- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Горњокарловачка епархија
- Погодака: 9559
Црква вазнесења Господњег у Грачацу је храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, а страдао у Другом свјетском рату и био је срушен до темеља 1954. године, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка, Светиња, на Велебиту саграђена 1863. године, страдао у Другом свјетском рату. [1]
У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег.
Галерија
Извор
- http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=44&lang=sr
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Горњокарловачка епархија
- Погодака: 5844
Црква светих апостола Петра и Павла у Смиљану је православна црква Епархије Горњекарловачке подигнута 1765. године за време горњекарловачког владике Данила Јакшића. Црква је посвећена светим апостолима Петру и Павлу. Црква је смјештена у смиљанском засеоку Богданићу, на сјеверном делу истоимене узвишице.
Уз цркву је саграђен свештенички дом. У њему је живео и свештеничке дужности обављао Милутин Тесла, отац научника Николе Тесле који се у том дому родио. Највеће заслуге за подизање свештеничког дома имао је Милутинов шурак, прота Петар Н. Мандић, који је 1896. године изабран за сарајевског митрополита.
До 1852. године црква у Смиљану је имала статус парохије, док је црква у Госпићу имала статус капеланије, филијале, смиљанске парохије. У шематизмима српске православне цркве је записано да су свештеничку дужност у смиљанској цркви 1825. године обављали Георгије Богић и Милетије Димић. Пре Милутина Тесле парох је био Теодосије Богић, али нема података колико је дуго био на тој дужности. Године 1852. капеланија у Госпићу се издиже у ранг парохије, а смиљанска парохија се спушта на ранг капеланије госпићке парохије. За првог пароха у Госпићу долази прото Милутин Тесла. Године 1878. црква се води као капеланија а свештених је био парох Тома Милојевић, потом 1880. године Јован Трбојевић. Црква се уздиже у парохију III разреда 1892. у време пароха Стеван Косановић, односно парохију I разреда1896. када је парох био свештник Илија Комадина.
Пред Други светски рат према попису становништва из 1931. године у засеоку Богданићу живела је 21 српска породица: 9 Пејновића, 7 Басарића, 2 Лемаића и по 1 Гајића, Делића и Узелаца. Свештеници су били Гена Илић и Петар Вујновић, а у вријеме избијања рата Матија Стијачић [1].
Видео записи
Референце
- [1] Душан Узелац - Смиљан: родно место Николе Тесле, Беокњига, Београд 2008.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Горњокарловачка епархија
- Погодака: 3538
Црква силаска Светог духа на апостоле у Доњем Лапцу је православна црква Горњекарловачке епархије, подигнута 1789. године.
Галерија
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Горњокарловачка епархија
- Погодака: 3428
Црква Успења пресвете Богородице у Врелу Коренице је православна црква Епархије Горњекарловачке подригнута 1797. године. Црква је страдала у Другом свјетском рату и касније је била запуштена.
Према ономе што пише на дрвеној табли, причвршћеној на староме деблу, врељска православна црква почела се градити 1797., а довршена је 1801. године. Но и прије ње ту је постојала мања, дрвена црквица. Њезини темељи још се увијек могу назријети кроз земљу и траву на цимитеру, старом, црквеном гробљу.
На избразданим, каменим крстовима, ћириличним су писмом уклесана имена људи чији је живот био везан уз овај, често суров, планински крај. Једно од њих је Оклобџија, презиме оца Манојла или, како га је народ звао, попа Мане. С породицом је живио у Врелу до Другог свјетског рата, а након трагичне синовљеве смрти (школски надзорник у Кореници) у логору Јадовно одлази у Загреб код другог сина, гдје и умире 14. јануара 1945. године. Протојереј-ставрофор Манојло А. Оклобџија је рођен 14. јуна 1860. године у Почитељу код Госпића. Седам разреда гимназије и богословију је завршио у Сремским Карловцима 1886. године. Рукоположен је 9. децембра 1886. године и постављен је за капелана у Турјанском, а потом је премештен на парохију у Врело. За вријеме Првог свјетског рата био је прогањан и хапшен. Двије године је провео у интернацији. У ослобођеној Отаџбини одликован је Орденом Светога Саве и Орденом Југословенске круне. Касније по проглашењу НДХ био је одмах ухапшен, али је због старости био пуштен под условом да не може чинодејствовати.
Првобитна, дрвена црквица била је саграђена почетком 18. стољећа. Имала је велику икону св. Стефана Дечанског, којега славе Дракулићи, познати у овоме крају. Икона је била чувена по љепоти и народ ју је долазио видјети. Касније се родила потреба за већом црквом и саграђен је нови, камени храм, један од љепших и живописнијих у личком крају. Плочице су примјерице донесене из Венеције. Црква је 1936. добила и струју, за што је био заслужан отац Манојло - причају упућени у историјат ове светиње. Након пола стољећа пропадања, врељска се црква интензивније обнавља посљедњих десетак година. Постављен је нови кров, па торањ с бакреним покровом, израђена је нова столарија, да би се на крају из Аустралије јавио Милан Ђујић, поријеклом из оближњег засеока Ћујића Крчевине и понудио донацију за израду звона.
Након вишегодишњих радова на уређењу цијеле цркве, ове године је промијењен кров, а завршетак активности се догодио 26. новембра, када је епископ горњокарловачки Герасим, уз присуство мноштва вјерника, осветио звоно које је донирао Дејан Вукобратовић из Рудановца код Коренице.
Врело Кореничко је село поред Коренице које према задњем попису има 119 становника, а посљедњих неколико година се почело убрзано туристички развијати, те су изграђени бројни апартмани, од којих велик број људи овдје и живи. Храм Успења Пресвете Богородице представља централно мјесто у селу те се свакодневно ради на обнови вјерског и културног живота. Након двије године паузе, Вијеће српске националне мањине ове је године поновно покренуло обиљежавање прославе Велике Госпојине, на којој су се окупили Личани са свих страна свијета [1].
Извори
- 1. Мирослав Машић, Заустављено седамдесет година пропадања, Портал новости, 15. децембар 2015
- Фотографија, Panoramio - Душан Ј. Басташић
Видео записи
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Горњокарловачка епархија
- Погодака: 3457
Црква светих апостола Петра и Павла у Залужници је православна црква Епархије Горњекарловачке подигнута 1763. године
Храм се налази у Залужници крај Врховина, на главном путу који спаја Оточац и Плитвичка Језера. Црква се налази на источном дијелу Гацке Долине, односно Гацког Поља. Саграђена је 1763. године у романском стилу, али су године 1936. торањ и звоник прерађени у византијски стил. Иконостас и фреске су израдили ученици чувеног иконографисте Симеона Палтића, који се замонашио у манастиру Хопово и након пребјега у Русију од године 1756. у Русији учио сликарство. Сликарство његових ученика није достигло квалитет учитеља и зато има већу историјску него умјетничку вредност.
Ова српска богомоља бијаше један од највећих центара српског националног и вјерског живота кроз два и по вјека њеног битисања. Ту у Залужници већ је постојала богословија, коју је подигао 1746. године владика Горњо-Карловачки Павле Ненадовић, а доцнији митрополит Карловачки. За време Владике Данила Јакшића 1751-1771. ова богословија већ одгаја око четрдесет свештеника, као и она касније у Метку. Залужничка парохија је обухватала не само Залужницу, већ и већи дио села Подум. Ова два села не само да су увијек била духовно повезана, него су за време устанка заједно и братски борбу водили против свих непријатеља који су нам се супротставили. Зидови око цркве бијаху наша тврђава, торањ и звоник бијаху наша брана и одбрана. Ми бранисмо нашу цркву и одбранисмо, док су многе цркве околних села срушене и спаљене као: црква у Дољанима, Скарама, Главацима, Брлогу, Црној Власти, Врховинама итд [1].
Извори
- 1. Јовица Бракус, Црква у селу Залужнице, сајт Погледи, 26. априла 2013.
Видео записи