- Детаљи
- Аутор: Слободан Зрнић
- Категорија: Дрнишка Крајина
- Погодака: 3102
Радонић је насеље у Далмацији, између Шибеника и Дрниша. Један дио села припада Граду Шибенику, а други Граду Дрнишу.
Демографија
Радонић (Шибеник) је у прошлости био већински српско насеље. Према попису из 1900. године, имао је 199 становника, од чега 125 Срба и 74 Хрвата. На попису из 1991. године, имао је 124 становника, од чега 60 Хрвата, 50 Срба, 8 Југословена и 6 осталих. Због Срба који су се на том попису изјаснили као Југословени или се нису опредијелили, Хрвати су постали релативна већина. Према попису из 2011, има 79 становника.
Срби из Радонића припадају парохији Коњеврате.
Презимена
Врљевић - Православци, славе Ђурђевдан
Миловац - Православци, славе Митровдан
Ширко - Православци, славе Ђурђевдан
- Детаљи
- Аутор: Слободан Зрнић
- Категорија: Дрнишка Крајина
- Погодака: 11157
Мосећ је насеље код Дрниша, које данас припада општини Ружић. Састоји се од више удаљених заселака на планини Мосећ, мада је један дио села у Петровом пољу.
Демографија
Према попису из 1991. године, Мосећ је имао 149 становника, од чега 134 Хрвата, 10 Срба и 5 осталих. Према попису из 2011, има 75 становника.
На Мосећу су српски засеоци Милаковићи и Вукашини. Милаковићи су једним дијелом прешли у римокатолике, након што су били унијати. Заселак Вукашини је без становника још од половине 20. вијека, јер су се његови становници преселили у Кричке. Православци са Мосећа су припадали парохији Кричке.
На Мосећу се налази римокатоличка црква Св. Мартина из 1890. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Дрнишка Крајина
- Погодака: 3693
Баљци су насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налазе се на падинама Свилаје, изнад источног обода Петровог поља. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас се налази у новоформираној општини Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме Рата у Хрватској (1991-1995) налазило се Републици Српској Крајини, на самој граници с Хрватском.
У селу се налази православна Црква Светог Јована Крститеља из 1730. године и остаци унијатске Цркве Преображења Господњег (Рога) из 1835. године.
Демографија
У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
549 | 420 | 443 | 490 | 489 | 541 | 562 | 690 | 625 | 649 |
Због лошег економског стања, недостатка путева, струје и воде, становници Баљака су годинама емигрирали у друге крајеве. У бившој СФРЈ, највише су одлазили у Срем (Шид), а у иностранство у Немачку и Велику Британију (Оксфорд). Протјерани Баљчани након рата, населили су се већим дијелом у Србији — Шид, Нови Сад, Београд, а неки у иностранство — Њемачка, САД, Велика Британија.
Према попису становништва из 1991. године, Баљци су имали 470 становника, 453 Срба, 13 Хрвата 4 осталих. У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 617 | - | - | - | - |
1971. | 633 | - | - | - | - |
1981. | 641 | - | - | - | - |
1991. | 470 | - | - | - | - |
За вријеме Рата у Хрватској (1991-1995) налазило се Републици Српској Крајини, на самој граници с Хрватском. Године 1995. хрватском акцијом „Олуја“, протјерани су становници Баљака. Према попису станивништва из 2001. године у Баљцима су била само 2 становника.
Презимена из Баљака
|
|
Напомене
- нп.1 До 1910. године, село је исказивано под именом Баљке.
Референце
- 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
- 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Дрнишка Крајина
- Погодака: 3740
Отавице су насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налазе се на источном рубу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас се налази у новоформираној општини Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме рата у бившој Југославији (1991–1995) село се налазило у Републици Српској Крајини.
У Отавицама се налази Маузолеј Ивана Мештровића, изграђен 1932. године. Иван Мештровић, иако рођен у Славонији, одрастао је у Отавицама, одакле су му и родитељи.
Демографија
У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
374 | 401 | 389 | 439 | 485 | 477 | 449 | 374 | 472 | 505 |
Према попису становништва из 1991. године село је имало 283 становника, од којих – 271 Хрвата, 2 Срба, 1 Југословена и 9 оних који нису припадали ниједној од наведених група.
У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 469 | 1 | 468 | 0 | 0 |
1971. | 420 | 7 | 407 | 4 | 2 |
1981. | 320 | 2 | 309 | 0 | 9 |
1991. | 283 | 2 | 271 | 1 | 9 |
Референце
- 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
- 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Дрнишка Крајина
- Погодака: 2919
Градац је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се на југоисточном рубу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас је сједиште новоформиране општине Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме рата у бившој Југославији (1991–1995) налазило се у Републици Српској Крајини.
У Градцу се налази католичка црква Света Марија.
Карта
{mosmap width='500'|height='400'|lat='43.823505'|lon='16.280193'|zoom='15'|zoomType='Small'|zoomNew='0'|mapType='Satellite'| showMaptype='0'|overview='0'|text=''|lang=''}
Демографија
У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
516 | 530 | 454 | 515 | 578 | 596 | 609 | 629 | 630 | 597 |
Према попису из 1991. године насеље Градац је имало 412 становника, од чега – 8 Срба, 396 Хрвата и 8 оних који нису припадали ниједној од наведених група.
У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:
Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
1961. | 594 | 20 | 572 | 0 | 2 |
1971. | 645 | 22 | 615 | 0 | 8 |
1981. | 538 | 17 | 513 | 1 | 7 |
1991. | 412 | 8 | 396 | 0 | 8 |
Новоформираној општини Ружић припадају насеља – Баљци, Градац, Кљаке, Мирловић Поље, Мосећ, Отавице, Ружић, Умљановић и Чавоглаве. Према попису из 2001. године општина има 1775 становника. Сједиште општине је насеље Ружић, које има 250 становника [6].
Насеље | Укупно | Срби | Хрвати | Остали |
Општина | 1775 | 6 | 1758 | 11 |
Баљци | 2 | - | - | - |
Градац | 344 | - | - | - |
Кљаке | 340 | - | - | - |
Мирловић Поље | 186 | - | - | - |
Мосећ | 108 | - | - | - |
Отавице | 190 | - | - | - |
Ружић | 250 | - | - | - |
Умљановић | 156 | - | - | - |
Чавоглаве | 199 | - | - | - |
Економија
У Градцу је радила задруга са називом "Сеоска зајмовна благајна" основана и регистрована 1906. године, са неограниченим јемством [6].
Напомене
- (нп. 1) Општина Ружић је настала из старе општине Дрниш.
Референце
- 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
- 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6. Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4