- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1545
Шумска сова | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Strigiformes | Ноћне грабљивице |
Породица | Strigidae | Сове |
Род | Strix | Праве сове |
Биномијална номенклатура | ||
Strix aluco (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Шумска сова (Strix aluco) је врста птицe која припада реду Сова (Strigiformes) и породици правих сова (Strigidae). Припада средње великим совама, тијело је дужине од 41 до 46 cm, распон крила од 90 до 105 cm. Мужјаци су нешто мањи од женки. Ова збијена сова смеђег или сивог перја, нема ушне ћубе, има велику лоптасту главу и велике очи које јој дају "доброћудан" изглед. Мужјак има дубоки "хук", а женка високи глас.
Шумска сова је станарица и углавном насељава старе лишћарске и мјешовите шуме, али и насеља и паркове [2]. Лови плијен углавном ноћу, док јој је слух толико добар да може ловити и у потпуном мраку. Храни се мањим сисарима, птицама и жабама.
Врста се не налази на IUCN црвеној листи и по критеријумима у последњих десет година процјењена је као „најмања брига“. Ипак у Србији је шумска сова на листи строго заштићених врста птица, с обзиром на то да је већина шума млада па нема довољно старих стабала са дупљама у којима се оне гнијезде [3].
Опис врсте
Шумска сова је снажна птица, масе до 800 g. Женке су веће и масивније од мужјака као и код осталих врста сова. Мужјаци су дужине 41–43,5 cm, са распоном крила 90–95 cm и масе 410–550 g, а женке дужине тијела 43,5–46,0 cm, распона крила 94–105 cm и масе 410–800 g [4].
Ова средње велика сова има релативно крупну округлу главу, с црним или црно-смеђим очима. На глави нема „ушке“ — уздигнуто перје које подсећа на уши, односно има упадљив пернати оквир око очију (фацијални диск) састављен од два полуокругла лица, сиве или смеђе боје. Кљун је мален свијетло жуте боје, савијен према доље.
Има перје кестенасто-смеђе боје или свијетлосмеђе са сивом нијансом, прошарано тамним уздужним пругама. Јединке средњег узраста имају различите нијансе жуто-смеђе, тамно-жуте, браун или браун боје са сивим нијансама, па је ова врста на енглеском језику позната као „Евроазијска жутосмеђа сова“ (енгл. Eurasian Tawny Owl).
Горњи дијелови тијела су тамније боје, сивкасто-смеђи или црвенкасти (кестенасти) с дугим попречним жућкастим мрљама и ситним уздужним смеђим цртицама, док су доњи дијелови тијела (груди и стомак) свјетлије нијансе, прљаво бијеле, кремасте или бијелкасто-жуте боје ишараним уздужним смеђим већим цртама и ситним попречним цртицама, нарочито на грудима, док је реп кратак. Ноге су жућкасте боје, добро оперјале и с панџама [4][5].
Позната је по свом оглашавању: „хуу-ху-ху“, које се понавља у размаку од сваке три секунде.
Вид и слух
Очи су јој велике, смештене су на предњој страни главе и имају добар ноћни вид. За разлику од већине сова које имају жуту или наранџасту боју очију, шумска сова има тамне беоњаче [6]. Слух је изузетно добро развијен. Совине уши су смјештене лијево и десно од очију у облику малих отвора који су заштићени перјем и нису на истој висини, једно је више, а друго ниже у односу на очи. Баш та асиметричност ушију даје им тродимензионалност звука. Слух им је врло осјетљив тако да свој плијен могу лоцирати и у потпуној тами.
Начин живота
Већину активности обавља током ноћи. Спретно лети међу дрвећем са мало замаха крилима. Као и већина сова, у лету је тиха захваљујући меким перима. Преко дана се одмара у густој крошњи на грани, близу стабла или у каквој дупљи, испод крова, димњака, на тавану. Ова врста је неустрашива и често напада уљезе који угрожавају гнијездо или потомство [7]. Тада могу бити нападнути пси, мачке, па чак и људи.
Шумска сова је птица станраица. Одрасле шумске сове су привржене својим територијама коју добро памте. Младе птице лутају до 100 километара од мјеста излегања и теже да пронађу мјесто за своје гнијездо и територију, па ако не успеју да пронађу углавном гину од глади. Просјечан животни вијек шумских сова је 5 година, али су познати случајеви животног вијека од 18 година у дивљини, и од 27 година у затвореништву.
Станиште и исхрана
Станарица је и строго територијална врста. Након што млада птица једном заузме територију, брани је и на њој остаје цијели живот. Живи у мјешовитим и црногоричним шумама, а не плаши се ни близине насеља [8].
Дању се скрива, а плијен лови ноћу. Шумској сови главни вид исхране чине мишолики глодари, мада се храни и ситним птицама, гмизавцима, водоземцима, црвима и инсектима, а умије да улови и рибу. Плијен једе с кожом, длаком, костима и перјем, те непробављиве дијелове избацује у облику гваља.
Гнијежђење и размножавање
Шумска сова гнијездо гради у дупљама, пукотинама, напуштеним гнијездима сврака и вјеверица, а у насељима у дијеловима зграда или на таванима кућа. Мјеста за гнијежђење су јој, такође, шупља дебла, којих на жалост у природи има све мање због експлоатације шума. Услијед недостатка природних дупљи за гнијежђење, младе шуме су лош дом, па многи парови шумских сова имају проблем са проналажењем одговарајућих, безбедних мјеста за гнијежђење и одмор. Због тога се понекад гнијезде на тлу, гдје често постају жртве дивљих свиња, куна, лисица, паса, змија.
Пар који се везао, током живота остаје заједно (моногамни однос). Бране своју територију цијелу годину и одржавају је са незнатним промјенама из године у годину. Женка снесе 2-5 јаја бијеле боје димензија око 48 x 39 mm, и тежине 39,0 g од које је 7% маса љуске. Женка леже од фебруара и сједи на јајима око 28-30 дана, а на сјеверу леже и касније, али никад након средине марта што је случај у Скандинавији. Мужјак за то вријеме прибавља храну као и за младунце кад се излегну.
Младунци су за лет су способни након 10 дана, гнијездо напуштају у доби од 25-30 дана и тада се скривају на оближњим гранама. Родитељи брину о младунцима два или три мјесеца после њихвог излегања, док самостални постају након 17 недјеља [8].
Распрострањеност
Шумска сова је најчешћа и најраспрострањенија сова у Европи, неравномерно распрострањена од Евроазије, Велике Британије и Иберијског полуострва до Кореје на истоку, а јужно до Ирана и Хималаја. Подврста S. a. mauritanica проширује опсег распрострањеност врсте на северозапад Африке. Ово врста сове станарице није присутна у Ирској, а само ретки примери се могу срести на Балеарским и Канарским острвима [9]. Шумска сова је углавном равничарска (низијска) птица у хладнијим деловима њеног ареала, али неке врсте имају станишта на висинама до 550 m у Шкотској, 1,600 m на Алпима, 2.350 m у Турској и до 2.800 m у Бурми. Шумска сова је географски распрострањена на површини од најмање 10 милиона km² и има велику популацију, која броји око 970,000-2.000.000 јединки само у Европи. Тренд раста популације није поуздано одређен, али постоје наводи да се она повећава. Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење [10]. Падови популације су се догодили само у Финској, Естонији, Италији и Албанији.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива.
- 4.^ Deane P. Lewis. Eurasian Tawny Owl - Strix aluco (((en))). OwlPages.com. Приступљено дана 1. јул 2011
- 5.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон: Совина шумска, стр. 156
- 6.^ Далиборка Станковић (2009). Све Сове Србије. Политикин забавник. Приступљено дана 1. јул 2011
- 7.^ Сове Србије: Шумска сова — Strix aluco (енгл. Tawny Owl)
- 8.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 9. ^ Snow, David; Perrins, Christopher M. The Birds of the Western Palearctic concise edition (two volumes). Oxford (1998) Oxford University Press, 907–910. ISBN 0-19-854099-X.
- 10. ^ BirdLife International 2009. Strix aluco (Tawny Owl). In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.2. Приступљено дана 5. јул 2011
Спољашње везе
- Маја Лобода: Шумска сова (Strix aluco). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Биоразноликост вугровечке околице: Шумска сова (Strix aluco) (www.bvo.zadweb.biz.hr)
- Сајт www.wild-serbia.com: Шумске сове добиле нове домове.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1099
Гугутка | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Columbiformes | Голупчарке |
Породица | Columbidae | Голубови |
Род | Streptopelia | Грлице |
Биномијална номенклатура | ||
Streptopelia decaocto (Frivaldszky, 1838) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Гугутка, грлица кумра или кумрија (Streptopelia decaocto) је врста птице из породице Голубова (Columbidae). Гугутка је мања од голуба, дужине тијела од 31-34 cm, са дужим репом. Одозго је свјетлосмеђа, а на затиљку има полумјесечасту црну пругу са бијелим обрубом. На крају репа има широку бијелу пругу.
Гугутка живи по парковима, салашима, низијама с раштрканим дрвећем, воћњацима и вртовима близу насеља [2]. Гнијездо гради на високим стаблима од сламе и коријења. У раздобљу од маја до октобра гнијезди се и до 5 пута. Женка снесе 2 јаја чија је инкубација 16 дана. Заједно са мужјаком сједи на јајима и заједно се брину за младунце. Младунци из гнијезда излазе након 21 дан [3]. Храни се углавном сјемењем, инсектима и пужевима.
За гугутку је важно рећи да у многим језицима има народно име турски голуб (нпр. нем. Türkentaube, фра. Tourterelle turque), јер је почетком 20. вијека врста почела насељавати Европу управо из Турске. Отуда су и наши називи кумра или кумрија турског порјекла, тј. турцизам.
Опис врсте
Дугачка је око 30 cm, што значи да је велика од прилике као домаћи голуб, али је лакша, тежине до 250 грама и дјелује њежније грађе. Распон крила јој је од 47 до 55 cm. Глава је сива и округла с малим кљуном свијетлог коријена, око тамноцрвено са уским бијелим оквиром. Лако се распознаје од дивље грлице по уској црној огрлици са бијелим обрубом око врата и репу који је с горње стране готово бијел, а с доње стране само задња половина. Горња пера крила су јој светло беж до смеђе боје. Доњи дијелови тијела су блиједосиви с ружичастим преливом на прсима [4]. Оба пола изгледају исто. Лети брзо, а гласа се трослоговним гугутањем, с нагласком на другом слогу, као и велики број врста ове породице.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 57
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1041
Обична чигра | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Charadriiformes | Шљуке |
Породица | Sternidae | Галебови |
Род | Sterna | – |
Биномијална номенклатура | ||
Sterna hirundo (Карл Лине, 1758) |
Обична чигра (Sterna hirundo) је врста птице селице из породице Галебова (Sternidae). Мужјак и женка су истог изгледа, дужине тијела од 34-37 cm и распона крила од 70-80 cm. Тијело је са доње стране бијеле боје, одозго сиве или сивобијеле са црном капом на глави и тамним врховима на крилима. Одликује га наранчастоцрвени кљун са црном мрљом, рачваст реп и ластолик лет [2].
Живи у близини ријека, језера, бара, по рибњацима, шљункарама, мочвара и обраслих морских обала. Гнијезди се колонијално уз воду у пијеску или међу травом. Женка снесе 2-3 зеленкастосмеђа јаја са тамнијим мрљама на којима сједи зајендо са мужјаком 24 дана. Заједно се брину и о младунцима и хране их рибом, инсектима и њиховим ларвама [3].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1145
Бргљез | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
Породица | Sittidae | Бргљези |
Род | Sitta | – |
Биномијална номенклатура | ||
Sitta europaea (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Бргљез или шумски бргљез (Sitta europaea) је врста птице станарице из породице Бргљеза (Sittidae). Једина међу европским птицама која низ дрво силази наглавце. Дугачка је од 12-15 cm. Глава и леђа су плавосиве боје, трбух цигласт, а на кратком репу има свијетле мрље. На глави има врло јак, танак и шиљат крљун и изражене црне очне пруге [2].
Живи у листопадним и мијешовитим шумама са старим дрвећем, у парковима и вртовима све до 1200 мнв. Брзо се пење по стаблима. Током љета храни се инсектима, а зими углавном љешњацима. Агресивна је и друге се птице склањају из њене околине.
Гнијездо гради у шупљинама стабала и дупљама дијетлића на висини од 1-8 метара. Улаз у гнијездо смањује иловачом, а подлогу сачињавају суво лишће и суве љуспице коре бора у наслагама до 5 cm [3]. Зими се често са сјеницама удружује у јата.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Интернет сајт о биоразноликости вугровечке околице, фотографије Шумског бргљеза.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1016
Дивља канаринка | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
Породица | Fringillidae | Зебе |
Род | Serinus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Serinus serinus (Карл Лине, 1766) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Дивља канаринка, европски канаринац или жутарица (Serinus serinus) је врста птице станарице из породице Зеба (Fringillidae). Овај канаринац је најближи рођак обичног канаринца. Дужина тијела је од 11–12 cm, а тежина варира од 11–14 g, што то га сврстава у ред најмањих птица на нашим подручјима одмах иза цајзла [2]. Перје је жуте боје укључујћи и надрепак, док је тјеме пругасто без црвене ознаке што је карактеристика азијског канаринца. Има дебели, веома кратки кљун. Настањује углавном планинске разређене борове шуме и рубове села, мада се среће и по већим парковима и воћњацима [3]. Обично се задржава на гранама дрвећа гдје скакуће и окреће се наглавачке.Има лијеп пјев, а најгласније пјева у сезони парења. Потјече из Сјеверне Африке и Јужне Европе [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Друштво за заштиту и узгој птица "Чешљугар": Жутарица (Serinus serinus)
- 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3