Списак биљних врста из раздјела пречица, раставића и папрати

Раздио пречица (Lycopodiopsida) чине биљне врсте које се убрајају међу најстарије на нашој планети. Сви савремени представници раздјела су вишегодишње зељасте биљке, обично зимзелене, које по облику подсјећају на маховине (Bryales). Међутим, из фосилних остатака види се да су у ранијим епохама живјели и многи дрвенасти облици пречица. Раздио се дијели на дви класе: Lycopodiopsida и Isoetopsida. Једина фамилија преживјелих врста из класе Lycopodiopsida је Lycopodiaceae из реда Lycopodiales. Класа Isoetopsida укључује редове: Selaginellales, Lepidodendrales и Isoetales.

Раздио раставића (Equisetophyta) обухвата вишегодишње биљке чланковитог стабла, без сјемена, а самим тим и без цвијета. Листови су им пршљенасто распоређени између свака два чланка. Раздио обухвата три класе: Hyeniopsida, Sphenophyllopsida и Equisetopsida. Врсте из прве двије класе су градиле читаве шуме у карбону, али су до данашњих дана изумрле. Савремени представници припадају трећој класи која броји једну фамилију са једним родом и око тридесетак врста вишегодишњих и зељастих биљака.

Раздио папрати или папратњача (Polypodiophyta) се убрајају у једне од најстаријих група виших биљака. Од њих су само старије само риниофите (потпуно изумрле) и пречице, а једнаке су старости са раставићима. У карбону (периоду, пре око 300 милиона година) оне су заједно са дрвенастим раставићима и другим биљкама са спорама градиле велике влажне шуме, чији фосилни остаци сада представљају наслаге каменог угља. Истина, њих је сада нешто мање него ли у прошлим геолошким периодама, али их ипак живи око 300 родова са више од 10000 врста.