Горњокарловачка епархија oбухвата Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Током XVI вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште ове митрополије је било у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Епархију горњокарловачку сачињавају 5 архијериских намјесништава: aрхијерејско намјесништо глинско, карловачко, костајничко-дворско, плашчанско и личко. Надлежни архијереј је епископ горњокарловачки Герасим.

• Видјети: Цркве Горњокарловачке епархије и Списак епископа Горњокарловачке епархије

Бихаћко-петровачка епархија основана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у Пећкој патријаршији, 19. маја 1990. године. Ова епархија је насљедница бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав Бихаћко-петровачке Епархије ушли су дијелови епархија бањалучке и далматинске, и она се простире на 12 политичких општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански мост и Кључ. Надлежни архијереј је господин Хризостом, а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу.

• Видјети: Цркве Бихаћко-петровачке епархије

У категорији се налазе чланци о археолошким налазиштима на територији сјеверне Далмације, Лике и Западне Босне. С обзиром на то да налази са једног локалитета не могу открити више аспеката друштвеног понашања, добар је мотив да категорија садржи више локалитета са цјелокупне територије на којој је друштвена група функционисала, како би се могла направити шира интерпретација. На овај начин је укључена читава територија на којој су се заједнице настањивале и на којој су се кретале током једног одређеног временског периода. Налази са ових локалитета посматрају се у оквиру шире културне цјелине (културне групе или комплекса), у циљу анализе људске активности ових поднебља.

У природне знаменитости се убрајају национални паркови и паркови природе. На подручју Лике се налазе Национални парк Плитвичка језера, удаљен од обале мање од 200 km и национални парк Пакленица, а ријечни национални парк Крка налази се на најљепшој крашкој ријеци у сјеверној Далмацији. У западној Босни се налази Национални парк Уна. Паркови природе су Велебитски парк природе и највеће језеро у Хрватској "Вранско језеро" у близини Задра  ...