Насловна

Детаљи
Категорија: Спортисти
Погодака: 6686

Илија ПетковићИлија Петковић (Книн, 22. септембар 1945 - Београд, 27. јун 2020) је бивши фудбалер и селектор фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе.

Почетак каријере

Петковић је играчку каријеру почео у книнском лигашу Динари. У 19. години је дошао у Београд где је постао играч ОФК Београда. Дрес "романтичара" носио је 16 сезона, најпре од 1964. до 1973. године, а затим и од 1976. до 1983. У сезони 1965/66. са ОФК Београдом осваја Купу Југославије. За ОФК Београд је одиграо 417 утакмица и постигао 68 голова. Због његове брзине и експлозивности звалу су га "тајфун са Карабурме". Својевремено је био проглашен за најбоље десно крило света.
Петковић је три године, од 1973. до 1976, играо за француски Троа.

Опширније: Илија Петковић

Детаљи
Категорија: Далматинска епархија
Погодака: 15558

Положај манастира Српске православне цркве, Крупа - који ове (2017) године обележава 700 година, писац Мирко Королија овако описује: „У подножју огромног Велебита, на једној малој равници, где се речица Крупа улива у Зрмању, изграђено је једно хришћанско, једно наше народно светилиште, Манастир Крупа, посвећен Успенију Богоматере“.

И Королија, као и бројни други аутори, наводи годину оснивања, 1317. „у доба Краља Милутина, баш онда кад се на овога био дигао мађарски краљ Карло Роберт“.

„Али манастир је довршен тек за његовог великог и трагичног наследника, полуслепог Дечанског, дочим га је Душан поновио и обдарио земљама и другим прилозима. Исто тако касније, јер је био на гласу као светилиште и жариште вере, даривала га је богато благочестива, достојна Света Мати Ангелина и њена деца деспоти Ђорђе и Јован“ (Бранковићи).

Турци су Крупу рушили 1502. и 1612, народ је обнављао, а данашњи облик је добила 1855, наставља Мирко Королија. И он истиче, посебно, архимандрита Герасима Зелића (1752-1828): „... Над Крупом зрачи једна једина централна историска фигура, иначе преко његовог животописа добро познатог архимандрита, Герасима Зелића... Јогунаст инаџија и амбициозан, један дух немиран, не зато што би носио у себи једну страст стварања или великих дела, него једну једину страст, да се домогне епископске титуле, човек који једнако уме да се у ту сврху улагује млетачкој Серенисими, као и аустриском Кајзеру, закатаринској Русији, као и француском Императору, оставља за собом један доста песимистичан утисак... Његово просјачење по свету да овом манастиру навуче што више прилога и омогући његово материјално благостање, и онда његова борба под конац живота за злогласним првим епископом далматинским Венедиктом Краљевићем и његов трагичан слом и свршетак у аустријској интернацији...“

Опширније: Манастир Крупа

Детаљи
Категорија: Вијести
Погодака: 951

 

 

Главни мени

Пријава