- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1049
Сојка | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
Породица | Corvidae | Вране |
Род | Garrulus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Garrulus glandarius (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Сојка, шојка или креја (Garrulus glandarius) је врста птице станарице, која припада омањим Вранама (Corvidae). Нарасте од 32 до 35 cm [2]. Има црвенкасто смеђе тијело, леђа су сивосмеђе црвенкаста, а доњи дијелови свијетлосиво смеђи. Крила су црна с бијелом мрљом, главна крилна пера су црна, док су покривна пера на крилима и перје крилног зглоба ишарана црно-плава. Надрепак и тртица су бијеле боје, док је реп дугачак, квадратичан и црн. Глава је сивосмеђе - црвенкаста, перје на тјемену је уздигнуто (накостријешено) исцрткано црно бијелим пругама. Кљун је раван, зашиљен и црн, а очи су свијетлоплаве. Ноге су смеђе, с оштрим панџама [3].
Живи у лишћарским и мијешовитим шумама с густим шибљем, парковима, воћњацима, вртовима, зашумарцима, уз поља и у шикарама. Живи у малим групама и често се задржава на тлу. Храни се претежно (око 70%) житарицама, сјеменкама смреке и другим сјеменкама, воћем, кромпиром и жиром, остатак прехране чине јаја, млади пилићи фазана, голубова, патака, косова и слично, затим црви, гусјенице и инсекти.
Гнијездо гради на ниском дрвећу и грмљу, од шибља и облаже га сламкама и влакнима коријења. У рано прољеће полаже 5-7 јаја [4]. Инкубација траје од 16-19 дана, а птице су способне да лете након 21-23 дана. И мужјак и женка заједно хране младе.
Има гласан зов, и тежак и неуједначен лет.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 159
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Бобић Снежана: Шојка (Garrulus glandarius). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 2084
Барска кока | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Gruiformes | Ждралови |
Породица | Rallidae | Барске коке |
Род | Gallinula | – |
Биномијална номенклатура | ||
Gallinula chloropus (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Барска кока или зеленонога млакуша (Gallinula chloropus) је врста птице селице из породице Барских кока (Rallidae). Омања барска птица; дужине тијела до 32 cm и распона крила до 55 cm, може тежити до 500 грама [2]. Познаје се по црвено-жутом кљуну, црвеној плочици "лиси" на челу и бијелој површи испод репа, којим карактеристично трза док плива [3]. Перје је плаво-црне боје, рубови крила бијеле боје. Ноге су јој зелене и по њима носи име зеленонога млакуша.
Нерадо лети. У лету јој висе ноге. Плива веома добро и грациозно. Током пливања клима главом и репом, а са времена на вријеме загњури. Узнемирена трчи по површини те се онда диже из воде. Не окупља се у јата.
Живи у готово цијелој Европи, осим на сјеверу, Средњој и Сјеверној Америци, Бразилу, Аргентини, Азији, Филипинима, Мадагаскару и Конгу. Селица је, иако неке зимују код нас [2]. Пребива у мочварама, на рижиним пољима, и јарцима окруженим рогозом, односно у зараслим низијским и брдским воденим стаништима. Храни се воденим биљем, пужевима, шкољкама и инсектима.
Гнијездо ради од стабиљка рогоза, траве и лишћа, на обали у заклону од грмља трске или шаша. Понегдје прави пловећа гнијезда или се гнијезди у напуштеним гнијездима барских птица. Гнијезди се у прољће и љети. Женка снесе 5-9 бијеложутих јаја с тамном мрљама те заједно са мужјаком сједи на јајима 22 дана. Заједно се брину о младима који постају самостални након 35 дана [3, 4].
Опис врсте
Нарасте од 27 до 31 cm. Кљун је масиван и црвен, са жутим врхом. Лиса црвена. Глава, врат, прса и доњи дијелови су црни, горњи дијелови тамносмеђе-зеленкасти. Ноге су средње дужине, зелене с црвеном подвезицом изнад кољена. Широка неправилна бијела црта преко страна тијела. Реп је тамносмеђ и лагано уздигнут. Подрепно перје је бијело, раздјељено на два дијела попречном црном цртом. Млади су смеђи, с кљуном и лисом смеђе-зеленкасте боје [4].
Видјети још
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 184
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 2008
Лиска | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Gruiformes | Ждралови |
Породица | Rallidae | Барске коке |
Род | Fulica | – |
Биномијална номенклатура | ||
Fulica atra (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Лиска или црна лиска (Fulica atra) је врста птице из породице Барских кока или Лиски (Rallidae). Дужина тијела је око 37 cm. Има потпуно црно перје и зелене ноге са широким кожицама за пливање. На челу има бијелу плочицу ‘лису’ и кратки кљун. Живи на језерима и барама окруженим шашом, а у опасности бјежи на отворену воду. Гнијездо прави на обали, између трске [2].
Опис врсте
Барска кока црне главе у контрасту са масивним бијелим кљуном и бијелом ‘лисом’ на челу. Нарасте од 36 до 42 cm [3]. Тијеме главе је блиставо црно, док су остали дијелови главе, врата и цијело тијело чађаво црне боје. Горња крилна пера имају уски бијели поруб. Ноге су зеленкасте, с меснатим крпицама на сваком прсту које служе умјесто опне за пливање. Млади су смеђе кестењасти, врат и горњи дио прстију бијел. Ноге у лету доста извирују испод репа [4]. Од млакуше (Барске коке) се разликује по тамним доњим репним покриљем и карактеристичним обрисом.
Начин живота
Честа је по добро обраслим низинским језерима, гнијезди се у трци и другом густом воденом раслињу. Плива добро, с климањем главе и често рони у потрази за храном. При узлијетању се дуго затрчава по површини воде, лети нерадо, слабо, на мање удаљености, а када слијеће, удари прсима у површину воде. Црне лиске означавају територију пријетећи једна другој у погрбљеној пливајућој пози, ногама налијећу једна на другу и пршу крилима да не падну на леђа.
У нашим водама има је много. Зими je друштвена. На већим воденим површинама окупља се у велика јата, која при узлетању шумно трче по води. Сели се у топлије крајеве, а за благих зима зимује и код нас [4]. На зимовању је посебно бројна на Дунаву, акумулацијама и незалеђеним рибњацима [3].
Станиште и исхрана
Настањује зарасла низијска, али и брдска водена станишта [3]. Живи на језерима, у рибњацима, мочварама, баруштинама, рижним пољима и мочварним предјелима. Нерадо живи на чистим воденим површинама.
Храни се воденим биљем, пужевима, шкољкама и малим рибама [2].
Гнијежђење и размножавање
Гнијезди се између шаша и трстике, а каткад прави и пливајућа гнијезда [4]. Женка снесе 6-12 жутозелених јаја са тамним мрљама. На јајима сједе и мужјак и женка 24 дана, а затим се заједно брину о младима који самостални постану након два мјесеца [2].
Видјети још
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 78
Спољашње везе
- Драгана Могуш: Лиска (Fulica atra). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Дејан Илић, сајт пољопривреда и село : Црна лиска – везана за воду, 17. 1. 2011.
- Интернет сајт (www.ptice.net), фотографије Црне лиске (Fulica atra)
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1241
Зеба | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
Породица | Fringillidae | Зебе |
Род | Fringilla | – |
Биномијална номенклатура | ||
Fringilla coelebs (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Зеба, шумска зеба или цинкавац (Fringilla coelebs) је врста птице станарице из породице Зеба (Fringillidae). Најчешћа је и најупадљивија птица наших шума, дужине тијела од 14-16 cm [2]. Зеба је лако препознатљива по бијелој раменој мрљи. Мужјак је црвенаксто смеђе боје са упадљивим бијелим пругама на крилима, руменим грудима и сивоплавом капом и затиљком. Са кестењастим плаштом и зеленкастом тртицом. Женка је више безлична у сивкастом тону и свјетлијим леђима. У лету се оба пола познају по бијелим пругама на крилима.
Зеба је ведра, живахна и спретна, али и свадљива птица. Тешко се привикава на заточеништво, а иначе је на цијени због боје перја и разноврсног пјевања. Пјевање се састоји само од једне или двије заокружене мелодије, које се често мијењају, а зебе их изводе врло истрајно и брзо једну за другом [3].
Пребива у свим типовима шума, вртовима и парковима. Храни се сјеменкама, инсектима и ларвама којима храни и младе. Гради веома удубљено гнијездо на 4-10 метара висине у рашљама или водоравним гранама. Гради га од маховине и травки и облаже га длаком, вуном и перјем. Полаже 4-5 јаја једанпут годишње, а инкубација траје 13 дана. Младунци излазе из гнијезда након 18 дана [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Зоо парк Јагодина: Зебе (Fringilla coelebs)
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Страхиња Петреш: Зеба (Fringilla coelebs). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Ветеринар Мирјана Пејчић, Петцентар (www.pet-centar.rs): Зеба
- Интернет сајт о биоразноликости вугровечке околице, фотографије Зебе.
- Интернет сајт (www.ptice.net), фотографије Зебе (Fringilla coelebs)
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1593
Обична вјетрушка | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Falconiformes | Дневне грабљивице |
Породица | Falconidae | Соколови |
Род | Falco | – |
Биномијална номенклатура | ||
Falco tinnunculus (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Обична вјетрушка (Falco tinnunculus) је врста птице станарице из породице Соколова (Falconidae). Омањи соко дужег репа, препознатљив по брзом лету и честом лепршању у мјесту [2]. Радо се смјешта на телеграфски ступ или високо дрвеће, одакле вреба плијен те се баца брзином на миша или инсекте, каткада и на мање птице.
Широко распрострањена по отвореним теренима, свијетлим шумама и пољопривредним подручјима, литицама и мањим насељима. Најбројнија и најширег распрострањења од свих дневних грабљивица у Србији [2]. Гнијезди се у напуштеним гнијездима врана и шојки, у пећинама, грађевинама. Женка снесе 3-5 јаја [3].
Опис врсте
Дугачка је 31-37 cm, са распоном крила од 68 до 78 cm [4]. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи дио тјела је код мужјака свијетло-кестењасте боје са црним пјегама. Женка је претежно смеђа са горњим дјелом тјела рђастосмеђе боје ишараним црним пругама. Глава и тјеме су сиве боје, очи жуте. Испод ока се налази тамна црта према врату. Кљун је мален, тамносив и у коријену жут, на крају је савијен надоље. Реп је сив, обрубљен уском бијелом и широком црном пругом, док су ноге жуте с оштрим панџама [3].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Вјетруша кликавка, стр. 179-180
- 4.^ Planeth of Birds: Kestrel (Falco tinnunculus)
Спољашње везе
- Предраг Костин, сајт Животињско царство: Ветрушка (Falco tinunculus).
- Википедија на српском језику: Обична ветрушка.
- Сајт Свет науке: Соко ветрушка – најлепша птица NIS-а.
- Сајт о врсти сокола (vetruska.webs.com) : Ветрушка.
- Интернет сајт (www.ptice.net), фотографије Вјетруше (Falco tinnunculus)
- Политика онлајн, Љубавни плес ветрушке; објављено 25 јула 2008.
- ПМФ - Универзитет у Новом Саду - Департман за биологију и екологију : Falco tinnunculus - Обична ветрушка.