- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1213
Дивљи голуб | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Columbiformes | Голупчарке |
Породица | Columbidae | Голубови |
Род | Columba | – |
Биномијална номенклатура | ||
Columba livia (Gmelin, 1789) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Дивљи голуб или голуб пећинар (Columba livia) је врста птице станарице из породице Голубова (Columbidae). Према подацима, од голуба пећинара су настале домаће пасмине. Домаћи голуб (Columba livia domestica) по изгледу јако подсјећа на правог дивљег голуба. Без обзира на обојеност, голубови насељених мјеста представљају мјешанце дивљих и разних раса домаћих голубова, и управо то укрштање угрожава правог дивљег голуба, чија је бројност у осјетном паду [2].
Дивљи голуб је уз голуба гривњаша и дупљаша једини исконски дивљи голуб на нашим просторима. Најрадије настањује топлијиа поднебља, а обитава у непосредној близини клисура и стијења (планинских литица). Често се може пронаћи у близини воде на неприступачним мјестима стјеновитих предјела.
Опис врсте
Дужина тијела износи око 32 cm, распон крила 63 cm, а дужина репа 10 cm. Мужјак тежи до 400 грама, док је голубица нешто мања. Перје на грудима и на врату има тамни металан одсјај, који је обично с доње стране пурпурног сјаја, док је с горње стране плаво-зелене боје. Преко крила има двије широке црне црте. Изнат тртице је бијела мрља. Реп је обрубљен широким црним обрубом, осим крајњих репних пера која су бијела [3]. На доњем дјелу леђа налази се свијетлије перје. Женка је нешто бљеђе боје и има знатно мање сјаја на грудима и врату. Лети брже од голуба гривнаша, али ниже
Домаћи голуб
Најчешће сиве боје, на трбуху бијеле. Плах је и опрезан па му се врло тешко приближити. Лако га је наћи у близини људских насеља. Пребива у парковима, вртовима и пољима, а храни се сјеменака, пужевима, инсектима и разним црволиким животињама. Гнијездо гради у рупама зидова од сухе траве и сламе. Женка снесе 2 бијела јаја и сједи на њима 17 дана. Млади напуштају гнијездо након 30-35 дана [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 50
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 950
Трешњар | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
Породица | Fringillidae | Зебе |
Род | Coccothraustes | – |
Биномијална номенклатура | ||
Coccothraustes coccothraustes (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Батокљун, трешњар или лешњикар (Coccothraustes coccothraustes) је врста птице станарице из породице Зеба (Fringillidae). Масивна, збијена зеба мало већа од врапца, нарасте од 16 до 18 cm [2]. Разлика између мужјака и женке је прије свега у величини, женка је мања од мужјака и нема изражене блиставе боје. Крила су црне боје са широком бијелом пругом. Мужјак има смеђу главу, сиви затиљак, а око очију и кљуна је црне боје. Кљун којим може да ломи коштице је упадљиво велик и тупастог облика.
Распрострањен је по готово цијелој Европи, осим сјеверног дијела, те у сјеверној Африци. Задржава се у бјелогоричним шумама, парковима, вртовима и нарочито воћњацима. Често се задржава на тлу, али је врло плашљив. Обично живи у мањим групама, а зими се окупља у већа јата. Храни се сјеменкама, коштицама шљива и трешања, орасима и пупољцима. Гради неуредно, плитко гнијездо високо на дрвећу, од гранчица и лишајева, које облаже маховином, влакнима и длаком. Од априла до јуна снесе 2-7 јаја прошарама плавосивим мрљама. Женка сједи на јајима, а мужјак је храни. Заједно се брину о младунцима који постају самостални након 2 недјеље [3].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Интернет форум Авикултура: Батокљун (Coccothraustes coccothraustes) (www.avikultura.com)
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 2094
Еја мочварица | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Accipitriformes | Дневне грабљивице |
Породица | Accipitridae | – |
Род | Circus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Circus aeruginosus (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Еја мочварица (Circus aeruginosus) је врста птице селице из породице (Accipitridae). Велика, витка и дугорепа грабљивица, дужине тијела 48-56 cm. Мужјак има препознатљив контраст на смеђе-пепељасто-црним крилима; женка је препознатљива по жутосмеђој капи и предњем рубу крила [2]. Доњи дијелови птице су тамнокестењасте боје. Крила су тамнокестењаста с плавкастосивом мрљом и тамним главним крилним перима. Прса су жућкасто-црвена, исцрткана смеђе, док је подвољак жућкаст. Глава је мала, жућкасто-црвенкаста, исцрткана смеђе. Кљун је кратак, савијен надоље, сивкастоплав, у коријену жут, са врхом црне боје. Реп је дугачак, широк, на крају заобљен и сив. Ноге с панџама су жуте. Женка и млади су једнолично тамносмеђи са свијетложућкастом главом (тјеме и грло су свјетлији него код мужјака) [3].
Лети брзо и ниско дугим мирним летом укочених крила. Селица је, али у мањем броју зимује код нас [2]. Живе близу воде, у мочварним предјелима с густом воденом вегетацијом: трском обрасле мочваре, баре и рибњаци. Храни се птицама мочварицама, ситним сисарима, гмизавцима, жабама, рибама и јајима птица. Велико гнијездо гради на тлу, заштићено грмљем или у шашу и трстици. Женка снесе 4-5 јаја на којима сједи сама, а затим се заједно с мужјаком брине о младима [4].
Напомене
- нп.1 Еја мочварица је сврстана у ред Accipitriformes, раније Falconiformes.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Еја мочварица, стр. 42-43.
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Марко Матин: Еја мочварица (Circus aeruginosus). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1062
Орао змијар | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Accipitriformes | Дневне грабљивице |
Породица | Accipitridae | – |
Род | Circaetus | – |
Биномијална номенклатура | ||
Circaetus gallicus (Gmelin, 1788) | ||
Ареал врсте | ||
|
Орао змијар (Circaetus gallicus) је врста птице грабљивице из породице (Accipitridae). Спада у орлове средње величине, дужине тијела до 65 cm и распона крила до 170 cm. Горњи дијелови тијела су пепељасто-смеђе боје. Одоздо је сивосмеђе боје, док су трбух и доња страна с доњим дијеловима крила готово потпуно бијеле боје с разбацаним смеђим пјегама. Реп је дугачак, смеђе-сив, испруган са три до четири смеђе-црне широке пруге. Глава је широка с великим очима, окруженим чупавим перјем. Кљун је снажан у коријену, висок, горњи дио савијен надоље, а зјеница је златножута или наранџаста [2].
У дивљини може да живи и више од 20 година. Селица је; у наше крајеве долази крајем марта и остаје до почетка октобра, када се сели у Африку, на јужни руб Сахаре. Ова врста орлова су специјализовани ловци, који на јеловнику имају искључиво змије и гуштере, по чему су и добили име. Осим гмизавцима, храни се и жабама, мишевима и инсектима, ријетко лови понеку птицу или ситнију дивљач.
Живи у шумским подручјима с мочварама и ливадама. Гнијезди се у крошњама високог стабла или рушевинама. Гради велико и плитко гнијездо и облаже га свјежим гранчицама и лишћем. Полаже искључиво једно јаје чија је инкубација 40-45 дана. Потребно је око два и по мјесеца (70 дана) мукотрпне бриге родитеља док младунац не излети из гнијезда [3].
Напомене
- нп.1 Орао змијар је сврстан у ред Accipitriformes, раније Falconiformes.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Орао змијар, стр. 113
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Миљана Перовић: Орао змијар (Circaetus gallicus). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Јелена Јовановић: Вечерње новости, Друштво "Геа": Не пуцајте на змијара, објављено 27. августа 2011.
- ПИО Власина: Орао змијар (Circaetus gallicus)
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Птице
- Погодака: 1455
Бијела рода | ||
![]() |
||
Систематика | ||
Царство | Animalia | Животиње |
Тип | Chordata | Хордати |
Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
Класа | Aves | Птице |
Ред | Ciconiiformes | Штакаре |
Породица | Ciconiidae | Роде |
Род | Ciconia | – |
Биномијална номенклатура | ||
Ciconia ciconia (Карл Лине, 1758) | ||
Ареал врсте | ||
![]() |
Бијела рода (Ciconia ciconia) је врста птице селице из породице Рода (Ciconiidae). Дужином тијела достиже 110 cm, а распоном крила преко два метра [2]. Тијело јој је прекривено бијелим перјем, осим главног крилног перја за летење, које је црнo. Мужјак и женка су исто обојени. Има дугачак врат и дуге, танке, голе црвене ноге. Глава и врат су такођe бијели. Кљун је дугачак и црвен, у коријену дебео, а на крају зашиљен [3].
Рода је селица. Наше крајеве напушта прије зиме, када се сели на југ у Африку, а у прољеће се враћају у исто мјесто. Често се удружује у мање скупине, а за сеобе лети у неправилним формацијама. Бијеле роде могу достићи старост до 30 година; а са једним партнером могу остати и више година. Хода укочено и одмјерено, а док лети полако маше крилима. Храни се жабама, гуштерима, змијама, мањим рибама и сисарима, затим инсектима и пужевима, а каткада и ситном дивљачи [3].
Живи уз баре, мочваре, воде стајаћице окружене ливадама под водом. Не боји се људи, па своја гнијезди прије свега прави по насељима; на грађевинама, крововима, димњацима кућа, телеграфским стубовима и далеководима, а повремено на високом дрвећу. Гнијездо од грања и прућа споља је заштићено бодљикавим изданцима. Женка снесе 3-5 бијелих јаја и сједи на њима заједно с мужјаком око мјесец дана. Млади постају самостални након 70 дана [4].
Због уништавања станишта, бројност јој полако опада [2].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Рода бијела, стр. 146
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Петреш Страхиња: Бела рода (Ciconia ciconia). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Милорад Какмар, Блог Б92: Беле роде моје равнице. Објављено 24.марта 2009.