- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Домаће животиње
- Погодака: 1006
| Личка праменка | |
 |
|
| Особине | |
| Тежина | мужјак до 75 kg |
| женка до 55 kg | |
| Висина | мужјак 72 cm |
| женка 65 cm | |
| Боја | бијела |
| Животни вијек | – |
| Класификација | |
| – | – |
Личка праменка је пасмина која је настала у планинским подручјима Лике и Горског Котара. Оне су најтипичнији облик праменке у Хрватској.
Личке овце нису се зими селиле у равничарске предјеле попут неких других планинских оваца, већ су то раздобље године проводиле без испаше, смјештене уз насеља, претежито храњене сијеном. Стога ова овца припада скупини средње развијених оваца, изражене отпорности и прилагодљивости.
Опис
Личка праменка је чврсто грађена и снажне конституције. Овце су просјечне тјелесне тежине 45-55 kg, а овнови 65-75 kg. По правилу је нешто израженије дужине него висине трупа. Висина до гребена у оваца је 62-65 cm, а у овнова 67-72 cm. Врат је средње дуг и мишићав. Леђна линија је правилна, гребен изражен. Прса нешто ужа, али изражене дубине. Труп завршава репом који сеже до испод скочног зглоба. Тијело је прекривено отвореним руном мијешане вуне, састављено од шиљастих праменова. Овнови су рогати, овце се углавном не оглашавају. Типична боја је бијела, прошарана већим и мањим црним мрљама, а рађали су се и тамни примјерци.
Овце јање до два јањета. Производња млијека у лактацији је 120-150 литара. Јањад у доби од 3-4 мјесеца постиже тежину 25-30 kg.
Распрострањеност
Личка праменка је пасмина која је настала у планинским подручјима Лике и Горског Котара. Оне су најтипичнији облик праменке у Хрватској.
Типичне су за оне личке предјеле у којима нису превладавала говеда. Распростиру се некада и јужно од Велебита, све до Зрмање, те западно, низ његове падине, до самог мора. Након рата од 1995. године, у лички крај приспијевала су доста бројна и јака стада подупске (травничке) праменке, из којих су лички овчари радо користили овнове. Претпоставља се да се данас узгаја око 5 000 оваца и овнова личке праменке, па се не може говорити о угрожености ове пасмине, с тим да је у будућности потребно одредити тачан број грла, и дефинисати популацију коју треба заштити од уплива других генотипова [1].
Референце
- 1.^ Хрватска пољопривредна агенција: Личка праменка.
- 2.^ net.hr : Lička janjetina dobila oznaku izvornosti
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Домаће животиње
- Погодака: 1038
| Магарац | |
 |
|
| Особине | |
| Тежина | мужјак до 250 kg |
| женка до 200 kg | |
| Висина | мужјак 100 cm |
| женка 95 cm | |
| Боја | сива, смеђа, тамносива и црвенкасто смеђа |
| Животни вијек | око 20 година |
| Класификација | |
| – | – |
Домаћи магарац (Equus asinus asinus) је домаћа животиња из породице Equidae и рода Equus, односно коња, али припада подроду Asinus, односно магараца. Њихов изворни облик је афрички магарац (Equus asinus), док азијски магарац није никад доместициран.
Галерија
Магарци, фотографисани код Манастира Крка.
Референце
- 1.^ Засавица: О магарцима.
- 2.^ Задарски лист: Магарци - заборављени понос Далмације.
- Детаљи
- Аутор: Слободан Зрнић
- Категорија: Домаће животиње
- Погодака: 988
| Буша | |
 |
|
| Порјекло | Динарске планине |
| Особине | |
| Тежина | мужијак 280–350 kg |
| женка – | |
| Висина | мужијак 110 cm |
| женка 100 cm | |
| Боја | – |
| Животни вијек | око 20 година |
| Класификација | |
| – | – |
Буша је стара, примитивна раса говеда, карактеристична за земље бивше СФРЈ, односно Динарске планине. Била је доминантна на тим просторима све до половине 20. вијека. Током 20. вијека је хибридизацијом са другим расама доведена на ивицу опстанка.
Опис
Ова раса је изразито ситна. Висина гребена код мужјака износи 110 cm, а код женки 100 cm. Телесна маса се креће од 280 до 350 kg. Телад су при рођењу тешка само 15 кг. Буша има кратке рогове. Могу бити јоднобојно смеђе, црвенкасте, сиве или црне. Касностасна је раса, јер полно сазрева тек са двије године. Живи око 20 година.
Распрострањеност
Њено узгајање је углавном везано за Динарске планине. У Србији, највише се гаји на Старом Влаху, Рашкој и у Метохији (црвена варијанта). Такође је присутна у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској (Лика и Далмација), Македонији и Албанији.
Узгајање
Узгаја се ради вуче, млијека и меса. Годишње даје око 1.000 литара млијека, које садржи 6% масноћа и 4.6% протеина. Скромна је у погледу исхране, његе и смјештаја. Држи се претежно екстензивно. У прољеће се изводи на пашњаке, гдје борави све до касне јесени. Зимска исхрана је скромна и састоји се од сламе, кукурузовине и сјена. Добро се прилагођава условима средине и отпорна је на заразне и паразитске болести [1].
Референце
- 1.^ Википедија: Буша.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Домаће животиње
- Погодака: 985
| Далматинац | |
 |
|
| Други називи | Далматинер |
| Особине | |
| Тежина | мужијак 15–32 kg |
| женка 16–24 kg | |
| Висина | мужијак 53–66 cm |
| женка 46–63 cm | |
| Длака | Кратка, глатка, густа |
| Боја | Потпуно бијела основна боја, црне или загасито смеђе тачке, на удовима мање него на тијелу |
| Животни вијек | 10-13 година |
| Класификација | |
| ФЦИ (FCI) | Група 6, секција 3 |
| Класа | Пас за друштво и пратњу |
Далматинац или далматинер је раса паса лако препознатљива по бијелој длаци с карактеристичним црним мрљама или мрљама боје јетре. Познати тачкасти слој длаке јединствен је за далматинске псе. Далматинац је назван по Далмацији, али је данашња врста узгојена у Великој Британији [1].
Порјекло и назив
Порјекло ове расе још није потпуно утврђено. Назив расе потиче од Далмације, где је врста веома гајена. Раније је у Енглеској назван „пас за кочије“, јер је био овлашћени пратилац кола, а касније је у Америци био члан посаде ватрогасних кола, па и маскота читаве корпорације. Појавом аутомобила, ова раса је била на путу да нестане, али је филм Волта Дизнија „101 далматинац“ снимљен 1959. године допринјео њеној популаризацији и одржању. Вјерује се да потиче из Далмације, али постоје и претпоставке да потиче од бенгалског брака, расе која је нестала, а која је била позната у Енглеској у 18. вијеку [2].
Одлике расе
Мужјак је висок 53–66 cm, а женка 46–63 cm. Достижу масу од 24 до 32 килограма. Грудни кош је дубок и не превише широк, леђа снажна, а слабине истакнуте. Крста су јака и извијају се у благи лук. Реп је дебео у корјену и стањује се према врху, мало је савијен и није постављен ни превисоко ни прениско. Предњи удови су прави, а задњи заобљени. Глава је са равном лобањом, а њушка, која је дугачка и јака, никада није шиљата, а врх јој је црн или смеђ што зависи од мрља на тијелу. Мрље су иначе црне или боје џигерице и треба да имају јасне контуре и да буду правилно распоређене по тијелу. Длака, која је у основи бијела, је кратка, оштра, густа, глатка и сјајна. Очи су округле, живахне и сјајне, а уши су постављене прилично високо. Врат је дугачак и без подгушњака.
Далматинац је умиљат, вјеран, живахан, весео и осјећајан. Одликују га и снага, издржљивост и брзина и могуће га је обучити за лов, али и за пратњу слијепих особа [2]. Женка је веома плодна и доноси на сијвет младунце који су потпуно бијели. Мрље се појављују дванаестог дана по рођењу.
Референце
- 1.^ Joan Palmer, Slikovna enciklopedija pasa, str. 28; Rijeka (1998) ISBN 953-6029-28-6
- 2.^ Пјер Русле-Блан, Ларусова енциклопедија паса: Земун (2006) ЈРЈ, ISBN 86-7609-369-5
Спољашње везе
- Кинолошки савез Хрватске, Хрватске аутохтоне пасмине паса: Стандард - Далматински пас.