Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 24 Јуни 2011

Погодака: 950

Средњи дјетлић
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Piciformes	Дјетлићи
Породица	Picidae	–
Род	Dendrocopos	–
Биномијална номенклатура
Dendrocopos medius (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Средњи дјетлић или црвеноглави дјетлић (Dendrocopos medius) је врста птице из породице Дјетлића (Picidae). Распон крила одрасле птице је 33-34 cm, а дужина од врха кљуна до краја репа је 20-22 cm. На тијелу црвеноглавог дјетлића превладава црно и бијело перје. Мужјак и женка су готово једнаке величине, а црвена перната „круна" је код мужјака интензивније црвене боје [2].

Глобални ареал врсте се простире у западном палеарктику (средњој и јужној Европи), источно од Француске преко средње Европе и Балкана до Турске и Ирана на југоистоку, односно до европског дјела Русије, Балтика на сјеверу и Црног мора и Кавказа на југу.

Црвеноглави дјетлић насељава претежно топле листопадне шуме континенталног дјела Европе, преферирајући старе храстове шуме гдје остварује највеће густине популације. У бореалним шумама је изузетно риједак. Широм ареала претежно показује популације мале и варијабилне густине за шта се сматра кривим модерно шумарство које нарочито експлоатише храстово дрво.

Његова је распрострањеност везана уз присуство храста и других стабала грубе коре, јер само такве шуме обилују инсектима којима се хране. Груба кора старих храстова, обрасла маховином савршено је станиште за бројне инсекте које црвеноглави дјетлић скупља својим релативно слабим, шиљатим кљуном и кратким језиком. Понекад једе и сјеменке и меко воће. За разлику од других дјетлића, кљун најчешће користи као пинцету, а не као длијето. Такођер, црвеноглави дјетлић никад не куцка (бубња) по деблу или гранама, а што је особина територијалног гласања других дјетлића. Најчешће га се може видјети како скакуће по хоризонталним дебелим гранама у потрази за храном [2].

Оптимално станиште налази у старим шумама, а гнијезди и у парковима и старим воћњацима. Гнијезда прави у дупљама које издуби у деблу већ болесног или физиолошки ослабљеног стабла. У дупљи и спава. Дупља се налази на висина од 1,25-4,5 m изнад тла. Дубока је око 35 cm, а њен округли отвор има промјер око 5 cm. Женка крајем априла излегне 4-7 јаја из којих ће се за 11-14 дана излећи птићи. За младе се брину оба родитеља. Кад су стари 22-23 дана способни су за лет и напуштају дупљу, али ће их родитељи настави хранити још сљедеће двије недјеље [2].

Дјетлићи се већином гнијезде у старијим стаблима у којима су започели процеси труљења или чак и у мртвим стојећим стаблима. Они не оштећују вриједне дијелове стабала. Дупље дјетлића су од изузетне важности за опстанак великог броја других врста птица, сисара (посебно шишмиша) и других животиња, па чак и инсеката. Због тога се дјетлиће сматра кључним врстама у екосистему тј. врстама које не морају бити најбројније, али имају изузетно велики утицај на структуру и функционирање екосистема. У Хрватској су сви дјетлићи строго заштићени Законом о заштити природе [2].

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Државни завод за заштиту природе Републике Хрватске: Црвеноглави дјетлић (Dendrocopos medius).

Спољашње везе

1. Оливера Лекић: Детлићи (Picidae). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
2. Предео изузетних одлика Власина: Средњи детлић (Dendrocopus medius)
3. Интернет сајт (www.ptice.net), фотографије Средњег дјетлића (Dendrocopos medius)
4. Сајт Животињско царство: Детлић (фамилија Picidae и подфамилија Picinae).
5. Интернет сајт о биоразноликости  вугровечке  околице, фотографије црвеноглавог дјетлића.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 24 Јуни 2011

Погодака: 924

Велики шарени дјетлић
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Piciformes	Дјетлићи
Породица	Picidae	–
Род	Dendrocopos	–
Биномијална номенклатура
Dendrocopos major (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Велики шарени дјетлић или велики дјетлић (Dendrocopos major) је врста птице станарице из породице Дјетлића (Picidae). Најчешћи и вјероватно најупадљивији од наших детлића, са јаркоцрвеним подрепком и потиљком [2]. Има мало, збијено тијело дужине 23-36 cm, велики, јаки равни кљун. Леђа су црне боје са бијелим шарама, док је трбушни дио прљаво-бијеле боје [3].

Ово је најчешћа европска врста дјетлића. Широко је распрострањен у свим типовима шуме од Велике Британије и атлантске обале на западу, до самих ивица тундре на сјеверу, Индокине на истоку и Сјеверне Африке на југу. Врста није присутна на појединим острвима (Исланд, Ирска, Крит, Малта...). У свом европском ареалу насељава шуме од нивоа мора, па до горње шумске границе на око 2000 мнв. У многим дјеловима Европе насељава урбана станишта и људима је једна од најпознатијих врста. У зимском периоду често борави у близини четинара, јер му је сјемење шишарки основна храна зими.

Снажним кљуном буши кору дрвећа и храни се инсектима који живе под кором, њиховим ларвама, гусјеницама, а понекад и орасима, бобицама и воћем. Рупу за гнијездо ради на висини од 1-8 m и користи је најчешће једном, а ријетко за два гнијежђења. Гнијезди се током априла и маја и леже 4-6 бијелих јаја. Инкубација траје 12-13 дана. На јајима чешће сједи мужјак него женка, док о младунцима брину заједно [3].

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Спољашње везе

1. Оливера Лекић: Детлићи (Picidae). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
2. ПМФ - Универзитет у Новом Саду - Департман за биологију и екологију : Dendrocopus major - Велики шарени детлић.

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 24 Јуни 2011

Погодака: 1123

Градска ласта
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Passeriformes	Птице пјевачице
Породица	Hirundinidae	Ластавице
Род	Delichon	–
Биномијална номенклатура
Delichon urbica (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Градска ласта или пиљак (Delichon urbica) је врста птице селице из породице Ластавица (Hirundinidae). Мања је од русогрле ластавице, али је често замјењују с њом. Дугачка је од 13 до 15 cm [2]. За разлику од ластавице трбух, тртица и надрепак су потпуно бијеле боје, а глава, леђа, крила и плитко усјечен кратак реп су плавоцрни [3]. Као и сеоска рођака, настањује отворена подручја у близини људских насеља без обзира да ли се ради о селима или градовима; а повремено се гнијезди и по литицама у планинским крајевима [2].

Полулоптасто и одозго затворено гнијездо, са малим округлим улазом, ластавица гради испод кровова кућа и стаја. Гради га од иловаче (блата) и дијелова стабиљака и облаже га длаком и перјем. Снесе 4-5 јаја чија инкубација траје 14 дана [3].

Ноћивају у гнијездима на врховима дрвећа (не у трсци). Лети лепршавије од ластавице, с дужим, опуштеним клизањима на раширеним крилима (не истрзано машући). Зов сухо цвркутање, "прреет" (није стругав као зов брегунице чађавице). Знак за узбуну понављано високо "сеерр" (може упозоравати на копца птичара, сокола ластавичара или је чешће, у питању међосубна свађа). Пјев цвркутав, једнаког нагласка као зов. У јесен се окупљају јата која лете у топлије крајеве. У прољеће се враћа у своје гнијездо.

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. .^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
3. 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Птице

Објављено: 24 Јуни 2011

Погодака: 1493

Кукавица
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Cuculiformes	Кукавице
Породица	Cuculidae	Кукавице
Род	Cuculus	–
Биномијална номенклатура
Cuculus canorus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Кукавица (Cuculus canorus) је врста птице селице из породице Кукавица (Cuculidae). Ову познату птицу много чешће можемо чути него видјети. Овој врсти је донјело име специфично оглашавање које звучи као "ку-ку". Живи на отвореним подручјима са шумарцима и грмљем. Храни се инсектима и гусјеницама.

Не гради гнијездо већ јаја снесе у гнијездо других птица, већином трстењака и других малих птица, тако да млада кукавица за кратко вријеме прерасте гнијездо својих замјенских родитеља. У свако гнијездо кукавица полаже само једно јаје. Млада кукавица излегне се након отприлике 15 дана и из гнијезда избацује остала јаја и друге младунце. Постаје самостална након 21 дан. Интересантно је да замјенски родитељи не схваћају пријевару чак ни када их млади птић кукавице прерасте [2].

Опис

Мужјак има плавосиву главу и грло, на трбуху попречне црно бијеле пруге и пјегав реп. Женка је сива или црвенкастосмеђа с црним попречним пругама и већа је од мужјака. Распон крила је од 55 до 60 cm, дужина тијела од 32 до 34 cm и тежина од 95 - 140 грама. Крила су му шиљаста тамне боје. У лету потсјећа на обичног копца, али има шиљастије завршетке крила. Док сједи, дјелује да има кратке ноге, а заобљени реп дуг 13 до 15 cm, често лепезасто шири.

Распрострањеност

Кукавице настањују сва климатска подручја западног палеарктика, изузев арктичких тундри. У Швајцарској је доказано да бораве до висине од око 2400 м.н.в, док су се у Индији у појединим случајевима могли срести и на висини од 5250 m. Одлучујући фактор за настањивање је присуство других птица које Кукавице при гнијежђењу користе као домаћине за своја јаја. У околини станишта које настањују мора бити довољно разноврсних структура као што су травњаци, живице, појединачна стабла. Отуда не настањују простране густе шуме, су присутне на рубу шума, а честе су и на рубним подручјима градова.

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3