Биовичино Село je насељено мјесто у централној Буковици. Налази се 3 километра сјеверно од Кистања, на путу према Ервенику. Подручје села је омеђено брдима: Сљеме, Обруч, Змиштак, Ћућиловац и Тубића (Петрова) главица. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.
У Биовичином Селу се налази православна Црква Светог апостола Петра и Павла из 1524. године, па је и сеоска слава слава цркве Петровдан, који се празније 12. јула.
Географија
Село је подјељено на четири мјесне заједнице са засеоцима:
- Доње Село - Опачићи (Шпиљари и Локвари), Остојићи, Скорићи, Корлати, Љубовићи (Вацерковићи и под Змиштаком) и Каблари, Миланко (породица која је 2002. године доселила из Медвиђе),
- Брљуг - Шеше, Вукићи, Ћукови, Дрезге, Тртице (Лескури), Малбаше (Билићи), Масникосе, Ђурићи,
- Горње Село - Медоши, Шоргићи (Кувачи, Ђурђани), Вујаковићи и
- Поткрш - Сладаковићи (Дакулићи), Доброте (Дрлићи), Поповићи (Кукићи).
Историја и етимологија
На мјесту данашњег Биовчиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што нам потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Археолози су 70-их година 20. вјека започели истраживања, али су обустављена и овом локалитету нема довољно података. Село је назив "Биовичино" добило по "Кнезу Биовичи" који је био владар области која је обухватала и Модрино Село и Колашац. О Кнезу Биовичи има мало писаних података, препоставља се да је сахрањен на старом гробљу код Каблара званом "грабље" (настало од рјечи гробље) што нам може посвједочити и надгробна камена плоча на којој су исклесани крст и полу мјесец, што је свједочанство Турске владавине на овим просторима.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 651 | 673 | 716 | 833 | 933 | 980 | 1 319 | 1 113 | 1 205 | 1 338 |
Према попису из 1991, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 остали. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 1348 | - | - | - | - |
| 1971. | 1282 | 1266 | 3 | 8 | 5 |
| 1981. | 1113 | 995 | 3 | 112 | 3 |
| 1991. | 948 | 944 | 3 | - | 1 |
Село тренутно броји око 160 становника, већином старије доби.
Презимена из Биовичиног Села
|
|
Школа
Прва школа у селу начазила се у близини Цркве Светих апостола Петра и Павла, почела је са радом 1909/1910 године. Школа је била заједничка за Биовичино Село, Модрино Село и Колашац. Први учитељ је био Мирко Лежаић из Ђеврсака. Школа је 1936. пресељена у центар Биовичиног Села, први учитељ је бијо Блажо Карађиновић (Црногорац). Школа је порушена почетком Другог свјетског рата, али је и даље радила по кућама у селу, једно вријеме у Корлатима, а послије у кући Љубана Медоша. Школа је обновљена 1949. године, а прва учитељица је била Даринка Вујасиновић из Ивошеваца. Нова школа је направљена 1967. године, а тренутно је девастирана.
Економија
У Биовичином Селу је радила "Српска земљорадничка задруга" основана и регистрована 1907. године, са неограниченим јемством Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4 .
Спољашње везе
- Интернет презентација: Биовичино Село или Бјевчани (www.bjevcani.webs.com) архивирана верзија од 28. јуна 2009.
- Интернет друштвена мрежа facebook.com: Друштвена група Biovičino Selo - Bjevčani