Детаљи

Аутор: Слободан Зрнић

Категорија: Дрнишка Крајина

Објављено: 22 Септембар 2013

Погодака: 11157

Мосећ је насеље код Дрниша, које данас припада општини Ружић. Састоји се од више удаљених заселака на планини Мосећ, мада је један дио села у Петровом пољу. 

Демографија

Према попису из 1991. године, Мосећ је имао 149 становника, од чега 134 Хрвата, 10 Срба и 5 осталих. Према попису из 2011, има 75 становника.

На Мосећу су српски засеоци Милаковићи и Вукашини. Милаковићи су једним дијелом прешли у римокатолике, након што су били унијати. Заселак Вукашини је без становника још од половине 20. вијека, јер су се његови становници преселили у Кричке. Православци са Мосећа су припадали парохији Кричке. 

На Мосећу се налази римокатоличка црква Св. Мартина из 1890. године. 

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Дрнишка Крајина

Објављено: 31 Јануар 2011

Погодака: 3693

Баљци су насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налазе се на падинама Свилаје, изнад источног обода Петровог поља. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас се налази у новоформираној општини Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме Рата у Хрватској (1991-1995) налазило се Републици Српској Крајини, на самој граници с Хрватском.

У селу се налази православна Црква Светог Јована Крститеља из 1730. године и остаци унијатске Цркве Преображења Господњег (Рога) из 1835. године.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Због лошег економског стања, недостатка путева, струје и воде, становници Баљака су годинама емигрирали у друге крајеве. У бившој СФРЈ, највише су одлазили у Срем (Шид), а у иностранство у Немачку и Велику Британију (Оксфорд). Протјерани Баљчани након рата, населили су се већим дијелом у Србији — Шид, Нови Сад, Београд, а неки у иностранство — Њемачка, САД, Велика Британија.

Према попису становништва из 1991. године, Баљци су имали 470 становника, 453 Срба, 13 Хрвата 4 осталих. У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

За вријеме Рата у Хрватској (1991-1995) налазило се Републици Српској Крајини, на самој граници с Хрватском. Године 1995. хрватском акцијом „Олуја“, протјерани су становници Баљака. Према попису станивништва из 2001. године у Баљцима су била само 2 становника.

Презимена из Баљака

Напомене

1. нп.1 До 1910. године, село је исказивано под именом Баљке.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Дрнишка Крајина

Објављено: 31 Јануар 2011

Погодака: 3740

Отавице су насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налазе се на источном рубу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас се налази у новоформираној општини Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме рата у бившој Југославији (1991–1995) село се налазило у Републици Српској Крајини.

У Отавицама се налази Маузолеј Ивана Мештровића, изграђен 1932. године. Иван Мештровић, иако рођен у Славонији, одрастао је у Отавицама, одакле су му и родитељи.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису становништва из 1991. године село је имало 283 становника, од којих – 271 Хрвата, 2 Срба, 1 Југословена и 9 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Дрнишка Крајина

Објављено: 31 Јануар 2011

Погодака: 2919

Градац је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се на југоисточном рубу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас је сједиште новоформиране општине Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. За вријеме рата у бившој Југославији (1991–1995) налазило се у Републици Српској Крајини.

У Градцу се налази католичка црква Света Марија.

Карта

{mosmap width='500'|height='400'|lat='43.823505'|lon='16.280193'|zoom='15'|zoomType='Small'|zoomNew='0'|mapType='Satellite'| showMaptype='0'|overview='0'|text=''|lang=''}

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991. године насеље Градац је имало 412 становника, од чега – 8 Срба, 396 Хрвата и 8 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Новоформираној општини Ружић припадају насеља – Баљци, Градац, Кљаке, Мирловић Поље, Мосећ, Отавице, Ружић, Умљановић и Чавоглаве. Према попису из 2001. године општина има 1775 становника. Сједиште општине је насеље Ружић, које има 250 становника [6].

Економија

У Градцу је радила задруга са називом "Сеоска зајмовна благајна" основана и регистрована 1906. године, са неограниченим јемством [6].

Напомене

1. (нп. 1) Општина Ружић је настала из старе општине Дрниш.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
6. 6. Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4