Детаљи

Аутор: Пане Синобад

Категорија: Бихаћко-петровачка епархија

Објављено: 18 Јануар 2011

Погодака: 4762

Храм покрова Пресвете Богородице у Маринковцима подигнут је у деветнаестом вијеку послије Берлинског конгреса. Године 1924/25 на мјесту старога храма изграђен је нови. Због дотрајалости је порушен а изграђен нови чија је градња трајала од 1971 до 1975. године. Освећен је 1975 од стране епископа Стефана далматинског.

Године 1995. у ратном вихору, храм је прилично страдао и са њега је однесено звоно за које се ништа не зна. Услед велике олује у зиму 2006. године са храма је збачен кровни лим тако да је храм  неко вријеме прокишњавао док се није заштитио.

У прољеће 2007. године Упрва парохије граховске је покренула акцију покривања ове Светиње.Цријеп за овај храм дониралаје циглана „ КИКИНДА „ а радови су изведени акцијски са вјерницима из села Маринковци и Малешевци. У септембру мјесецу 2008. године, а донацијом наше дијаспоре из Америке, извршени су радови на обнови фасаде. Материјал за фасаду донирала је фирма „ МЕРМЕР ЧЕЛИНАЦ „ из Челинца уз посредство нашег тичевљанина  Господина Бошка Јовића, којем се и овом приликом велико захваљујемо за помоћ око обнове ове Светиње. Поменута фирма за обнову овога храма донирала је: хирофа фасаду, подне  керамичке плочице, љепило за плочице, глет масу за зидове и јупол.
Сада када је вањски дио храма потпуно обновљен предстоји да се заврши и обнова ентеријера на коме се тренутно ради али због недостатка новчаних средстава нисмо у могућности да овај посао приведемо крају. Наравно, када се заврши обнова ентеријера потребно је купити комплетну опрему за ову светињу да би она била богослужбено оспособљена. Овом Светом храму је потребно такође купити и ново звоно које ће опет , као некад, позивати вјернике овога краја на света богослужења.

Референце

1. 1.^ Епархија бихаћко-петровачка, Цркве - Црква Покрова Пресвете Богородице у Маринковцима.

Напомене

1. Чланак је дјелом преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.

Детаљи

Аутор: Пане Синобад

Категорија: Бихаћко-петровачка епархија

Објављено: 18 Јануар 2011

Погодака: 5167

Парохијски храм Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову, подигнут је 1925. године на малом узвишењу у непосредном центру града. Осветио га је Свети Свештеномученик Петар сарајевски. До 1941. године његов парох бјеше Свети свештеномученик Дамјан Граховски који је исте године и мучки убијен. На редовном засједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, од 20-27 маја 2003. године, а на приједлог Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома, убројан је у сабор Светих свештеномученика Цркве Божије. Његов спомен црква слави 31. маја.

Према доступним податцима, постојећи парохијски храм у Грахову саграђен је од остатака порушене Цркве са оближњег брда Градина који датира из друге половине деветнаестог вијека. Обзиром на истраживања Ирме Чармошника, која су на овом локалитету изведена педесетих година двадесетог вјека и која су на мјесту данашњег партизанског споменика открила остатке средњевјековног града, вјерује се да је и овај храм изграђен на темељима неког средњевјековног храма. Постоји мишљење да је овај храм у ствари био манастир којег је гром запалио те су након неког времена остатци пренесени ниже у сам град гдје је саграђен данашњи парохијски храм Светих апостола. Постоји такође и једно друго мишљење да је овај манастир или храм на Градини страдао тако што су срби бјежећи од турака ушли у манастирску цркву те се забаракадирали да се одбране. Турци су тада запалили здање да би истјерали србе. Без обзира који је од ових навода заиста тачан, неоспорна је чињеница о постојању манастира или цркве на брду Градина. Ово мишњење поткрепљује и стари обичај да се око граховске цркве на дан Преображења Христовог, организује велики сабор, мада је храм посвећен Светим апостолима, што указује на то да је вјероватно сам манастир или црква на Градини био посвећен том празнику и да је народ у сјећање на манастир сачувао и тај сабор. Узгред, буди речено, Управа парохије граховске и Црквена Општина Грахово је затражила извод из грунтовних књига како би тачно утврдила како локацију тако и површину земље коју црква има на Градини. У перспективи планирамо да се ово мјесто обиљежи са једним Крстом пред којим би се једном годишње вјеници окупљали да сјећање на, овдје живстујућу Светињу не нестане, а ако Бог да доћиће вријеме када ће се на овом мјесту поново подигнути манастир-црква и тиме показати да је Црква Христова непобједива и да је НИ ВРАТА АДОВЕ НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ.

Послије другог свјетског рата, храм Светих апостола служио је као складиште соли и тако све до 1966/67. године. 14. априла 1970. године, храм је страдао у пожару и том приликом је страдао већи дио иконостаса. Осам икона је потпуно изгорило а пет је јако оштећено у пожару. Иконе са поменутог иконостаса, након рестаурације, враћене су у септембру мјесецу 2008. године у овај Свети Храм. Велика, готово надљудска страдања претрпио је овај Свети храм али и наш благовјерни Српски ( вјерујући ) живаљ, за вријеме владавине безбожног комунистичког режима на овим просторима. Туристи, који преко цјелог љета обилазе овај новообновљени храм, на моје излагање да је ова Светиња у своје вријеме била тако понижена да је престала бити црква, већ је постала јавни нужник, складиште грађевинског материјала итд., и да је на крају запаљана, и то све од срба комуниста, остају згрожени и у невјерици. Управо то је она болна историја коју никако не смијемо заборавити већ треба да нам је стално пред очима, како не бисмо никада нешто слично доживјели ни ми ни наша дјеца.

Обнова овога храма дешавала се у више наврата, за вријеме епископа далматинских Стефана Боце и Николаја Мрђе. Последња обнова овога храма започета је за вријеме Епископа бихачко-петровачког Хризостома 1993. године да би услед ратних дешавања на овим просторима била прекинута. Године 2007. у септембру мјесецу, након двогодишнјег труда и рада око сакупљања сретстава и материјала за обнову овог храма, почела је свеобухватна обнова ове запустјеле Светиње. Од септембра мјесеца 2007. године до краја августа мјесеца 2008. године на овом храму обновљен је комплетан кров, вањска фасада, постављена је нова столарија, ентеријер је потпуно обновљен и измјењен, постављене су рестауиране старе иконе које су старе 111 година и прествљају велику историјско-умјетничку вриједност како за сам храм тако и за цјело Грахово. Набављени су и постављени велики полијелејни лустери један већи у лађи храма и један мањи у Олтару храма. Ови лустери дају један печат отмјености али са друге стране престављају велики украс храму. Такође, црква је застрта новим термо-етисоном и новим теписима, који прелијепо изгледају и уклапају се у нови имиџ цркве, имиџ који заједно са теписима и рестауираним старим иконама дају утисак једног лијепо уређеног изложбено-музејског простора. Галерија храма је потпуно обновљњена и на њу су остављене четри дуборезне укладе и једна велика икона Пресвете Богородице. Олтар храма је такође претрпио велике измјене. Постављен је као што рекосмо велики полијелејни лустер, Свети Престол је пресвучен новим прелијепим пресвлакама, купљена су нова престона кандила која сада свијетле и красе сам олтар и Престол, израђена су и монтирана два велика ормара за црквене одежде и црквене књиге. На обнови ове светиње урађено је још много тога.

У историјској обнови ове светиње учествовао је велики број наших вјерника из земље а нарочито из иностранства. У наставку текста дајемо списак приложника који су даривали овај свети храм одрђеним поклонима, дајемо такођер списак институција и људи који су у знак велике захвалности за обнову ове Светиње примили Епископске Грамате.

На Светој Литургији, након освећења овог храма, Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом је додјелио највише грамате признања заслужним донаторима и осталим људима који су логистички помогли обнову ове светиње.

Референце

Епархија Бихаћко-Петровачка (парохија граховска)

напомена:

чланак преузет са сајта Епархије Бихаћко-Петровачке, одобрен и благословен од Владике Хризостома.

Детаљи

Аутор: Пане Синобад

Категорија: Бихаћко-петровачка епархија

Објављено: 17 Јануар 2011

Погодака: 4326

Манастир Рмањ у Мартин Броду, у живописном пределу ушћа Унца у Уну, важно је духовно средиште северне Тромеђе (трограничја Босне, Лике и Далмације). Народна традиција приписује његово подизање Катарини Бранковић, ћерки српског деспота Ђурђа Бранковића, а жени грофа Урлиха II Цељског. Према имену њиховог сина Хермана објашњава се и порекло имена манастира. Старија наука рачунала је на ова народна казивања, док, са друге стране нема поузданих извора који би говорили о настанку ове „светониколајевске обитељи“.

Први поуздани подаци о битисању манастира Рмањ воде нас у 1498. годину, када су му војводе „Петар, Петрашин и Вукдраг“ даривале скупоцену Богородичину икону. Кратак запис о овом поклањању треба посматрати у контексту аустријских извора из прве половине XVI века који говоре о пресељењима Срба из крајева непосредно до манастира. Српске сеобе са исходиштем из околине Срба, Гламоча и долине Унца, биле су предвођене војводама, а зауставиле су се у Жумберку, на граници Крањске и Хрватске. Услед турских притисака, у овом кретању становништва узели су учешће и монаси из Рмња.Манастир Рмањ је постојао и пре обнове Српске Патријаршије у Пећи 1557. године, о чему сведочи печат са угравираном годином (1553). Након поменуте обнове, манастир постаје значајан административни ценатар, пошто се у њега премешта столица дабробосанских митрополита. Рмањ остаје седиште дабробосанске митрополије за време дуже од једног века. Најзначајнија су имена ових архијереја из тог времена: Гаврила Аврамовића и Теодора, који је 1615. године основао богословско училиште у далматинском манастиру Крка.Митрополити који су столовали у Рмњу потписивали су се као „дабробосански, клишки и лички“. На прелазу из XVI у XVII век манастир Рмањ је бројао и до стотину монаха, о чему постоје поуздана историјска сведочанства. Један његов игуман, Сава Станиславић, постаје 1648. године епископ „марчански и вретанијски“. У првој половини XVII века манастир Рмањ је био жариште сликарског и преписивачког рада, једном речју расадник духовне и националне елите.Рмањски калуђери су потпомагали и духовно солидарисали све ослободилачке покрете српског народа и његове Цркве, па је тако манастир страдао и био рушен од стране Турака 1638. и 1661. године. Тада се братство исељавало на територију Хабсбуршке монархије, где су основали манастир Лепавину и обновили Марчу.

Опширније: Манастир Рмањ

Детаљи

Аутор: Милан Синобад

Категорија: Бихаћко-петровачка епархија

Објављено: 11 Јануар 2011

Погодака: 4679

Манастир Глоговац у Јању, село Бабићи, код Шипова је средњовјековни манастир посвећен Светом великомученику Георгију. Једини је манастир који је изграђен у Јањском крају. Своје прво страдање манастир је доживео 1463. године од стране Турака у време када је и средњевековна Босанска држава пала под турску власт [1].

Нова црква манастира Глоговца, послије дужег опустошења, подигнута је 1867-1869. године, за вријеме Омер-паше Латаса. Освећена је 1869. год. од Епископа Дионисија Милијевића [2].

У манастиру се одржава Јањски сабор, још из времена Краљевине Југославије. Јањски сабор се одржава једном годишње у недељу за црквени празник Свих светих. Обнављању ове традиционалне манифестације је 1991. године присуствовао Патријарх српски Павле [3].

Иконостас

Страдање манастира и братства

Године 14. октобра 1944. год., на празник Покрова Пресвете Богородице, манастирски храм је запаљен од усташа. За вријеме Епископа Андреја (Фрушића) бањалучког, храм је обновљен и освећен, али као парохијска црква. Освећење су извршили епископи жички Василије (Костић) и бањалучки Андреј (Фрушић).

Манастир Глоговац одувијек је био духовни центар Јања. Послије Другог свјетског рата, комунистичка власт, насилно је укинула улогу и значај овог манастира, али оснивањем бихаћко-петровачке епархије, обновљена је духовна и културна манифестација Јањски сабор.

Манастир се налази у фази генералне реконструкције која је започела ? године.

Галерија

Референце

1. 1.^ Сајт породице Бужанин (www.buzanin.com), Манастир Глоговац.
2. 2.^ Епархија бихаћко-петровачка, Манастири – Манастир Глоговац.
3. 3.^ С. Дакић, Глас Српске: На Јањски сабор новим асфалтом, 20.јуна 2008

Напомене

1. Чланак је дијелом преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.