- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 4350
Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима
Доњи Рујани су село у општини Ливно/Лијевно. Први писани податак о селу под називом Доњи Рујани датира од 8. децембра 1400. а помиње се у даровница краља Стефана Остоје. Село се налази у подножју Динаре, западно од града Ливна/Лијевна уз цесту која води према Босанском Грахову. Не зна се тачно када је саграђена и освећена црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима. Порушена је 1941. године, а обновљена је 13.08.1972. године. Опет је оштећена у току рата 1992. године и у току је њена обнова [1].
Напомене
- Чланак је преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
Референце
- 1.^ Епархија бихаћко-петровачка, цркве – Храм Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.
Спољашње везе
- Радио телевизија Републике Српске: Емисија о злочину у Доњим Рујанима из Другог свјетског рата.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3397
Храм Светог Пантелејмона у Липи
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома у понедјељак 13.07. 2009.г. започета је обнова храма Пресветог Вазнесења Господњег у Липи који је запаљен од стране Армије БиХ 1995. године.
09. aвгуста 2009. године, на дан Св. великомученика Пантелејмона при ново-покривеном храму Пресветог Вазнесења Господњег у Липи, селу 25 km од Бихаћа према Босанском Петровцу, одржан је Трећи завичајни збор.
У селу данас живи троје људи у два домаћинства без електричне енергије.
Храм Вазнесења Господњег у Липи подигнут је 1901. године . Запаљен 1941. године. Дјелимично обновљен (покривен) 1990/91. године. Запаљен 1995. године од мусламанског дијела Армије БиХ. Акцијом свештеника и расељених Срба из Липе, данас насељених у Републици Српској и Србији, у августу 2007. године очишћен је храм, као и сама порта храма.
Запаљен од Армије БиХ 1995. године [1].
Референце
- 1.^ Епархија бихаћко-петровачка, цркве – Храм Св. Пантелејмона у Липи.
Напомене
- Чланак је преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 4388
Храм Успенија Пресвете Богородице у Ливну (Лијевну) саграђен је 1859. године, а осветио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић [1]. Претпоставља се да би њен ктитор могао бити, у ливањском крају добро познати, Мато Бајо, који је касније саградио и прву српску школу. Умјесто првобитног дрвеног звоника, домаћи мајстор Илија Коњик је 1889. саградио камени.
Иконостас
Православна црква у Ливну посједује преко осамдесет старих икона, које су својом историјском и духовном вриједношћу, овај православни храм сврстале међу три најбогатије православне цркве у Босни и Херцеговини. Будући да је ливањска православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, највише икона носи Богородичин лик. Иконе су стваране у периоду од 15. до 19. вијека, а радили су их српски, македонски, грчки, критски, италокритски и домаћи - наивни иконописци. Доспјеле су у Ливно као поклони од богатих појединаца, цркава и манастира [2]. Отуда њихова разноврсност, по мјесту и години настанка, по квалитету израде. Све су добро очуване. Већу пажњу ливањским иконама посветио је сликар и велики заштитник босанскохерцеговачких старина, Ђоко Мазалић. Он их је, могло би се рећи, открио, а затим и стручно прерадио.
Историчарка Љиљана Шево je о историјском значају и умјетничкој вриједности ових икона навела да збирка садржи веома вриједна остварења. Да се у збирци налазе радови сјајних критских мајстора, а једну од икона чак потписује Никола Зафирус, једно од најзначајнијих имена критског иконописа, затим изванредни апостолски чин, и три иконе апостола које су грчки рад [3].
Страдање цркве
Црква је у више наврата пљачкана и девастирана. Није познато колико је икона страдало у ливањском храму у Првом свјетском рату, али је познато да је у Другом свјетском рату црква Успења пресвете Богородице дијелила страшну и трагичну судбину ливањских Срба. Захваљујући познатом српском историчару, кустосу и сликару Ђоки Мазалићу из Костајнице, 1959. објављен је први стручни текст о ливањској збирци икона од 84 иконе. Десет година касније, 1969. године, у регистар споменика културе БиХ уписана је 81 икона [3].
Последњи пут, црква је опљачкана јула 1992. када је запаљен звоник храма, а сам храм је девастриран и оскрнављен од стране Хрвата и ливањских Муслимана. Уочи протеклог рата, Црква Успења Пресвете Богородице je посједовала више од осамдесет икона. Ове вриједне иконе су склоњене захваљујући ливањском фратру Марку Гелиа. Богата ризница вриједних икона је на овај начин остала сачувана од уништења током посљедњег рата [1][2]. Иконе су враћене православној цркви из Жупског уреда у Ливну, а на документу о примопредаји било је 65 икона. Неколико посљедњих година су се налазиле на рестаурацији у Бањалуци. Конзерваторске и рестаураторске послове над 51 враћеном иконом обавила је у Бањој Луци виши конзерватор и рестауратор Дијана Пешикан-Егић [3].
Галерија
Референце
- 1.^ Епархија бихаћко-петровачка: Цркве – Храм Успенија Пресвете Богородице у Ливну.
- 2.^ Епархија бихаћко-петровачка: 150. годишњица цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, 30. октобар 2009.
- 3.^ Радован Јовић, Српска православна црква: Духовно и историјско благо из православне цркве у Ливну, 30. октобар 2009.
Напомене
- Чланак је дјелом преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 4262
Црква Светог Саве у Дрвару је саграђенa у периоду од 1937. до 1939. Храм је био девастриран од усташа 1941. године, а након девастрације и скрнављења од усташа, комунисти су га претворили у складиште соли и других намирница. Тек је 1963. године Епископ далматински Стефан Боца успјео "отети" храм од комуниста.
Након што је хрватска војска 1995. године ушла у Дрвар, девастрирала је храм, при чему су покрадене иконе и друге драгоцјености које су се налазиле у цркви. Од 1998. тадашњи администратор парохије, јеромонах Срегије Карановић, почиње са обновом храма и црквеног живота у дрварској парохији [1].
Иконостас
Галерија
Референце
- 1.^ Епархија бихаћко-петровачка, цркве – Храм Светог Саве српског у Дрвару.
Напомене
- Чланак је преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
- Детаљи
- Аутор: Пане Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3974
Храм Вазнесења Господњег у Бушевићу
Подигнут и освећен 1894.године, служио као парохијски храм све до 1941. године када је спаљен од усташа муслимана.
Обнова овог храма почела благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома 2005.године.
Обнова завршена и храм освећен 01. августа 2006.године. Храм се обнови великим трудом и свесрдним залагањем Епископа Господина Хризостома, бихаћко-петровачког. Обновитељима овог Светог храма проглашени су Господа Ђорђе и Гојко Бурсаћ из САД, родом из Бушевића, који су на дан освећења и одликовани орденима Светог Саве. Служи као парохијски храм парохије бушевићко-блатњанске [1].
Референце
- 1.^ Епархија бихаћко-петровачка, цркве – Храм Вазнесења Господњег у Бушевићу.
Напомене
- Чланак је преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
Поткатегорије
Далматинска епархија
Далматинска епархија је једна од 34 епархије Српске православне цркве. Основана је за вријеме француске владавине у Далмацији, након укидања Млетачке републике. Указом Наполеона I Бонапарте из 1809. године, одобрене су одлуке задарске скупштине о оснивању самоуправне српске епархије у Далмацији. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. У склопу епархије, налазе се четири архијерејска намјесништва: архијерејско намјесништво сплитско, шибенско, книнско и бенковачко. Надлежни архијереј је епископ далматински Фотије, а сједиште ерархије се налази у Шибенику.