Кукувија
Кукувија. Фотографија је преузета са википедијне оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Strigiformes Ноћне грабљивице
Породица Tytonidae Кукувије
Род Tyto
Биномијална номенклатура
Tyto alba (Scopoli, 1769)
Ареал врсте

Кукувија (Tyto alba) је птица станарица, врста сове из породице Кукувија (Tytonidae). Припада средње великим совама, величине, око 35 cm са дугим ногама. Женке су крупније од мужјака, а просјечна тежина им износи око пола килограма. Леђа су јој наранџастосива са сивим тачкама, а доња страна бијела.

Станиште су јој насељена места, пољопривредни и други отворени терени (паркови, вртови). Гнијезди се најчешће на таванима, шталама, старим зградама и црквеним торњевима, а рјеђе у дупљама [2]. Обично полаже 4-7 јаја, али може положити и 14. Женка лежи на јајима 30 дана, док јој мужјак доноси храну. О младима се брину оба родитеља, а за лет су способни са 50 дана старости. Самостални постају након 10-12 недјеља. Кукувија се не оглашава хукањем, али у доба гнијеждења се јавља врло гласним збуковима - сиктањем, хркањем и криковима. У Хрватској је честа у низинским подручјима [3].

Кукувија је ноћна птица, а рјетко лови и дању при заласку сунца. Храни се мишоликим глодарима, рјеђе малим птицама, жабама и инсектима [4].

Опис

Као и све сове, има вео око очију, кога чини радијално распоређено перје. Код ове врсте је тај вео свијетле бојеи срцастог облика, са великим тамним очима. Кљун је мален, савијен према доље.

Кукувија је са горње стране златножуте боје, посута ситним сребрнастим мрљицама. Одоздо је једнобојна, свијетла или смећкасто-жута. Ноге су дуге, покривене перјем, осим прстију на којима се налазе дуге и оштре канџе. Просјечна дужина ове сове је 35 cm, а тежи 360 g, док је мужјак нешто мањи са 310 грама [3].

Начин живота

Може се пронаћи и у селу и у граду, на ливадама, мочварама и уопште на свим мјестима гдје може да направи гнијездо и нађе довољно хране. Мјесто за гнијездо може бити веома необично као што је пласт сјена. Често се гнијезди на старим, напуштеним и усамљеним сеоским кућама. Пар кукувија ће се радије уселити у старо, него што ће направити ново гнијездо.

Мужјак се удвара женки тако што је јури и облеће око ње, али парење ће се десити само у сезони када има довољно хране. Женка лежи на јајима (обично их је 4-6), како већ које снесе, па се и млади испиле у различито време. То омогућава родитељима да набаве храну са мање напора. Младе сове први пут полећу из гнијезда тек након навршених 7-10 недјеља по рођењу, али се и даље враћају у родитељско гнијездо. Осамостаљују се са три мјесеца, а полно сазрјевају са десет мјесеци, а пошто живе у просјеку нешто дуже од годину дана на свјет донесу само једну или двије генерације младих. Често страдају као плен других грабљивица, као што су змије или друге врсте сова.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд: Лоа Србије, 2008 ISBN 978-86-911303-0-5
  3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
  4. 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 75

Спољашње везе

  1. Фотографије Кукувије (Tyto alba) на сајту Flickr
  2. Политика: „Бешумни лет кукувије
  3. Интернет презентација Сове Србије: Кукувија (Tyto alba)