- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Цетинска Крајина
- Погодака: 3811
Косоре су насељено мјесто у Цетинској Крајини. Налази се два километра сјевероисточно од Врлике, у Врличком пољу. Административно припада Граду Врлици у Сплитско-далматинској жупанији. До грађанског рата у Хрватској насеље је било у саставу некадашње општине Сињ.
Демографија
У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
310 | 287 | 294 | 332 | 398 | 469 | 507 | 608 | 658 | 653 |
Према попису из 1991. године Косоре је имало 431 становника, међу којима – 288 Хрвата, 140 Срба, 1 Југословена и 2 оних који нису припадали ниједној од наведених група.
У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | - | - | - | - | - |
1971. | 609 | 202 | 403 | 0 | 4 |
1981. | 482 | 150 | 296 | 29 | 7 |
1991. | 431 | 140 | 288 | 1 | 2 |
Презимена из Косора
- Арнаут — Православци, славе Аранђеловдан и Св. Саву
- Бодрожић — Православци, славе Св. Саву
- Иванчић — Православци, славе Св. Јована
- Кнез — Православци, славе Аранђеловдан
- Медић — Православци, славе Ђурђевдан
- Мишина — Православци, славе Ђурђевдан
- Ракић — Православци
- Утржен — Православци, славе Ђурђевдан
Референце
- 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
- 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Цетинска Крајина
- Погодака: 7151
Кољане су насељено мјесто у Цетинској Крајини. Налази се 8 километара југоисточно од Врлике, у подножју планине Динаре, на ријеци Цетини тј. на Перучком језеру. Административно припада Граду Врлици у Сплитско-далматинској жупанији. До грађанског рата у Хрватској, насеље је било у саставу некадашње општине Сињ.
Код Кољана се налази православни Манастир Драговић. Стари манастир Драговић из 1395. године, потопљен је изградњом бране на Цетини и стварањем Перучког језера 1958. године. Том приликом је потопљен и велики број сеоских кућа. Нови манастир Драговић је изграђен на вишем терену, изнад старог.
Дијелови Кољана су Брачев Долац, Брдо Кољанско, Буков Долац, Драговић, Горње Кољане, Кленовци, Ограде, Подградина, Пометеник, Привија, Растока, Вуков Долац и Вуковића Мост.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
1275 | 1370 | 1333 | 1599 | 1821 | 2028 | 2095 | 1918 | 1379 | 1391 |
Према попису из 1991. године, Кољане је имало 285 становника, 257 Срба, 19 Хрвата, 1 Југословена и 8 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | - | - | - | - | - |
1971. | 378 | 337 | 33 | 0 | 8 |
1981. | 292 | 245 | 23 | 24 | 0 |
1991. | 285 | 257 | 19 | 1 | 8 |
Презимена из Кољана
|
|
Економија
У Кољанима је радила једна од старијих пољопривредних задруга у Цетинској Крајини, "Сеоска зајмовна благајна" основана и регистрована 1898. године, са неограниченим јемством [6].
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Цетинска Крајина
- Погодака: 3564
Јежевић је насељено мјесто у Цетинској Крајини. Налази се 5 километара сјевероисточно од Врлике, на ријеци Цетини, у подножју Динаре. Некада је припадало општини Сињ, а данас Граду Врлика у Сплитско-далматинској жупанији.
У Јежевићу се налази римокатоличка црква Св. Спаса из 1969. године.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
462 | 486 | 521 | 619 | 719 | 770 | 826 | 884 | 707 | 737 |
Према попису из 1991. године, Јежевић је имао 585 становника, од чега 583 Хрвата, 1 Југословена и 1 остали, а без Срба. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | - | - | - | - | - |
1971. | 664 | 7 | 650 | 1 | 6 |
1981. | 644 | 6 | 630 | 5 | 3 |
1991. | 585 | 0 | 583 | 1 | 1 |
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Цетинска Крајина
- Погодака: 3490
Гарјак је насељено мјесто у Цетинској Крајини. Налази се 3 километра источно од Врлике, код Перучког језера. Административно припада граду Врлици у Сплитско-далматинској жупанији. До грађанског рата у Хрватској, насеље је било у саставу некадашње општине Сињ.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
601 | 571 | 541 | 614 | 726 | 854 | 875 | 967 | 790 | 819 |
Према попису из 1991. године, Гарјак је имао 141 становника, од чега 121 Хрвата, 8 Срба и 12 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | - | - | - | - | - |
1971. | 247 | 36 | 211 | 0 | 0 |
1981. | 192 | 14 | 170 | 7 | 1 |
1991. | 141 | 8 | 121 | 0 | 12 |
Презимена из Гарјака
- Бураћин — Православци
- Радиша — Православци
- Шкрбић — Православци
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Цетинска Крајина
- Погодака: 4904
Цетина је насељено мјесто у Цетинској Крајини, у Далмацији. Налази се 7 километара сјевероисточно од Врлике, у подножју и на обронцима планине Динара, на изворишту ријеке Цетине. Административно припада општини Цивљане у оквиру Шибенско-книнске жупаније. До грађанског рата у Хрватској, насеље је било у саставу некадашње општине Книн.
У Цетини се налази Црква Светог Спаса саграђена у 9. вијеку и новија истоимена православна Црква Вазнесења Господњег из 1938. године.
ЕтимологијаДвије су легенде о имену Цетине. Јужном Пољском тече ријека “Cetynia”. Дошавши одатле у нови крај Срби су собом понијели сијећања и старо име дали новој ријеци. Друга легенда каже да су Далмати ријеку звали ''Кертона'', мијештани су то прихватили и прилагодили своме језику те Кертона иговарали Цетина.
Географија
Положај и облик насеља
Цетина се налази између Динаре и Свилаје у подножју са два главна извора истоимене ријеке. Рељеф Цетинсеке Крајине настао је алпским набирањем у Терцијару. Шкољку у којој лежи Цетина граде кречњаци (жестица) који су на њеном дну дебели и обложени језерским седиментима, лапорима. Клима је субмедитеранска, са 1400 mm падалина годишње. Село Цетина окружено је засеоцима следећим редом: Ђукићи, Маријани, Баришићи, Медићи, Преочани,Врањећи, Кнежевићи, Куробасе и Вучићи, док са друге стране нижу се Четници, Милаши, Батице, Вуковићи, Шкрбићи и Баричевићи.
Воде
На Динари нема надземних вода осим планинског ''ока'' Шатор. Воде пониру и крећу се испод земље. Хидографско подручје ријеке Цетине веома је широко и сложено и захвата 3700 km2 површине. Велико и Вуковића врело су два главна извора ријеке Цетине. На територији Цетине има неколико врела. Вода се из тих врела слива у поље и сачињава рјеку Цетину, која је дужине тока око 100 km и код Омиша се улива у Јадранско море. Њена врела су Котлуши - два врела, Славичино врело (ово врело у сушним годинама пресуши), Вуковића језеро, Вуковића врело, Батичини врело, Милашево врело - два крака, Велико врело или Четниково језеро. Ово врело Цетини даје навјише воде. Осим ових врела постоји и још неколико мањих врела. Деси се у сушним годинама ниво воде опадне толико да прети опасност отицања воде, тада људи прочишћавају корито рјеке, било ручно било са механизацијом.
Историја
Цетина се први пут спомиње у писаним изворима 1069 године. Граница области према Босни под обронцима Динаре означена је утврђењем Главаш. У средишту Цетине измедју два извора подигнута је црква Светога Спаса у IX вијеку, дакле око два стољећа прије подијеле хршћанске цркве 1054. године. На прочељу цркве која са околним гробљем чини једну цијелину, налази се најстарији звоник код Срба.
Током друге половине XV стољећа усљед учесталих напада Турака кроз кланац Уништа на простор Цетине, становници средишта не одљевају нападима, па се склањају у оближњи утврђени Врлички Град (Costrum Werhlychky). С временом долази до скоро потпуног пресељавања становнишва из старог центра округа под утврђење Градина (Прозор). 1522. године Турци освајају Врлику и њоме владају до 1688 године, када она прелази под млетачку управу.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
606 | 599 | 548 | 755 | 843 | 866 | 981 | 1036 | 1001 | 1037 |
Према попису из 1991, насеље Цетина је бројало 853 становника, међу којима је било 793 Срба, 41 Хрват и 2 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 1146 | - | - | - | - |
1971. | 1100 | - | - | - | - |
1981. | 951 | - | - | - | - |
1991. | 853 | 793 | 41 | 2 | 17 |
Презимена из Цетине
- Батица — Православци, славе Св. Јована
- Баришић — Православци, славе Св. Јована
- Врањеш — Православци, славе Св. Николу
- Вуковић — Православци, славе Св. Врачеве
- Гаргента — Православци, славе Ђурђевдан
- Ђукић — Православци, славе Св. Јована
- Куробаса — Православци, славе Св. Јована
- Кнежевић — Православци, славе Св. Јована
- Маријан — Православци, славе Св. Јована
- Медић — Православци, славе Ђурђевдан
- Милаш — Православци, славе Св. Стефана
- Преочанин — Православци, славе Аранђеловдан
- Четник — Православци, славе Св. Стефана
- Шкрбић — Православци
Знаменитости
Природне знаменитости
У Цетини постоји, још увјек, не ипистана јама, мјештани је зову Градска пећина. Кажу да су је некад посјећивали туристи оа је у народу названа и Господска пећина.
Образовање, култура и спорт
Градња Основне школе у Цетини почела је у другој половини 1928. године, а први ђаци су почели похађати школу Првог Јануара 1930. године. У првом разреду, тада формиране школе било је много одраслих дјечака и дјевојчица. Убрзо су у школу почела долазити и дјеца из засеока Доца Палатовића, Шпикића, Луковаче, Бунарића, Кусонића и Палачевића Доца, а ови засеоци су удаљени од школе и 5-6 km. Ово је био утицај учитеља Ивана Сокола. Овај учитељ, како су га мјештани звали Иван Соко, учитељовао је у Цетини до 1936. године и своје педагошко знање преносио и на родитеље ђака. Школа у Цетини је до почетка Другог Свјетског рата дјеловала као четвероразредна школа.
Послије 1945. године школа је дограђивана, добила је име "Милан Врањеш" по првоборцу из Цетине, подигнута је на ранг Осморазредне школе и добила је истурено одјељење у засеоку Котлуша.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
Спољашње везе
- Интернет презентација насеља Цетине (www.cetina.net).