Мали гњурац | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Podicipediformes | Гњурци |
Породица | Podicipedidae | Прави гњурци |
Род | Tachybaptus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Tachybaptus ruficollis (Pallas, 1764) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Мали гњурац (Tachybaptus ruficollis или Podiceps ruficollis) је врста птице станарице из породице Правих гњураца (Podicipedidae). Најмања је врста гњурца на нашим подручјима, дужине тијела 25-29 cm. Љети има риђе образе и предњу страну врата, са упадљивом жутом жвалом; зими се познаје по вертикално ‘одсјеченом’ свијетлом подрепку. Тражи стајаће воде; гнијезди се и на већим, зараслим каналима [2].
Мали гњурац је врло опрезан и неповјерљив. Широко је распрострањен у Европи, Африци и Азији.
Опис врсте
Најмањи је од свих врста гњураца, нарасте око 26 cm, збијеног је тијела с кратким вратом. Кљун је љети црнкаст, у коријену прелази у зелено-жуту боју. Глава, врат и горњи дијелови тијела су кестењасте боје. Доњи дијелови тијела су сиви. Ноге су тамно-зелене, с крпом на сваком прсту која служи за пливање. Зими, тјеме, горњи дио врата и горњи дијелови су тамнокестењасти, а доњи дио врата бјелкаст, прса бијела, доњи дијелови свијетлосиви. Стражњи руб крила је лагано порубљен бијелом бојом. Млади имају широке бијеле црте са стране главе [3].
Станиште
Гнијездо прави у мањим или већим мочварама, барама, рибњацима и језерима који су обрасли мочварним растињем. Материјал за прављење гнијезда су углавном стабљике трске између којих је наслагано натруло лишће, најчешће шевара. Гнијездо користи за једно гнијежђење [4].
Размножавање
У току године се гнијезди једанпут редовно и накнадно још једном у периоду април-мај, односно јуни-јули за накнадно гнијежђење. До накнадног гнијежђења долази када редовно пропадне из било ког разлога (нпр. јаја поједу предатори). Женке послије парења снесу 4-7 (просјечно 6) јаја, чије су димензије 37,1 x 25,1 mm. Инкубација траје 20-25 дана, послије чега се испили просјечно 3-6 младунаца [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 49
- 4.^ Снежана Трифуновић, Бионет школа (www.bionet-skola.com): Мали гњурац (Podiceps ruficollis)