Вијести
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Вијести
- Погодака: 1864
Уз 160. рођендан Николе Тесле, 10. јул
Откривањем споменика Николи Тесли на Врачарском платоу, између Спомен храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије, обиљежава се 160. по реду 10. jул, дан рођења Николе Тесле, чувеног крајишког, српског и свјетског проналазача. Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у селу Смиљану код Госпића (тада Војна Граница, односно Војна Крајина) у српској породици Милутина Тесле, православног протојереја тадашње Карловачке митрополије.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Вијести
- Погодака: 2017
Књига „Мој Грачац“ Миле Совиља о некадашњем животу и спорту у том мјесту.
Удружење РВМИ Србије и Крајишки културни центар из Новог Сада одржали су 9. јуна (на Спасовдан) изузетно успјелу промоцију књиге „Мој Грачац“ аутора новинара Миле Совиља. Промоцијом је обиљежен и тај црквени и народни празник који је деценијама био слава тог личког општинског мјеста.
О књизи су говорили: проф. Душан Ђаковић, новинар Данко Перић, адвокат Саво Штрбац – директор ДИЦ „Веритас“ и аутор Миле Совиљ. Посебно надахнут био је један од промотера, београдски рок критичар и новинар Петар Поповић-Пеца.
Учесници промоције оцијенили су да се ради о првом бедекеру Грачаца. У тој књизи провијава жал, али и понос оним што је Грачац био све до „Олује“ августа 1995. Ту је обиље података о природним љепотама, некадашњој привреди, о бројним истакнутим личностима, новинарски језгровит преглед локалне историје. Посебно поглавље чини прва досад написана историја спорта, превасходно историја фудбала у Грачацу. Најављено је да ће јубилеј 90 година грачачког фудбала на јесен бити обиљежен у Србији, међу Грачанима у избјеглиштву.
Грачац је и даље површином највећа општина у Републици Хрватској, али и најненасељенија општина. Миле Совиљ је у књизи и на самој промоцији истакао да је Грачац уочи Грађанског рата у Хрватској био настањен претежно Србима. Према попису из 1991. године, од око 10.000 становника општине 80 одсто су били српске националности. Грачац по први пут у својој историји административно више не припада Лици (у задарској је жупанији), у граду Грачацу су у највећем броју настањени Хрвати, дошљаци из Босне и Херцеговине, Славоније и Далмације. Према посљедњем попису, Срба је тек нешто више од трећине, односно око 3.000.
„У Грачацу данас је тешко живјети, прије свега зато што нема нових радних мјеста ни перспективе да ће их ускоро бити. Млади, не само Срби, одлазе одавде, иако, као уосталом и у читавој прошлости ово подручје има пуно потенцијала и ресурса“, рекао је Совиљ. „Све више одлазе и Хрвати, углавном у земље Европске уније“, додао је аутор књиге.
Петар Пеца Поповић је потомак Грачана који су тај крај „трбухом за крухом“ напустили крајем 19. вијека. Његов дјед је, како је рекао, био питомац „Привредника“ занат је изучио у Панчеву а касније је постао успјешан београдски занатлија. Пецин отац имао је прије Другог светског рата велику столарску фирму чији је погон био на Сењаку, код данашњег Београдског сајма.
Поповић деценијама није одлазио у Грачац и околину, гдје највише памти село Томингај (родно мјесто и мајке Николе Тесле, Ђуке из свештеничке породице Мандић), и како је рекао, отпутовао је у прољеће 2016, на страницама ове књиге.
На крају промоције пјевала је Етно група „Жегар живи“ из Новог Сада. Домом РВМИ одзвањао је звук ојкаче. О томе је Петар Пеца Поповић у колумни у "Блицу" написао: „У интими ојкаче, женског гласа на два 'на бас' певања, лако се схвати да том непокореном народу песма није ништа друго него зов другима да не забораве своје, да морају живети. Песма као зрно соли и звезда на небу коју не могу отети“.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Вијести
- Погодака: 1878
Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд, Завичајни клуб „Книнска Крајина“ и Удружење Срба из Хрватске представили су у понедјељак 27. јуна, уочи Видовдана, седми број годишњака „Книнска Крајина“, а академику Василију Крестићу уручено је највише признање Друштва.
О часопису и текстовима објављеним у новом броју говорили су Данко Перић, Душан Вукојевић Марс и др Милан Гутић. О историјском чину, формирању СКД Зора 1989. године и њеним активностима досад, говорио је Никола Церовац.
На свечаности одржаној у Дому РВИ, академику Василију Крестићу, Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка је уручио архимандрит манастира Крка отац Никодим. Академик Крестић присјетио се почетка свог научног дјеловања, и академика Васе Чубриловића - на чији је “наговор” почео да изучава историју Хрватске, и посебно Срба у Хрватској. О Крестићевом стварлаштву говорио је проф. др Јован Плавша, прошлогодишњи добитник Сребрног прстена.
Поезију је говорио Душан Ђаковић. Наступила је Женска пјевачка група „Извор“ Културне заједнице Крајина. Програму „Звуци завичаја“, присуствовало је више од 60 људи, који су дошли чак и у вријеме док је Београдом “бјеснило” љетње невријеме.
Галерија
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Вијести
- Погодака: 3093
Предавању двојице истакнутих предавача Ђуре Ђурића и Радована Пилиповића, о догађајима у Плавну прије три вијека, и почетка Малог морејског рата, присуствовало је у Библиотеци Свети Сава у Земуну, око 50 заинтересованих грађана. Предавање у организацији Завичајног друштва “Плавно” и Српског културног друштва “Зора” Книн-Београд, било је пропраћено факсилима докумената из 18. вијека, као и музејски вриједних предмета сачуваних у протеклом периоду у највећем засеоку у Плавну, Ђурићима, и први пут доступних јавности.
Ђуро Ђурић је у предавању истакао да је у вријеме Малог морејског рата (1714-1718), дошло до разграничења између Венеције и Османлијског царства, што је у историји названо Моћенигова граница. Тада је одређен и “кувин”, односно заједничко земљиште становника Плавна. Он је подсјетио да су локални ускоци ослободили Плавно, Стрмицу и тврђаву Главаш још и прије званичног почетка овог рата. Плавањац Ратко Ђурић познат под надимком Телента, је због ратних заслуга добио одликовање генералног провидура Ангела Ема. Телента се нешто касније, у љето 1715, истакао у још једној бици, по свој прилици, за Сињ. Послије те битке, традиционално се одиграва витешко народно такмичење “Сињска алка”.
Хрватска историографија најчешће Мали морејски рат, претенциознао, назива “Сињски рат”.
Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, говорио је о ширем историјском контексту на почетку 18. вијека, о борби Српске Цркве за права вјерника и саме цркве у покрајини Далмацији и суседним подручјима. Истакао је велики допринос епископа Саватија и Стефана Љубибратића, иначе стрица и синовца, с почетка 18. вијека, који су на ово подрушје дошли из Херцеговине. Подсјетио је и више историјских великана Срба из Далмације у 18. вијеку, посебно Герасима Зелића и Симеоана Кончаревића.
У име Завичајног друштва и “Зоре” новинар Д. Перић је, истакао да је “Зора” основана прије тачно четврт вијека, 25. новембра 1989, у Плавну, као и да се 8. јануара навршава прва деценија дјеловања завичајног друштва. Перић је подсјетио и да је период у којем је основана “Зора” био вријеме турбулентих промјена и у Книнској крајини и читавој бившој СФРЈ. Према његовим ријечима, оба друштва с правом могу похвалити постигнутим резултатима. Аутори и организатори предавања најавили су да ће шири текстови о те двије, али и о другим темама из тог и других историјских периода Крајине, бити објављени у новом, петом броју зборника “Книнска крајина”.
Галерија