Детаљи

Аутор: Данко Перић

Категорија: Книнска Крајина

Објављено: 14 Јули 2016

Погодака: 3963

Плавно које се простире на површини 60 километара квадратних, било је насеље са највећим бројем становника у Книнској Крајини, одмах послије самог Книна (до пред Други свјетски рат је имало више становника од самог Книна).

Највише становника живјело је у Плавну педесетих година 20. вијека. Према попису из 1953. њихов број био је 2719.

Најпознатије је по томе што је први сеоски учитељ био Доситеј Обрадовић, који је у овом мјесту написао Ижицу (у Плавну је та књига називана Јижица) и почео, он сам тврди и завршио, Христоитију које спадају у његова три најстарија књижевна дјела.

Плавно има двије цркве. Црква Светог Ђурђа саграђена је 1618. године, а обнављана је и дограђивана у (најмање) три наврата.

Црква у гробљу Зорићи, посвећена Обновљењу храма Светог Геогија (Ђурђиц), још је у изградњи. Епископ далматински Фотије је 27. јуна 2005. осветио нови крст за цркву. Темељи су освећени прије Другог свјетског рата.

Доситеј Обрадовић је писање Ижице или Друге Доситејеве Буквице, завршиоу црквеној, братској кући код Храма светог Ђурђа 16. марта 1770.

Испред братске куће, у ствари праве избе, и данас се налази храст (храст-син или храст-унук) који подсјећа на плавањског првоучитеља.

У вријеме Црно-поточког устанка на Тромеђи 1875-1878, дјеловала је школа за дјецу српских избјеглица из Босне (Турске). Континуитет школства у Плавну трајао је од другог дана Духова 1892, када је отворена школа на Башинцу, близу старе Доситејеве школе, па до августа 1995, односно злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“.

У аутобиографији Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича, нареченога у калуђерству Доситеја њим истим списат и издат, Доситеј је написао да га је да дође за учитеља и „капелана“ у Плавно, за које је знао да је „лијепо и здраво мјесто“, наговорио калуђер манастира Драговић, Спиридон Торбица.

О Доситеју су писали и Плавањци, књижевник Данило Петрановић, син проте Петра Петроановића - једног од истакнутих покретача Црно-поточке буне из 1875, и наш савременик мр Милорад Кураица.

Данило Петрановић је пред Други свјетски рат у Плавну био учитељ и директор школе. Њему су у госте долазили и људи вични перу, и понешто од тога публиковали (тако је Крсте Кулишић објавио краћи есеј о овом селу у сарајевској „Просвјети“ средином тридесетих година прошлог вијека).

О Плавну су писали, између осталих, књижевници Антоније Исаковић и Еуген Кумичић. Писали су и пјесникиња Јованка Савић – Вукановић, историчар др Петар Опачић (1927-2015) обоје рођени у овом мјесту, затим Данко Перић, др Ђуро Ђурић, Милојко Будимир, Владимир Бурсаћ и др.

У Плавну је рођен Дамјан Дако Штрбац, граховски прото којег су 1941. у логору Јадовно у Лици усташе убиле на изузетно свиреп начин. Свети синод Српске православне цркве прогласио га је за свештеномученика (свеца), а од 2011. године помен му се служи у цркви у Босанском Грахову прве суботе послије Илиндана.

Опширније: Плавно - Данко Перић

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Книнска Крајина

Објављено: 14 Јануар 2011

Погодака: 4177

Рамљане су насељено мјесто које се налази седам километара јужно од Книна, према Дрнишу. Припада општини Бискупија у оквиру Шибенско-книнске жупаније. Некада је насеље припадало општини Книн.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.
586	582	485	636	658	734	658	843	765	775

Према попису из 1991. године у овом мјесту било је 569 становника, од чега – 559 Срба, 2 Хрвата и 8 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Година	Укупно	Срби	Хрвати	Југословени	Остали
1961.	761	751	8	-	2
1971.	670	665	2	-	3
1981.	588	561	3	23	1
1991.	569	559	2	5	3

Презимена из Рамљана

Бачко Вученовић Вујаковић Гркинић Добрић Ђурђевић Крстановић

Купрешанин Лазић Маринчић Матијевић Плејић Ћосић

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Книнска Крајина

Објављено: 09 Јануар 2011

Погодака: 3049

Врпоље је насељено мјесто удаљено три километра сјевероисточно од Книна. Припада граду Книну у оквиру Шибенско-книнске жупаније. У Врпољу се налази римокатоличка Црква Светог Јакова.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.
592	0[нп.1]	549	622	692	883	692	802	711	727

Према попису из 1991. године Врпоље је имало 536 становника, од чега – 343 Хрвата, 174 Срба, 10 Југословена и 9 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Година	Укупно	Срби	Хрвати	Југословени	Остали
1961.	688	168	516	-	4
1971.	607	150	448	-	9
1981.	516	141	364	11	-
1991.	536	174	343	10	9

Презимена из Врпоља

• Боровница – Православци, славе Св. Николу
• Вучковић – Православци, славе Св. Николу
• Кукољ – Православци, славе Св. Стафана
• Милак – Православци, славе Св. Николу

Напомене

1. (нп. 1) За 1869. годину подаци су садржани у попису за насеље Книнско Поље.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Книнска Крајина

Објављено: 09 Јануар 2011

Погодака: 3379

Уздоље је насељено мјесто удаљено 10 километара јужно од Книна. Припада општини Бискупија у оквиру Шибенско-книнске жупаније, док је раније припадало некадашњој општини Книн. Према попису из 2001. године Уздоље је имало 214 становника.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.
725	717	646	729	762	773	762	984	1067	1141

Према попису из 1991. године Уздоље је имало 767 становника, међу којима је било – 766 Срба и 1 Хрват.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Година	Укупно	Срби	Хрвати	Југословени	Остали
1961.	1131	1129	1	-	1
1971.	1011	1002	4	1	4
1981.	942	921	-	15	6
1991.	767	766	1	-	-

Презимена из Уздоља

Анђелић – Православци, славе Св. Георгија Барић Баук Берић – Православци, славе Св. Јована Богдановић – Православци, славе Св. Јована Борјан – Православци, славе Св. Николу Грујо – Православци, славе Св. Стефана Јелић – Православци, славе Часне вериге Св. апостола Петра Машић – Православци, славе Св. Јована

Петко – Православци, славе Св. Јована Петровић Попратњак – Православци, славе Св. Георгија Радић Трескавица – Православци, славе Св. Геогргија Тркуља Ченић – Православци, славе Св. Јована Шеат – Православци, није познато

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.