Горњокарловачка епархија oбухвата Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Током XVI вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште ове митрополије је било у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Епархију горњокарловачку сачињавају 5 архијериских намјесништава: aрхијерејско намјесништо глинско, карловачко, костајничко-дворско, плашчанско и личко. Надлежни архијереј је епископ горњокарловачки Герасим.

• Видјети: Цркве Горњокарловачке епархије и Списак епископа Горњокарловачке епархије

Бихаћко-петровачка епархија основана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у Пећкој патријаршији, 19. маја 1990. године. Ова епархија је насљедница бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав Бихаћко-петровачке Епархије ушли су дијелови епархија бањалучке и далматинске, и она се простире на 12 политичких општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански мост и Кључ. Надлежни архијереј је господин Хризостом, а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу.

• Видјети: Цркве Бихаћко-петровачке епархије

Бојан Милијашевић, Карта православних манастира и цркава Епархије бихаћко-петровачке, 2012.

У природне знаменитости се убрајају национални паркови и паркови природе. На подручју Лике се налазе Национални парк Плитвичка језера, удаљен од обале мање од 200 km и национални парк Пакленица, а ријечни национални парк Крка налази се на најљепшој крашкој ријеци у сјеверној Далмацији. У западној Босни се налази Национални парк Уна. Паркови природе су Велебитски парк природе и највеће језеро у Хрватској "Вранско језеро" у близини Задра  ...

Далматинска епархија је једна од 34 епархије Српске православне цркве. Основана је за вријеме француске владавине у Далмацији, након укидања Млетачке републике. Указом Наполеона I Бонапарте из 1809. године, одобрене су одлуке задарске скупштине о оснивању самоуправне српске епархије у Далмацији. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. У склопу епархије, налазе се четири архијерејска намјесништва: архијерејско намјесништво сплитско, шибенско, книнско и бенковачко. Надлежни архијереј је епископ далматински Фотије, а сједиште ерархије се налази у Шибенику.

• Видјети: Цркве Далматинске епархије и Списак епископа Далматинске епархије