Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 26 Јуни 2011

Погодака: 1137

Вивак
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Charadriiformes	Шљуке
Породица	Charadriidae	Вивци
Род	Vanellus	–
Биномијална номенклатура
Vanellus vanellus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Вивак (Vanellus vanellus) је врста птице из породице Вивака (Charadriidae). Лако примјетан, карактеристично вијугавог лета, заобљених крила и изразитих светло-тамних контраста. Одозго је смеђе боје, а одоздо бијеле, док на глави има препознатљиву пернату кукмицу.   Дужине тијела од 28-31 cm.

Живи на влажним ливадама, блатима, њивама и пашњацима. Вивак је птица селица. У позну јесен се на сеоби окупља у већа јата на рибњацима, муљевитим спрудовима или поплављеним њивама. Понекад се враћа већ крајем фебруара, а одлази до краја новембра; док поједини презиме [2]. Храни се мушицама, инсектима, пужевима и сјеменкама. 

Гнијездо ради на тлу, између бусења траве, облаже га травом. Женка носи 4-5 маслинастозелених јаја на којима сједи с мужјаком 29 дана. Млади постају самостални након 33 дана [3]. Карактеристично је и гласање ”вии-ва”.

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 26 Јуни 2011

Погодака: 1692

Пупавац
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Coraciiformes	Крешталице
Породица	Upupidae	Пупавци
Род	Upupa	–
Биномијална номенклатура
Upupa epops (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте
наранџасто - гнијежђење љети и сеоба зими, зелено - боравак током цијеле године, плаво - зимовање

Пупавац (Upupa epops) је врста птице селице из породице Пупаваца (Upupidae). Пупавац је средње велика птица дужине 25-29 cm, са танким и дугачким кљуном 4-5 cm, кратким ногама  и са ћубом коју најчешће држи спуштену. Ова се птица ни са којом другом не може помјешати. Лети попут лептира, а гласа се “пу-пу-пу” (отуда име) [2]. Тијело је свијетлосмеђе (наранчастожуте) боје, док су крила и реп црно-бијеле, тј. прекривени црно-бијелим пругама

Живи на рубовима отворених и шумских станишта у равницама и побрђу, парковима те пољопривредним површинама са ниским раслињем, са воћњацима и забранима. Чест је у близини људских насеља. Обично се задржава на тлу гдје тражи храну. Храни се инсектима, пауцима и гуштерима [3].

Гнијезди се у рупама и зидовима, дрвећу, кућицама за птице и испод цријепова. Гнијездо облаже с мало маховине и траве и може га користити и неколико година. Од маја до јула снесе 5-8 маслинастих јаја с бијелим пјегама. Женка сједи на јајима док је мужјак храни. Младунци у опасности из тртичне жлијезде штрцају смрдљиву течност која им служи као обрана. Постају самостални након мјесец дана [3].

Презимена Пупавац и Пуповац

Презимена Пупавац и Пуповац су потекли управо од ове врсте птице која се може затећи гдje год пасе стока, у нашим крајевима највише тамо гдjе има оваца. Чињенице говоре да су Пуповац и Пупавац фактички исто презиме, само различито изговарана. Пуповац, са "о", је одлика затвореног или замућеног изговора гласа "а", карактеристична за најзападније Србе, поготово у Далмацији, гдје се презиме среће у Равним Котарима и Буковици. Пуповаца у Лици има у Потхуму, Оточцу, Врховинама и Зрмањи, а Пупаваца у Дебелом Брду (Бунић), Ораовцу (Лапац) и Паланци (Зрмања). У Босни је заступљено само презиме Пупавац са славом Ђурђевдан, у селу Међеђа код Дубице [4]. 

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
4. 4.^ Српска дијаспора, интернет новине Сербске; Порекло српских породица и презимена (32)

Спољашње везе

1. Драган Симић, сајт Животињско царство: Пупавац (Upupa epops).

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 26 Јуни 2011

Погодака: 1258

Кукувија
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Strigiformes	Ноћне грабљивице
Породица	Tytonidae	Кукувије
Род	Tyto	–
Биномијална номенклатура
Tyto alba (Scopoli, 1769)
Ареал врсте

Кукувија (Tyto alba) је птица станарица, врста сове из породице Кукувија (Tytonidae). Припада средње великим совама, величине, око 35 cm са дугим ногама. Женке су крупније од мужјака, а просјечна тежина им износи око пола килограма. Леђа су јој наранџастосива са сивим тачкама, а доња страна бијела.

Станиште су јој насељена места, пољопривредни и други отворени терени (паркови, вртови). Гнијезди се најчешће на таванима, шталама, старим зградама и црквеним торњевима, а рјеђе у дупљама [2]. Обично полаже 4-7 јаја, али може положити и 14. Женка лежи на јајима 30 дана, док јој мужјак доноси храну. О младима се брину оба родитеља, а за лет су способни са 50 дана старости. Самостални постају након 10-12 недјеља. Кукувија се не оглашава хукањем, али у доба гнијеждења се јавља врло гласним збуковима - сиктањем, хркањем и криковима. У Хрватској је честа у низинским подручјима [3].

Кукувија је ноћна птица, а рјетко лови и дању при заласку сунца. Храни се мишоликим глодарима, рјеђе малим птицама, жабама и инсектима [4].

Опис

Као и све сове, има вео око очију, кога чини радијално распоређено перје. Код ове врсте је тај вео свијетле бојеи срцастог облика, са великим тамним очима. Кљун је мален, савијен према доље.

Кукувија је са горње стране златножуте боје, посута ситним сребрнастим мрљицама. Одоздо је једнобојна, свијетла или смећкасто-жута. Ноге су дуге, покривене перјем, осим прстију на којима се налазе дуге и оштре канџе. Просјечна дужина ове сове је 35 cm, а тежи 360 g, док је мужјак нешто мањи са 310 грама [3].

Начин живота

Може се пронаћи и у селу и у граду, на ливадама, мочварама и уопште на свим мјестима гдје може да направи гнијездо и нађе довољно хране. Мјесто за гнијездо може бити веома необично као што је пласт сјена. Често се гнијезди на старим, напуштеним и усамљеним сеоским кућама. Пар кукувија ће се радије уселити у старо, него што ће направити ново гнијездо.

Мужјак се удвара женки тако што је јури и облеће око ње, али парење ће се десити само у сезони када има довољно хране. Женка лежи на јајима (обично их је 4-6), како већ које снесе, па се и млади испиле у различито време. То омогућава родитељима да набаве храну са мање напора. Младе сове први пут полећу из гнијезда тек након навршених 7-10 недјеља по рођењу, али се и даље враћају у родитељско гнијездо. Осамостаљују се са три мјесеца, а полно сазрјевају са десет мјесеци, а пошто живе у просјеку нешто дуже од годину дана на свјет донесу само једну или двије генерације младих. Често страдају као плен других грабљивица, као што су змије или друге врсте сова.

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд: Лоа Србије, 2008 ISBN 978-86-911303-0-5
3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
4. 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 75

Спољашње везе

1. Фотографије Кукувије (Tyto alba) на сајту Flickr
2. Политика: „Бешумни лет кукувије“
3. Интернет презентација Сове Србије: Кукувија (Tyto alba)

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 26 Јуни 2011

Погодака: 1922

Дрозд пјевач
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Passeriformes	Птице пјевачице
Породица	Turdidae	Дроздови
Род	Turdus	–
Биномијална номенклатура
Turdus philomelos (Brehm, 1831)
Ареал врсте

Дрозд пјевач или цикељ (Turdus philomelos) је врста птице селице из породице Дроздова (Turdidae). Дугачак је само 22 cm са распоном крила 33-36 cm. Са горње стране има маслинастосмеђе перје и без пијега, а са доње жуцкастобијело или сиво. На врату је украшен са троугластим, а на грудима јајоликим смеђим мрљама, којих на трбуху има у мањем броју него код дрозда имелаша. Мужјак се разликује од женке само по величини. Перије младих има на горњој страни жућкасте мрље на врховима [2].

Дрозд пјевач живи у највећем дијелу Европе, у сјеверној и средњој Азији, а приликом сеобе често се појављује у сјеверозападној Африци. У средњој Европи гнијезди се већ у рано прољеће (чак прерано) по ниским стабалцима у ријеткој шуми уз рубове. Воли обитавати уз воду.

Женка снесе 5-6 (прво легло) и 4-5 (друго легло) свијетло плавичастозеленкастих јаја. Инкубација траје 14 дана, након чега се пиле голи птићи које мајка грије до 8 дана. Хране се глистама, бескичмењацима, црвима, али највише воле и главнину њихове исхране чине пужеви, које врло вјешто извлаче из кућице. Сваки дрозд на својој територији има свој "наковањ" тј. један камен, гдје долијеће са пужем и гдје га разбија, те се након разбијања кућице гости обилним заслогајем [3].

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 441: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
3. 3.^ Департман за Биологију и екологију: Дрозд певач (Turdus philomelos), ПМФ - Универзитет у Новом Саду.

Спољашње везе

1. Planeth of Birds: Turdus philomelos