Презимена из Радучића
|
|
Економија
У Радучићу је радила "Српска земљорадничка задруга" основана и регистрована 1908. године, са неограниченим јемством [6].
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Буковица
- Погодака: 8898
Кистање је највеће насељено мјесто у Буковици, налази се на десној обали Крке. Кистање је према народној пјесми "Срце Буковице". У непосредној близини су села Чучево и Руделе, а Кистањама такође гравитирају Нунић, Ивошевци и Вујасиновићи.
Почетко 20. вијека, па све до 50-тих година, Кистање су биле општинско средиште, као и у данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске. Од средине па све до крја прошлог вијека насеље је припадало бившој општини Книн.
Двије су православне цркве у Кистањама: Црква Светог Николаја освећена 1537. и Црква Светих Ћирила и Методија (у центру) из 1891. године. Недалеко од Села, на ријеци Крки, налази се манастир Крка са Црквом Светог архангела Михаила. У Кистањама су такође римокатоличке цркве Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. године и Св. Николе, која је подигнута 1999. године, за досељене Јањевце.
Карта
{mosmap width='500'|height='400'|lat='43.980235'|lon='15.960938'|zoom='14'|zoomType='Small'|zoomNew='0'|mapType='Satellite'| showMaptype='0'|overview='0'|text=''|lang=''}
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
1333 | 1390 | 1466 | 1626 | 1876 | 2078 | 1965 | 2353 | 2247 | 2307 |
Дјелови Кистања су засоци: Кистање центар, Мјеркачи, Козјаци, Груловићи, Лалића-Драга, Безбрадице, Мацуре, Крнете, Торбице, Мартићи, Поповићи и Траживуци. Са свим засеоцима, према попису из 1991. мјесто је бројало око 750 домаћинстава са 2021 становника, међу којима је било 1980 Срба, 9 Хрвата, 23 Југословена и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 2246 | - | - | - | - |
1971.[нп.1] | 2175 | 2108 | 24 | 24 | 19 |
1981. | 1976 | 1835 | 15 | 111 | 15 |
1991. | 2021 | 1980 | 9 | 23 | 9 |
Новоформираној општини Кистање припадају насеља: Биовичино Село, Ђеврске, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кистање, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Парчић, Смрдеље, Вариводе и Зечево. Према попису из 2001. у општини је било 3038, а у насељу Кистање 1752 становника [6].
Насеље | Укупно | Срби | Хрвати | Остали |
Општина | 3038 | 1736 | 1255 | 47 |
Кистање | 1752 | - | - | - |
Биовичино Село | 186 | - | - | - |
Ђеврске | 248 | - | - | - |
Гошић | 24 | - | - | - |
Ивошевци | 359 | - | - | - |
Какањ | 33 | - | - | - |
Колашац | 45 | - | - | - |
Крњеуве | 62 | - | - | - |
Модрино Село | 28 | - | - | - |
Нунић | 105 | - | - | - |
Парчић | нема | - | - | - |
Смрдеље | 62 | - | - | - |
Вариводе | 93 | - | - | - |
Зечево | 41 | - | - | - |
Презимена из Кистања
У Кистањама постоје изворна презимена као што су:
|
|
|
У селу су биле бројне крсне славе, као на примјер: Свети Никола за породице Лалић, Груловић, Штрбац, Поповић, Гњидић итд, Свети арханђел Михаило (Аранђеловдан), 21. новембра, славили су Мацуре, а Светог Ђурђа: Матијевићи, Безбрадице, Королије, Чоловићи и Добрићи. Свети Стефан је крсна слава породице Ћосић, а Свети Јован, Јолићима и Тишмама. Баљковићи славе Лазареву суботу, а Бјелановићи Светог Козму и Дамјана.
Економија
Из нешто старије историје, битан је датум оснивања Српске Кредитне Задруге, из 1908. године (регистрована 1909), а Српски Земљораднички савези оснивани су у околним селима: у Ервенику 1908, Ивошевцима, Радучићу и Полачи исте године, а у Плавну 1909. године. Док је Српска штедионица у мјесту отворена давне 1894. године.
У мјесту је било крајем 80-их година, петнаестак угоститељских, као и приближан број трговачких радњи. Затим робна кућа, станица милиције, мјесни уред, Дом културе и бензинска станица. Радила су и два творничка постројења, погон ТВИК-а и погон Фабрике намјештаја "Јадран" из Загреба. На самом крају осамдесетих година, број објеката мале привреде је порастао.
У близини бензинске станице ИНА, саграђен је и ватрогасни дом, као и здравствена и ветеринарска амбуланта, а на платоу између амбуланте и пута за Манастир, сваког петка се одржавао сточни сајам [7].
Култура, образовање и спорт
Кистање су у 19. вјеку припадале општини Бенковац. Имале су мушку двогодишњу основну школу, година: 1848, 1876, 1890. и 1900. Поред старе школе, у Кистањама је у периоду од 1987. до 1989, саграђена нова Основна школа "Јован Мартић", са свим пратећим кабинетима и објектима, као и нова спортска сала и спортски терени на отвореном простору.
Кистање су биле и спортско-културни центар овог дијела Буковице, а главни спортски клуб до 1988/9. био је НК „Буковица“ (основан 1969), који се такмичио у Далматинској ногометној лиги (сјевер), 1981/82. године такмичио се у јединственој Хрватској ногометној лиги. Клуб је имао омладинску ногометну школу у Биовичину селу и Ђеврскама, те 95 активних играча разног узраста [8]. Примат му касније одузима, новоосновани Кошаркашки клуб "Кистање".
Поред спортских клубова у Кистањама су била и друштва:
- Туристичко друштво „КРКА“ – Кистање (1986)
- Ловачко друштво „Буковица“ – Кистање (1958)
- Риболовачко друштво „Пастрмка“ – Кистање (1985)
Крајем 80-их година, обновљена је и културна манифестација по имену "Буковачки Караван", са низом спортских и културно-умјетничких изведби, као што су биле: буковачка свадба, сотра фолклорних група, пјевачке вечери итд. Због догађаја који су усљедили 1991. године, одржана су само два "Буковачка Каравана" [7].
Видео запис
Напомене
- нп.1 1981. године насеље је повећано припајањем насеља Кистање Село. За то бивше насеље попис садржи податке до 1971.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/)
- 7.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096
- 8.^ Др Здравко Рашета, Пашко Пајић, Книн и Твик; Книн (1985) РО Твик - Творница вијака Книн.
Спољашње везе
- Интернет сајт Моје Кистање нет: http://www.moje-kistanje.net/
- Интернет сајт о селу Кистање: http://www.kistanje.com/
- Радио телевизија Србије, Квадратура круга - Кистање, октобар 2013.
- Кистање, село које је уважавао и цар Фрањо Јосип, март 2012.